Projekat „Puls Evrope – medijske posete EU” počeo je u februaru 2020. i trajaće do avgusta 2022. godine. Projekat finansira Evropska unija, a sprovodi Gete Institut u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije i Centrom za kulturnu dekontaminaciju. Zahvaljujući učešću Majde Adlešić, novinarke magazina Eko List u ovom projektu, naši čitaoci su kroz niz brojeva mogli čitati o zaštiti životne sredine, tretmanu otpada i otpadnih voda u Danskoj. Obzirom na izmenjene okolnosti projekt će imati i follow up, odnosno novinarka Eko lista otputovaće u Dansku i na licu mesta napraviti dopunu priloga i neke nove priče.
Zašto je važno upoznati Kraljevinu Dansku s aspekta ovih tema? Naravno, ne samo radi upoznavanja i prepoznavanja tuđih pozitivnih iskustava i dobrih praksi, već zbog osvešćivanja potrebe za osmišljenim i odgovornim rešavanjem problema. I ne samo potrebe, već i činjenice da je to jedino tako moguće. Kraljevina Danska je 70-ih godina prošlog veka bila tu gde smo mi otprilike sada, u smislu prekretnice I okretanja ka zelenoj ekonomiji. I ne samo mi već skoro sve države tzv. regiona Zapadnog Balkana. Kao bogata zemlja (što mi nismo ali smo zavisnička zemlja) u ekspanziji veoma je zavisila od fosilnih goriva i nafte, koju je uvozila. Međutim, početkom osamdesetih, skok cena nafte na svetskom tržištu Dansku je pokrenulo u promišljanje kako napraviti korenitu promenu. Tako je osmišljena i sprovođena strategija gde je veliki podsticaj dat ekološki održivim rešenjima od racionalne potrošnje struje i vode, do uvođenja sistemske energetske efikasnosti preko reciklaže i uvođenja obnovljivih izvora energije. Uvedene su promene u saobraćaju akcentirajući biciklistički saobraćaj i javni prevoz, sve je to počelo uticati na ponašanje pojedinaca, grupa, korporacija. Tako se došlo do toga da se već niz godina Kraljevina Danska nalazi na prvom mestu EPI liste (Environmental Performance Index) što samo potvrđuje da se usvojeni modeli ponašanja i upravljanja kontinuirano održavaju. Kako nam je Ambasadorka Kraljevine Danske u Srbiji (Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji) Suzane Šajn prenela, danski ministar za klimu, energetiku i komunalne usluge Dan Jergensen dobro je objasnio taj status Danske ovom izjavom: „Činjenica da je Danska sada na prvom mestu na tako proslavljenom i uticajnom indeksu kao što je EPI dokazuje da je čak i mala zemlja u stanju da pravi velike promene. Želimo da budemo globalni izvor inspiracije i utičemo na druge da slede put kojim smo mi krenuli. Visoko rangiranje nikako nije razlog da se opustimo. Naprotiv, osećamo se primoranima da i dalje vredno radimo. Ovo nije takmičenje i želimo da iskoristimo svoj privilegovani položaj da inspirišemo druge, uključimo se u globalnu debatu i prikažemo zeleno vođstvo.” Bez obzira na uspehe i rezultate sa borbom za kvalitetnu životnu sredinu i sam život se ne prestaje, posebno se bave povezivanjem i umrežavanjem jer ova vrsta problematika nije lokalna već regionalna I globalna. Kao potvrda toga je činjenica da su od deset najboljih država na EPI listi, četiri nordijske države.
