Put kroz Poglavlje 27

Kroz Poglavlje 27 pokušavamo da oživimo reciklažu

U Poglavlju 27 – životna sredina i klimatske promene, iz perspektive države Republike Srbije govorimo o postavljanju standarda u životnoj sredini koji bi mogli da se shvate tako da se čuva životna sredina za buduće generacije, sređivanja stanja u životnoj sredini, unapređenje stanja životne sredine i stvaranje prilike za razvoj domaće prirode, zelene privrede, kroz principe zelene ekonomije. Kroz Poglavlje 27 možemo da pokrenemo lanac investicija, kaže Ivan Karić, državni sekretar u Ministastvu zaštite životne sredine i predsednik Pregovaračke grupe za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene.

Kako Mininistarstvo zaštite životne sredine i članovi Pregovaračke grupe shvataju proces pripreme Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27?
– Za nas je veoma važno da kroz ovaj proces prođemo veoma pažljivo, jer svi potencijalni dobici imaće samo benefit po građane Republike Srbije i ka samoj državi.
Mi shvatamo ovaj proces kao potrebu države Srbije da uredi i poboljša kvalitet životne sredine, da izgradimo ekološko društvo i sačuvamo svoje prirodne resurse. Dakle, da istaknem, ne postoji nikakva direktiva iz Brisela, već samo naša potreba da sredimo stanje životne sredine u zemlji, jer ono što smo nekoliko decenija unazad pokvarili, sada moramo da saniramo i koliko je moguće unapredimo na viši nivo. Mi moramo da uklonimo sve posledice istorijskog zagađenja i sve projekte usmerimo na poboljšanje stanja životne sredine i očuvanja zdravlja građana i građanki.

Kakvo je trenutno stanje stvari u oblasti životne sredine kod nas?
– Mi trenutno imamo velike aglomeracije gradova u kojima je ozbiljno narušeno zdravstveno stanje zbog toga što je ekološko okruženje na nedovoljno visokom nivou.
Ekolozi iz nevladinih organizacija, predstavnici zelene ekonomije i mi koji se profesionalno bavimo životnom sredinom smatraju da izdaci koji su enormno veliki za zdravstveni budžet mogli da se smanje ukoliko bi na drugoj strani povećali budžet za zaštitu životne sredine, prevenciju, predostrožnost i ponovno iskorišćavanje resursa i sirovina, pre svega, otpada.
Čini mi se da kroz Poglavlje 27 pokušavamo da oživimo nešto što smo zaboravili da radimo, a to je sakupljanje i ponovna upotreba resursa i stvaranje ekološki bezbedne i sigurne okoline za buduće generacije. Zato mi neke stvari u životnoj sredini moramo da uradimo sad i odmah kako bismo smanjili opterećenje na budžet Republike Srbije i što je najvažnije sačuvali zdravlje građana koji u njoj žive.

Na koje konkretne oblasti je neophodno posvetiti posebnu pažnju kod pripreme Pregovaračke pozicije?
– Pažnju obraćamo na horizontalno zakonodavstvo i mi kroz nekoliko različitih oblasti imamo priliku i obavezu da delujemo na kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet voda, zaštitu prirode, industrijsko unapređenje, upravljanje rizicima, hemikalije, buku, klimatske promene, šumarstvo i tako poboljšamo i unapredimo kvalitet životne sredine.

Koliki su finansijski izdaci koji nas očekuju i koje su najskuplje oblasti u čitavom tom procesu koji predstoji?
– Dakle kada govorimo o našim finansijskim izdacima i našim specifičnim planovima implementacije koji predviđaju 20 do 25 godina unapred obim poslova koje je potrebno izvršiti i uraditi da bismo doveli kvalitet životne sredine na odgovarajući nivo. Najteža i najskuplje oblasti su upravljanje otpadom i kvalitet vode i upravljanje otpadnim vodama. Kompleksna su i pitanja kvaliteta vazduha i industrijsko zagađenje. Naše procene su da će nam samo za rešavanje problema u oblastima upravljanja otpadom i upravljanja otpadnim vodama biti neophodno šest i po milijardi evra. Dakle, kada govorimo o ciframa to je iznos koji će biti utrošen do dovođenja u kvalitetno stanje, što je za oblast upravljanja vodama negde oko 2041. godine. Za ceo ovaj period mi moramo da pripremimo tehničku dokumentaciju, uradimo elaborate, saniramo, sredimo i izgradimo oko 300 postrojenja za tretman i prečišćavanje otpadnih voda širom Srbije. To je ono o čemu često govore Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije i Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine da su nam neophodni kvalitetni i odlični projekti sa vrhunski pripremljenom dokumentacijom, kako bimo obezbedili finansije, a zatim i uradili posao na pravi način.

