Zelena lista Srbije, Projekti

Svi izazovi upravljanja otpadom u Nišu

Uz podršku ACT-ovog mrežnog programa, stvorene su veće mogućnosti da glavnom ekološkom problemu u Srbiji – upravljanju komunalnim otpadom (UKO), možemo pristupiti analitički i sagledati ga u pravcu predlaganja institucionalnog – sistemskog rešenja. Među organizacijama koje su u mreži Zelena lista Srbije, postoji dugogodišnji konsenzus oko ovog pitanja, što pokazuju zalaganja i dosadašnji rad mreže, kao i članica pojedinačno. Uloga naše mreže i članica, na unapređenju sistema UKO je velika i višestruka – od uočavanja problema, ukazivanja na značaj, preko korišćenja različitih metoda i mehanizama za pronalaženje i primenu rešenja. Kampanje javnog informisanja putem društvenih mreža, elektronskih portala i medija, neophodne su za trasiranje i povećanje vidljivosti značaja problema, što doprinosi ekološkom buđenju javnosti i povećanju svesti, međutim, činjenice ukazuju da sada ni to više nije dovoljno, već je potrebna kolektivna promena ponašanja, povećana ekološka odgovornost pojedinačno i institucionalno, uz kontinuiranu ekološku edukaciju, informativne kampanje i programe, ali neizostavno uz sistematičniji institucionalni pristup i promene u pravcu usklađivanja javnih politika sa EU zakonodavstvom i njihova primena. Jasno je da je nemoguće postići rezultate bez jačeg sektorskog delovanja i međusektorske saradnje, u pogledu jače komunikacije sa donosiocima odluka. Tako se posebno fokusiramo na unapređenje UKO na lokalnom nivou, a mrežno i na nacionalni nivo, i primenjujemo sve raspoložive mogućnosti za analizu i definisanje što boljih predloga mera i rešenja.
U proteklom periodu u Nišu imali smo intenzivnu kampanju na društvenim mrežama, putem objava fotografija divljih deponija, demoliranih kontejnera i rasutog otpada, koje su dostavljali građani/ke, ali i naši volonteri sa terena. Tome smo pridodali i intenzivnu kampanju na društvenim mrežama, emitovanjem spota koji kreativno i simbolično ukazuje na potrebu hitnog rešavanja problema, koji, osim urbano-estetskog, ističe i veoma veliki negativan uticaj na bezbednost i zdravlje, što je i suština bavljenja ovim problemima, a to je čovek u fokusu, nerazdvojiv od životne sredine.
Analizom stavova građana i građanki o UKO, izvodimo zaključak da su građani svesni problema u neposrednom okruženju, ali da je to veoma mali procenat građana, da generalno nemaju dovoljno informacija o mogućnostima za institucionalno uključivanje, te da problem rešavaju „uklanjanjem” posledica, najčešće pozivajući JKP „Medijana” koje tretira divlje deponije, ali samo sa javnih površina, što dodatno opterećuje budžet grada. Deponije na drugim površinama, kojih ima u mnogo većem broju, ostaju nesanirane do sporadičnih akcija grupa ekološki savesnih građana i organizacija. Na prijavljivanje oštećenih kontejnera, najčešće izostaje reakcija nadležnih, kao i u pogledu „potraživanja” novih, odnosno većeg broja kontejnera i tipskih posuda za prikupljanje/odlaganje, posebno kabastog komunalnog otpada, kao i kada je reč o izmeštanju postojećih ili novopostavljenih kontejnera sa određenih lokacija, najčešće u naseljima. Ovi problemi nemaju sistemski tok rešavanja. To nas navodi na zaključak da nadležne institucije i JLS ne uključuju javnost u donošenje odluka, ne analiziraju potrebe građana/ki i tako ni ne utiču na unapređenje postojećeg sistema UKO.
Analizirajući stanje upravljanja komunalnim otpadom u Nišu, sa aspekta primene zakonske regulative i strateških dokumenata, lokalnih politika, načina poslovanja JKP „Medijana”, stavova građana/ki, postojeće prakse i, u tom smislu, sagledavanje šansi za unapređenje UKO i prelazak sa linearne na cirkularnu privredu/ekonomiju, doneli smo više zaključaka.
Imajući u vidu zvanične podatke o broju stanovnika na teritoriji Grada Niša, pokrivenost grada uslugom sakupljanja i odvoženja komunalnog otpada je ≈100%, ali je i pored toga prisutan problem znatnog broja starih i novonastalih deponija, kao i problemi sa defektom i nedovoljnim brojem kontejnera. Takođe, ovaj procenat pokrivenosti ne znači i nužno postojanje sanitarne deponije, pa se prikupljene količine odlažu na ne sanitarno odlagalište. U toku su pripreme za sanaciju i zatvaranje ovog odlagališta u skladu sa RPUO za Niški region.
Istraživanjem se takođe došlo do definisanja liste neophodnih preduslove za funkcionalniji i unapređeniji sistem UKO:
– Izrada i usvajanje zakonskih planskih i strateških dokumenata sa akcionim planovima i jasnim planom finansiranja u skladu sa mogućnostima, kao i nedostajući Lokalni plan upravljanja otpadom;
– Dostupnost uslugama JKP;
– Moguća stimulacija građana/ki za pozitivne promene ponašanja;
– Primena, kontrola i analiza sistema UKO – svakodnevno/kontinuirano;
– Kaznene mere – svako odstupanje od primene mera mora biti adekvatno sankcionisano bez izuzetaka;
– Informisanost-edukacija – svi učesnici sistema moraju biti kontinuirano informisani, edukovani i uključeni u svaki korak.
Trenutni status upravljanja komunalnim otpadom u Nišu, prikazan je u tabeli.
Lista izazova:
– Kašnjenja u izradi i usvajanju ključnih lokalnih strateških dokumenata, konkretno Lokalnog plana upravljanja otpadom;
– Neusaglašenost Regionalnog plana upravljanja otpadom sa elementima cirkularne ekonomije;
– Zastarelost i neusaglašenog Lokalnog ekološkog akcionog plana – LEAP sa elementima cirkularne ekonomije, obzirom da je plan donošen u trenutku kada je model cirkularne ekonomije bio u razmatranju kao koncept;
– Neodrživa politika naknada za usluge upravljanja ČKO kroz naplatu modelom po metru kva- dratnom za sve korisnike, što je gotovo primarni element koji se mora izmeniti kako bi se ostvario pomak ka CE;
– Paralelno obavljanje nepovezanih delatnosti JKP „Mediana” Niš u odnosu na upravljanje ČKO, kao što su: usluge redovnog čišćenja zgrada, usluge čišćenje ulica, uklanjanje snega i leda, usluge čišćenja zgrada i opreme, usluge uređenja i održavanja okoline, raščišćavanje gradilišta, usluge zbrinjavanja kućnih ljubimaca (smeštaj i ishrana, češljanje, čuvanje i treniranje), dekoracija grada u delu postavljanja i održavanja urbanog mobilijara (klupe, žardinjere, dečiji mobilijar i sl.), gajenje sadnog materijala, redovna nega useva i zasada, uz opasnost od:
– Unakrsnog (internog) subvencionisanje tj. „pokrivanje” gubitaka od prihoda osnovne delatnosti upravljanja ČKO,
– Preusmeravanja ljudskih i tehničkih kapaciteta na nepovezane delatnosti (naročito za poslove javnog zelenila i čistoće);
– Delimično poznavanje visine i strukture prihoda/rashoda osnovne usluge upravljanja ČKO. Iako postoji relativno visok nivo razvrstavanja i prikazivanja elemenata bilansa stanja i uspeha i njihove raspodele na izvore troškova i prihoda po poslovnim jedinicama i dalje postoji opravdan rizik od skrivenih troškova i nerealne slike stanja;
– Nepostojanje metodologije za utvrđivanje količina ČKO koji potiču od pravnih lica (i preduzetnika); Prema stavu autora analize, potrebno je uvesti metodologiju za utvrđivanje udela ČKO u ukupnoj količini na osnovu izvora u cilju postizanja CE;
– Delimično sproveden sistem za primarnu i sekundarnu selekciju otpada;
– Kašnjenje u definisanju, ugovaranju i formiranju regionalnog sistema upravljanja ČKO kao i izboru partnera za formiranje JPP.
Lista predloga mera i preporuka:
– Izrada novog Lokalnog plana upravljanja otpadom koji će uključiti i prava i obaveze svih učesnika u sistemu upravljanja KO, sa naglaskom na elementima cirkularne ekonomije;
– Revizija postojećeg ili izrada novog Lokalnog ekološkog Akcionog plana – LEAP sa preciziranim elementima unapređenja i tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji;
– Revizija Regionalnog plana upravljanja otpadom koji će uključiti i prava i obaveze svih učesnika u sistemu upravljanja KO, sa naglaskom na elementima cirkularne ekonomije;
– Promena modela naknada za usluge u upravljanju KO u pravcu transparentnih i realnih modela zasnovanih na odgovornosti i „plati koliko baciš” modelu;
– Izrada odgovarajućih metodologija i njihova dosledna primena za merenja i razdvajanje:
– Po izvoru otpada (fizička i pravna lica);
– Po tokovima otpada (kataloški broj, primarna selekcija, sekundarno sortiranje, tokovi otpada);
– Kontinuirani monitoring i analiza svih ulaznih i izlaznih ključnih indikatora performansi JKP radi unapređenja sistema;
– Sinergijska saradnja svih aktera lokalne zajednice na potenciranju sprovođenja alternativnih rešenja upravljanja otpadom, prvenstveno okrenutih ka njegovom smanjenju, prenameni i ponovnoj upotrebi resursa i materijala;
– Kontinuirano informisanje i edukacija na svim nivoima i transparentnost procesa planiranja i implementacije modela cirkularne ekonomije u JLS kroz interaktivne radionice, seminare, stručne skupove, tribine i drugo, kao i o značaju uspostavljanja sistema upravljanja otpadom i posledica koje neadekvatno upravljanje otpadom ima na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
– Nastaviti razvijanje partnerstva s civilnim sektorom;
– Unaprediti zakonski okvir radi strožije kontrole nesanitarnih deponija I obavezu monitorniga na svim deponijama na dioksin i furan.
– Osigurati sistem javnog izveštavanja o emisijama deponijskog gasa sa deponija – smetlišta kojima rukovode javna komunalna preduzeća.
– Spovesti kaznene mere za opštine koje ne šalju izveštaje i podatke Agenciji za zaštitu životne sredine.
Olivera Milošević

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

O ACT PROJEKTU
Projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” osmišljen je kao četvorogodišnja podrška OGD u Republici Srbiji u prevazilaženju izazova u vezi sa aktivizmom građanskog društva u Srbiji. Donator projekta je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a implementacioni partneri su HELVETAS Swiss Intercooperation i Građanske inicijative iz Beograda. Opšti cilj ACT projekta je da doprinese aktivnom građanskom društvu za dobrobit svih ljudi i povećano učešće građana u donošenju odluka, posebno na lokalnom nivou.
Kroz četiri različite grant šeme i osam pratećih javnih poziva u periodu od 2019. do 2023. godine, ACT pruža ciljanu podršku organizacijama građanskog društva na nacionalnom i lokalnom nivou, za njihov organizacioni razvoj i finansijsku održivost, kao i za jačanje odnosa sa građanima i kapaciteta za umrežavanje. Sve podržane grantove, prati paralelni Program obuke i mentorstva prilagođen pojedinačnim potrebama organizacija za razvoj i jačanje unutrašnjih organizacijskih i ljudskih kapaciteta OGD, a koji se finansira nezavisno od samog granta kroz aktuelni budžet ACT projekta.

Članice Zelene liste
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša, „Village” iz Bora, Udruženje Građanska čitaonica Evropa iz Bora, Centar za decu i omladinu iz Vrnjačke Banje, Evropski pokret u Srbiji iz Valjeva, Planinarsko-ekološko
udruženje „RAS” iz Novog Pazara i Timočki klub iz Knjaževca.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.

WEB INFO
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
www.oplanetise.com

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.