Tematski skup “Trovanje pčela – pčele kao indikator zdrave životne sredine” održan je danas u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) u organizaciji PKV, Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine (SPOV) i “Dnevnik-Poljoprivrednika” AD. Tema ovog skupa, kojem su prisustvovali brojni pčelari, savetodavci, kao i predstavnici institucija na republičkom i pokrajinskom nivou, bila su česta trovanja pčela, do kojih dolazi, uglavnom, usled neodgovarajuće upotrebe pesticida. Ova trovanja, osim materijalne štete koju imaju pčelari, narušavaju biodiverzitet i utiču na smanjenje prinosa gajenih biljaka zbog nedovoljnog oprašivanja. Dodatni problem je što se trovanja teško dokazuju, a analize koje se sprovode u postupku dokazivanja padaju na teret pčelara. Zbog toga nije retkost da pčelari, osim osnovne štete, nastale zbog gubitka pčelinjih društava, imaju i štetu zbog troškova analiza na prisustvo toksina.
Na skupu je iznet je i ekstremni slučaj iz Inđije gde su pčelari po donetoj presudi dužni da voćarima plate odštetu po osnovu tužbe u iznosu od 2.600.000 dinara. Rezultat svega je da pčelari sve manje prijavljuju trovanja, jer nemaju poverenja da će ih dokazati i tako nadoknaditi nastalu štetu.
Radomir Vlačo, predsednik SPOV-a, predložio je da kao jedan od zaključaka ovog skupa bude da bi trovanje pčela trebalo tretirati kao krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.
– Kad dođe do trovanja pčela, zamislite šta se dešava s vazduhom, zemljištem, vodom. Ako se ovo delo uvrsti u krivični zakonik kao delo koje se goni po službenoj dužnosti, tužilac preduzima sve službene radnje u vezi s otkrivanjem počinioca ovog dela i svi troškovi istražnog postupka će se finansirati državnim novcem, rekao je Vlačo.
O tome koliko je važno sačuvati pčele i jake pčelinje zajednice najbolje govore podaci koje je na skupu iznela prof. dr Nada Plavša. Ona je istakla da se procenjuje da dobit od oprašivanja u svetu iznosi 200 milijardi dolara, kao i da se povećanje prinosa različitih biljnih vrsta povećava od 4 pa dok čak 10 puta pod uticajam oprašivanja insekata. Ona je navela i da, osim akutnih trovanja, veliku štetu nanose subletalne doze otrova koje ne ubijaju pčele odmah, već ih čine osetljivim na bolesti.
Prof. Plavša je istakla i da je jedan od velikih problema u dokazivanju trovanja neadekvatno uzimanje uzoraka. Uzorci, kako je navela, moraju da budu odgovarajuće veličine, da sadrže i pčele i biljni materijal, a neophodno je da se njihova analiza uradi što pre. U suprotnom će se hemijske supstance razložiti i neće biti moguće dokazati trovanje.
– Radi se o velikom problemu u čije rešavanje treba da se uključe svi. Privredna komora Vojvodine je spona između privrede, u ovom slučaju pčelara, i Vlade i pomaže da se nađe zajednički jezik i model za rešavanje problema. Zaključci sa ovog skupa biće poslati nadležnim institucijama, a od 100 predloga koje je poslao PKV, Vlada je do sada usvojila 35, istakao je Boško Vučurević, predsednik PKV-a.
Veliku podršku rešavanju ovog ali i drugih važnih problema u poljoprivredi pružaju stručne novine “Poljoprivrednik” koje, ne smo da izveštavaju o aktuelnim temama, nego i organizuju događaje i skupove poput ovog u PKV.
Inače, suorganizator skupa – novinsko izdavačko preduzeće “Dnevnik-Poljoprivrednik“ izdavač je lista “Poljoprivrednik” – najstarijeg domaćeg specijalizovanog glasila za selo i poljoprivredu koje u kontinuitetu izlazi već 63 godine i knjige “Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar”. Knjiga, takođe, ima dugu tradiciju, a na tržištu se popularno naziva “mala poljoprivredna enciklopedija“”.
– U ovim izdanjima informišemo, ali i obrazujemo poljoprivredne proizvođače o svim prednostima, kao i štetnim posledicama savremene poljoprivrede, istakla je dr Gordana Radović, direktor “Poljoprivrednika”.
Više o ovoj temi objavićemo u narednom broju lista “Poljoprivrednik”.
A. M.