Srbija će dobiti funkcionalni sistem upravljanja otpadom uz ostvarivanje dijaloga svih zainteresovanih strana i učešće javnosti, i time se pridružiti drugim razvijenim zemljama, najavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na konferenciji „Zelena ekonomija i ekonomski održivi sistemi upravljanja otpadom u Srbiji“, koji je organizovao Danas Konferens Centar.
„Upravljanje otpadom jedno je od ključnih pitanja za unapređenje stanja i sistemsku uređenost životne sredine koje ima svoju ekonomsku i socijalnu dimenziju, i predstavlja jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine“, rekao je u svojoj uvodnoj reči ministar. U Srbiji će biti uveden sistem upravljanja otpadom koji će Srbiju iz stanja nereda uvesti u red kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine, uz primenu iskustava drugih zemalja, čime ćemo preskočiti neke faze koje su druge zemlje morale da prolaze na ovom putu, dodao je Trivan. „Sistem upravljanja otpadom mora biti ekonomski opravdan i održiv. Da bi mogli da dođemo do takvog modela, bilo je neophodno da prvo ustanovimo pravo stanje u sektoru otpada na nivou lokalnih samouprava, koje se veoma razlikuje od opštine do opštine. Mi sada imamo dijagnozu i znamo kuda da krenemo“, rekao je.
Sadašnje stanje u oblasti upravljanja otpadom ukazuje na značaj kontinuiteta, ali i na neophodnost izmena ranije utvrđenih strategija. Racionalni pristup zasnovan na ekološkom principu podrazumeva smanjenje planiranog broja regionalnih deponija u Srbiji i obnavljanje, a ne spaljivanje resursa, nastavio je Trivan. „Nećemo gubiti vreme, nego ćemo u narednom periodu doći do rešenja. Srbija ne može da opstane ovako musava, i ja to neću dozvoliti. Moguće je više varijanti sistema upravljanja otpadom, ali, imajući u vidu iskustva razvijenih zemalja, on mora biti ekonomski opravdan“, istakao je. Država će, da bi ostvarila svoje ciljeve u oblasti otpada, morati da ojača inspekcijsku službu i poveća subvencije reciklerima, zaključio je. „Momenat kada stavite u pogon regionalne deponije, jeste momenat kada sistem upravljanja otpadom biva uređen. Kada tako postavite sistem, on se kasnije sam održava, a sa tržištem koje funkcioniše, privreda će sama naći interes da radi u zemlji, a ne da izvozi otpad kao resurs. Koji god sistem da uspostavimo, on će biti donet na osnovu dijaloga svih zainteresovanih strana i učešćem javnosti, a jednom kada se uspostavi, biće neprekidno predmet preispitivanja, radi traženja eventualno boljih rešenja“, istakao je Trivan.
Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, istakao je da je u oblasti upravljanja otpadom neophodno primeniti iskustva razvijenih zemalja i učiti od njih, ali u Srbiji se promene na tom planu već dešavaju. Za to su neophodna sredstva, ali i podrška javnosti. „Važno je da građani razumeju da postrojenje za preradu otpada ispunjava ekološke standarde, jer mora biti sagrađeno u skladu sa zakonom u kojem su primenjene evropske odredbe zaštite životne sredine, i da je za životnu sredinu i njihovo zdravlje mnogo opasnije kada takvih postrojenja nema“, naglasio je. On je istakao da je neophodno da se omogući takva atmosfera na tržištu koja će dovesti do investiranja u zelenu ekonomiju.
Radu Konferencije doprineli su i uvodničari Sonja Popović, direktorka Centra za zaštitu životne sredine JKP „Mediana“ i Dušan Vasiljević, predsednik UO Western Balkans Consulting Global. Konferencija o zelenoj ekonomiji i ekonomski održivim sistemima upravljanja otpadom u Srbiji organizovana u okviru obeležavanja desetogodišnjice rada Danas Konferens Centra, biće nastavljena sledeće godine, kada će se raspravljati o rezultatima rada na njegovom uspostavljanju, dogovoreno je na kraju rasprave.