Odakle i na koji način nabaviti toliki novac i kakve su projekcije i planovi za obezbeđenje sredstava za ulaganja Republike Srbije u životnu sredinu?
– Tokom procesa primene direktiva u oblasti voda mi do 2041. godine možemo da očekujemo da ćemo dobiti oko 50 odsto finansijskih sredstava EU fondova, učešća lokalnih samouprava, fondova za vode i zaštitu životne sredine, ministarstava negde oko 30 posto, dok ostatak treba da obezbedimo kroz javno-privatna partnerstva, ulaganja privrede, kredite i zajmove. Ovo je naša generalna procena i do tada mi moramo da uradimo sva potrebna akta i da se dobro pripremimo, a ne samo da bukvalno prepišemo evropsku legislativu. Mi moramo tačno da znamo šta i kada i do koje godine moramo da uradimo i ne smemo da dođemo u situaciju da kao neke evropske zemlje koje su među poslednjima ušle u Evropsku uniju sada plaćaju kaznene penale zbog neispunjenja onoga što su predvideli dokumentom Pregovaračke pozicije 27, a nisu sproveli u delo i ostvarili. U Briselu se o tome jako vodi računa i mi takve greške ne smemo da napravimo.
Mi smo u konsultacijam sa ministrom Trivanom i Tanjom Miščević, šeficom Pregovaračkog tima Republike Srbije za pristupanje Evropskoj uniji dogovorili da napravimo kvalitetnu Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene, koja će da nam reši postojeće probleme, a ne da nas uvede u nove neprilike, tu pre svega, mislim na finansije.

Šta je najvažnije kad je u pitanju prvi Nacrt Pregovarčke pozicije koji ste predali Evropskoj komisiji?
– U prvom nacrtu Pregovaračke pozicije još nismo završili sve specifične planove implementacije koje bi trebalo da završimo tokom septembra. Kad smo kod specifičnih planova implementacije tu imamo veoma važne koji se tiču upravljanja vodama, upravljanja otpadom i tu radimo Direktivu za vodu za piće, Direktivu o nitratnim vodama, Okvirnu direktivu o vodama, Direktivu o sakupljanju i prečišćavanju otpadnih voda, Okvirnu direktivu o upravljanju otpadom, Direktivu o deponijama, Direktivu o ambalažnom, elektronskom i električnom otpadu.
Inače veoma je važno istaći da ovaj dokument nije samo akt Ministarstva zaštite životne sredine već je to dokument od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju i prektično će odražavati stavove naše zemlje. Kada ovaj dokument bude usvojen na Vladi Republike Srbije i u Narodnoj skupštini biće obavezujući za sve i moraće da se primenjuje.

Osim Ministarstva zaštite životne sredine koja još ministarstva su uključena u pripremu Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27?
– U pripremi ovog dokumenta učestvuju pored Pregovaračke grupe za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministartsvo zdravlja, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarvo državne uprave i lokalne samouprave. Dakle, puno aktera je uključeno u davanju sugestija, komentara i stavova i čini mi se da smo sada vrlo blizu u definisanju Pregovaračke pozicije. Komentari Evropske komisije na prvi nacrt će vrlo brzo da stignu. Verovatno je da će biti nekoliko krugova konsultacija oko Pregovaračke pozicije. Procene su da će taj dokument biti gotov u nerednih godinu do godinu i po dana. Početak pregovora o Poglavlju 27 – životna sredina i klimatske promene ne zavisi od države već isključivo od stava Evropske komisije.

Šta je najvažnije uraditi tokom priprema tog dokumenta?
– Sad nam je najvažnije da sa Ministasrstvom finansija uradimo dugoročne finansijske projekcije, da utvrdimo i preciziramo koja su to pozicije i mesta u Budžetu Republike Srbije koja će biti dostupna u narednih 10, 15, 20 godina za izdvajanje za životnu sredinu. Poznati su investicioni periodi 2021. – 2027., 2028.- 2034. i 2035. – 2041. i za te periode bi trebalo da što približnije predvidimo iznose ulaganja, izvore finansiranja, kako će funkcionisati budžetski Zeleni fond Republike Srbije, itd.
Jedan od važnih utisaka koje nosim iz Brisela je da mi nećemo moći da povučemo sredstva iz evropskih fondova dok ne budemo imali jasno sliku naših investicionih ulaganja i našeg finansijskog učešća u projekte životne sredine. Iz Evropske komisije kažu da jasno pokažemo „ekološke“ novce i naše izvore finansiranja u životnu sredinu, uz puno uvažavanje principa zagađivač plaća i svih vrsta naknada koje su na svim nivoima uvedene u Republici Srbiji po ugledu na Evropsku uniju. Evropska komisija insistira da se sav prikupljeni novac na ime zaštite životne sredine u Srbiji koristi namenenski i prikaže kao takav, pa tek onda može da se računa na sredstva iz Evropske unije.

Koji su najvažniji izazovi sa kojima se susrećete kod pripreme Pregovarčke pozicije za Poglavlje 27?
– U pripremi Pregovaračke pozicije imamo tri velika izazova, a to su: prvo administrativni kapaciteti, koji su, nažalost, nedovojni kako u samom Ministarstvu zaštite životne sredine, tako i u opšte, i na to su nam iz Evropske komisije sugerisali. Drugi je već pomenuto finansiranje životne sredine, kao najznačajnija i najneophodnija karika u čitavom procesu. Bez jasnog finansiranja nema popravljanja stanja kvaliteta životne sredine, nema zelene privrede, zelene ekonomije, nema promene stanja životne sredine. Iz Evropske komisije od nas očekuju da budžetski Zeleni fond Republike Srbije radi u punom kapacitetu i obimu i po logici koja je potpuno ekološka i ekonomska. Treći izazov je predostrožnost i inspekcijski nadzor u životnoj sredini. Iz EU očekuju da osnažimo, osposobimo inspekciju kako bi ona bila efikasna i delotvorna. To su izazovi koji nam predstoje i na kojima moramo svakodnevno raditi ukoliko želimo da napredujemo u oblasti zaštite životne sredine.
Milisav Pajević

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *