Klimatske promene

Šumski požari oslobodili rekordne emisije CO2

Šumski požari proizveli su ove godine rekordnu količinu emisija ugljenika u delovima Sibira, Sjedinjenih Država i Turske, jer su klimatske promene izazvale neuobičajeno intenzivne požare, objavila je u Služba Evropske unije za praćenje atmosfere „Kopernik”. Šumski požari emitovali su 1,76 milijardi tona CO2 globalno u 2021. godini, navodi se u saopštenju. To je ekvivalentno više nego dvostrukoj nemačkoj godišnjoj emisiji CO2.
U nekim od najteže pogođenih žarišta zabeležene su rekordne emisije ugljenika usled šumskih požara u karakterističnom periodu od januara do novembra i to od 2003. godine, od početka praćenja podataka u okviru „Kopernika”. Crne tačke naše planete bile su delovi sibirske regije (Jakutija), Turska, Tunis i američki Zapad. Iako na globalnom nivou, ukupne emisije šumskih požara nisu bile najveće od 2003. godine, jasno je da će ovi regionalni rekordi dovesti do klimatske krize i sigurno povećati ukupan skor.
Ogromne regije bile su zahvaćene intenzivnim i dugotrajnim požarima. Sušni i topliji regionalni uslovi pod promenjivom klimom povećali su rizik od zapaljivosti. Jakutija u severoistočnom Sibiru proizvela je najveću emisiju CO2 od šumskih požara za bilo koje leto od 2003. godine, dok je u zapadnom Sibiru „ogromni broj” požara proizveo dnevne emisije CO2 daleko iznad proseka 2003-2021. U Severnoj Americi, požari u Kanadi, Kaliforniji i severozapadnom delu Pacifika SAD-a emitovali su oko 83 miliona tona CO2, emitujući ogromne oblake dima koji su leteli preko Atlantika kako bi stigli do Evrope. Ovi pokreti toksičnih masa zabeleženi su u sistemu „Kopernik”.
Požar Diksi u Kaliforniji, koji je opustošio skoro milion hektara, bila je najveća vatrena stihija zabeležena u istoriji te države. Na Mediteranu, toplo i suvo leto izazvalo je intenzivne požare u nizu zemalja uključujući Grčku i Tursku. Hiljade ljudi u tim zemljama evakuisano je iz svojih domova, a Kopernik je saopštio da se kvalitet vazduha u regionu pogoršao jer su požari izazvali visok nivo čestica štetnih po zdravlje.
Razorni šumski požari u Sibiru postali su redovna pojava posljednjih nekoliko godina, što su ruski meteorološki zvaničnici i ekolozi povezivali s klimatskim promenama, ali i nedovoljno finansiranom šumskom službom.
Stručnjaci UN-a za klimu objavili su izveštaj koji nedvosmisleno pokazuje da se globalno zagrevanje odvija brže nego što se strahuje i da je čovečanstvo gotovo u potpunosti odgovorno za ove katastrofe. Jedna od najteže pogođenih regija u Sibiru ove godine bila je Jakutija – najveća i najhladnija regija u Rusiji koja se nalazi na granici permafrosta – a koja je imala rekordno visoke temperature i sušu. Američka svemirska agencija Nasa saopštila je da njeni satelitski snimci pokazuju da se dim od šumskog požara širi više od 3.000 km – od Jakutije do Severnog pola, što je viđeno prvi put u zabeleženoj istoriji. Kriza je trajala skoro celog leta, a 6. avgusta veći dio Rusije bio prekriven dimom.
Ekolozi okrivljuju vlasti što svake godine dopuštaju da velike površine spaljuju prema zakonu koji im dozvoljava da ne intervenišu ako su troškovi gašenja požara veći od štete koju su prouzrokovali ili ako ne utiču na naseljena područja.
Prema ruskoj agenciji za šumarstvo, ovogodišnji požari opustošili su više od 14 miliona hektara, što je čini drugom najtežom požarnom sezonom od početka veka.
Šef ruskog programa za šume Greenpeacea, Aleksej Jarošenko, povezao je rastuće područje ruskih šumskih požara s efektima klimatskih promena, kao i sa „kontinuiranim opadanjem upravljanja državnim šumama”.


Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.