Da bi ukazivanje na efikasnost rešenja bilo što jasnije kao ključne probleme istraživanja u Danskoj novinarka je projektom „Puls Evrope – medijske posete EU” obuhvatila tretman otpada i tretman otpadnih voda. Najupečatljiviji primer za rešavanja problema otpada je svakako ARC – Amager Bakke Reciklažni centar koji funkcioniše u sinergiji sa rekreacionim kompleksom CopenHill. To je kompleks koji se nalazi takoreći u centru Kopenhagena, namenjen je prihvatu i obradi otpada i pokriva pet opština uključujući i sam grad Kopenhagen. Kao najveći recidivi odlagališta otpada pojavljuju se otpadne vode i aero zagađenja. Međutim, u ARC-u koriste ono što je najbolje od tehnologije trenutno u svetu. Dokaz za to je činjenica da su sve vode u okolini čiste. Na primer u blizini ARC-a, postoji plaža na kojoj je kupanje potpuno bezbedno. To znači da se voda maksimalno prečišćena vraća u vodotokove, kanale i more. Isto je i sa gasovima. Amager Bakke je jedno od najčistijih i najefikasnijih energetskih postrojenja na svetu. Ovde koriste zaostali otpad koji se ne može koristiti ili reciklirati i pretvaraju ga u električnu i toplotnu energiju. U 2020. godini iskoristili su 599.000 tona otpada za energiju, koja je pretvorena u električnu energiju za 80.000 domaćinstava i daljinsko grejanje za 90.000 stanova. Tokom sagorevanja iz dimnjaka izlazi gotovo samo para i CO2, jer se gotovo sve štetne materije očiste iz dima. Zbog toga, na krovnoj površini mogu imati i ski stazu i rekreativni deo u kojem građani mogu uživati. Tako je kompleks CopenHill-a ne samo centar koji pomaže rešavanju problema otpada već i atrakcija Kopenhagena, skoro jednako poznata kao Mala sirena. I, naravno, kontinuirani rad i komunikacija sa stanovništvom uz uvođenje novih tehnologija. Kako ističe predstavnik ARC-a Nils Thor Rosted, oni ne mogu promeniti ponašalje pojedinaca ali mogu učiniti sve, edukacijama, inicijativama, akcijama da se svest menja u tom pravcu da se promeni i ponašanje. Zato je veoma važna saradnja vladinog i nevladinog sektora koja se sastoji u zajedničkom delovanju prema problemima, organizovanjima i podržavanjima inicijativa, aktivnosti i svega što je neophodno da se sprovede. Ono što u ARC-u ističu kao najveći poduhvat je skladištenje ugljendioksida, carbon capture. Cilj je da prikupe 90% godišnjih emisija do 2025. godine, što je jednako 500.000 tona zarobljenog CO2 godišnje, što će Kopenhagen učiniti prvom prestonicom Carbon free, neutralnom od ugljenika, na svetu. Sakupljeni CO2 nakon tog vremena biće iskorišćen u neke druge svrhe umesto da je završio u atmosferi kao jedan od najprisutnijih zagađivača i gasova staklene baste.
Jasno je da ni Kraljevina Danska nije bez nerešenih situacija kada je zaštita životne sredine u pitanju, posebno što je usklađivanje sa Agendom 2030 neophodno u svim aspektima života. Kao izuzetno bogata država u dugom nizu godina ujedno su jedni od najvećih konzumenata. To se naravno odnosi i na potrošnju prirodnih resursa tako da je njihov Overshoot Day već tokom marta-aprila, što znači da u jednoj godini potroše resurse planete Zemlje koje ona proizvede tokom pet godina. Računica odnosno ishod je savim jasan. Pozivaju na racionalnu potrošnju ali i odgovorniju proizvodnju, tako da sa tržišta nestanu proizvodi kratkog roka trajanja i bez mogućnosti da se poprave. Takođe, da ti proizvodi ne moraju biti u pakovani u nereciklirajuću ambalažu niti doneti prekookeanskim brodovima i avionima.
Kada uzmemo u obzir da u Srbiji postoji samo devet sanitarnih deponija, da je 140 nesanitarnih i 2.500 divljih, od kojih se 70% konstantno obnavlja i da se proizvede 12 miliona tona otpada, primer iz Danske nam deluje kao daleka naučna fantastika. Ali ne nedostižna, jer postoje i pozitivni primerii kao što je regionalna deponija Srem-Mačva sa svojim iskustvima.
