Do kraja godine, država će usvojiti dokument od koga će zavisiti cene po kojima ćemo se snabdevati energijom, kako ćemo se grejati i na koji način ćemo renovirati naše zgrade. Ovaj dokument određuje snabdevanje privrede energijom, uključivanje građana u pitanje energetske tranzicije, a uticaće i na to da li ćemo i na koji način pomoći našim najugroženijim sugrađanima da podmire svoje potrebe za električnom i toplotnom energijom i obezbede svoje elementarne potrebe.
Reč je o INEKP-u, odnosno, Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu, dokumentu složenog naziva, ali jednostavnog cilja – zaštititi sebe i našu decu od klimatskih promena i naglih promena na tržištu energije. INEKP, ali i klima i energija na lokalnom nivou, bile su glavne teme danas održanih „Zelenih razgovora“ na temu: Lokalna adresa energetske i klimatske politike, u organizaciji Beogradske otvorene škole (BOŠ). Događaj je okupio predstavnike udruženja iz raznih mesta u Srbiji, eksperte za energetiku, aktiviste i prozjumere.
Srbija je otpočela proces izrade INEKP-a, a svrha ovog plana je da definiše ciljeve energetske tranziciije do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, i to za povećanje energetske efikasnosti i udela obnovljivih izvora energije, ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i da ponudi konkretne politike i mere za njihovo ispunjavanje.
Dekarbonizacija, odnosno, napuštanje uglja i ostalih fosilnih goriva kao primarnih izvora za proizvodnju energije jeste prioritet u borbi protiv klimatskih promena, budući da su fosilna goriva primarni izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte, odnosno gasova koji uzrokuju globalno zagrevanje. Uzimajući u obzir da je 2022. godina bila druga najtoplija godina u istoriji merenja u Srbiji, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ovakav planski dokument, koji postavlja ciljeve domaće energetske i klimatske politike je neophodno usvojiti u što kraćem roku.
U slučaju Srbije, napuštanje uglja neće biti nimalo lako uzevši u obzir meru u kojoj se naš energetski sistem oslanja na lignit (vrsta smeđeg uglja koji se iskopava u Kolubarskom i Kostolačkom basenu), pre svega za proizvodnju električne energije. Po ovom parametru, Srbija se nalazi na visokom šestom mestu na svetu, jer oko 70 odsto električne energije dobija iz lignita.
Takođe, kao društvo utrošimo tri do četiri puta više energije od država članica Evropske unijie za ostvarenje istog ekonomskog rezultata. Energiju rasipamo kako u proizvodnji i prenosu, tako i kroz potrošnju, posebno uzevši u obzir loše stanje termoizolacije u našim domaćinstvima, dok je termoelektrana „Nikola Tesla” jedan je od najvećih emitera sumpor-dioksida u svetu.
Christopher Leigh iz Britanske ambasade u Beogradu, koja je podržala realizaciju proijekta „Civilno društvo za energetsku tranziciju“, istakao je da bi trebalo marljivije raditi na ublažavanju posledica klimatskih promena. Od velikog značaja je i samo povećanje finansijskih paketa koji moraju biti pet do deset puta veći od sadašnjih iznosa, a podsetio je i na postojanje Pakta iz Glazgova, koji predviđa usvajanje ambicioznijih klimatskih ciljeva. Organizacije civilnog društva jesu ključan partner u borbi za pravednu energetsku tranziciju, zajedno sa predstavnicima vlasti, medijima i industrijom.
Energetska i klimatska politika stanuje na svim adresama u Srbiji. Međutim, učestvujemo li svi u njenom definisanju i šta je sve u domenu energetske i klimatske politike na lokalnom nivou?
Energetska politika bi trebalo da uzme u obzir i ulogu i kapacitete energetskih menadžera u gradovima i opštinama u Srbiji, zaštitu životne sredine, zagađenje vazduha, stanje individualnih ložišta u zemlji, a sa tim povezano i energetsko siromaštvo stanoviništa, smatra Slobodan Jerotić, ekspert za energetiku.
Događaju je prisustvao i Filip Blagojević, ko-autor Atlasa dobre energije, koji predstavlja vrstu energetske lične karte nekoliko desetina gradova i opština u Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini. Podaci iz ovog Atlasa pokazuju ukupne troškove za energiju i energente u javnim objektima, za javnu rasvetu i troškove obuhvaćene komunalnim službama, kao i emisije CO2.