Kada je reč o otpadnim vodama, tema istraživanja bilo je jedinstveno postrojenje na ostrvu New Zelend, u ekološkom parku Solredgor. Još jedan primer sinergije prerađivačkog postrojenja i turističko edukativnog sadržaja. Solredgor (Solrødgård) jeste klimatski i ekološki park koji sadrži postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i centar za reciklažu. Potpuno je otvoren i dostupan javnosti. Možete otići tamo na piknik, voziti bicikl, posmatrati divlje životinje, a zatim posetiti postrojenje za otpadne vode i videti kako ono funkcioniše. Sa radom i tehnološkim postupcima tog jedinstvenog postojenja Hillerod, čitaoce Eko Lista upoznala je Pernille Ingildsen, project menadžerka. Iznoseći tvrdnju da mi još uvek nosimo u sebi ocean u kom je nastao život, podseća nas na važnost i vrednost vode. U Danskoj se sva voda dobija iz podzemnih voda, pročišćava filtracijom i aeracijom, skoro 100%. Postrojenje za preradu otpadnih voda, Hillerod je kapaciteta 15.000 m3 vode na dan. To je kombinacija kućnih otpadnih voda, industrijskih i atmosferskih s tim da se radi na sve većem razdvajanju kanalizacionih sistema. Prečišćavanje obavljaju klasičnim metodama ali i novim tehnologijama, digitalizacija u planu u narednih par godina. Primarnim i sekundarnim biološki tretmanom se uklanjaju organske materije, azot i fosfor. Fosfor se ukljanja i hemijskoim tretmanom. Zatim sledi tercijerni tretman mulja Demon metodom, korišćenjem laguna, biljaka koje čiste otpadne vode i sličnim paralelnim linijama za izvođenje eksperimenata. Poseban izazov u preradi otpadnih voda je održavanje male koncentracije azota i fosfora obzirom da se radi o malom postrojenju koje je pod pritiskom sve veće količine otpadnih voda. Radi se na uklanjanju farmaceutskih proizvoda iz otpadnih voda, bakterija sa rezistencijom na antibiotike, neutralizacija gasa staklene bašte, zero waste otpadnih voda. Samo postrojenje je postavljeno skoro pod zemljom tako da je njegov „krovni” prostor ozelenjen i ustvari je ekološki park koji nije otvoren samo za posete već i edukacije, kroz posebno razvijen programski sadržaj postrojenja.
Oba postrojenja su kao što je već naglašeno, otvorena za javnost, moguće je obići ih i upoznati se sa prerađivačkim postupcima jer tek kad demistifikujemo neke procese lakše ih približimo stanovništvu a samim tim i lakše edukujemo i utičemo na svest. Promena počinje od svakog pojedinca ponaosob.

O projektu Puls Evrope – medijske posete EU
Projektom „Puls Evrope – medijske posete EU” raspisan je izmenjen poziv za učešće, prilagođen radu u uslovima pandemije bolesti covid-19, koji se bazira na onlajn aktivnostima, zbog nemogućnosti organizovanja putovanja u zemlje EU. Cilj je da se u javnosti promeni i približi slika o značaju ulaska Srbije u EU sa stanovišta benefita koje ima sam građanin i njegove potrebe, te da svi razumemo i dobijemo precizne informacije direktno od predstavnika EU i država članica. Projekat „Puls Evrope – medijske posete EU” počeo je u februaru 2020. i trajaće do avgusta 2022. godine, finansira ga Evropska unija, a sprovodi Gete Institut u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije i Centrom za kulturnu dekontaminaciju.
Novinari čiji predlozi budu prihvaćeni i koji u ovoj fazi budu učestvovali automatski stiču pravo da tokom 2021. godine učestvuju u medijskoj poseti istoj zemlji EU, kako bi uradili follow up svog priloga objavljenog na osnovu onlajn aktivnosti. Medijske posete zemljama EU biće organizovane čim budu ukinuta ograničenja za putovanja uvedena zbog pandemije covid-19 bolesti.

Photo: Copenhill ©HuftonCrow