Prosečna globalna temperatura viša je jedan do dva stepena od njene vrednosti pre početka industrijske revolucije, međutim ova promena nije prisutna u svim delovima sveta jednako i planeta se trenutno najbrže, daleko iznad proseka, zagreva na Severnom polu. Kada govorimo o Srbiji i regionu u kome se nalazimo oni se zagrevaju i nešto brže od proseka, uz povećanje prosečne godišnje temperature od dva i po stepena, rekao je klimatolog, prof. dr Vladimir Đurđević, sa Grupe za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu.

Leto 2023. bilo je globalno najtoplije ikada, a prve procene o toplotnim talasima, pokazuju da su vrućine tokom leta 2022. u Evropi uzrokovale oko 61.000 dodatnih smrtnih slučajeva. Meteorolozi širom sveta primetili su povećanje ekstremnih padavina koje tokom prolećnih i letnjih meseci sve češće pogađaju i region Balkana, ističe Đurđević i dodaje da je nedavna studija prvi put zvanično pokazala da su dominantan uzročnik promenjenog obrasca padavina na evropskom kontinentu uključujući i našu zemlju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

– Projekcije Meteorološke službe Ujedinjenog Kraljevstva, koja je sprovela istraživanje, pokazuju da će se u budućnosti, pod uticajem klimatskih promena, povećati verovatnoća za ekstremnim padavinama u našoj zemlji tokom čitave godine, dok se u mediteranskim delovima Evrope predviđaju sve sušniji periodi – ističe Đurđević.

Globalno zagrevanje ne znači da će temperature rasti već da se zbog ovog fenomena odigravaju drastične promene vremenskih prilika, a jedna od njih jeste i primetna promena obrasca padavina.

– U našoj zemlji, događaji koji će sigurno ostati upamćeni iz prošle godine, jesu poplave koje su se dešavale u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna, a neizvesna situacija tokom ovog perioda kulminirala je rušenjem i ozbiljnom štetom na nekoliko mostova. Tokom ovih mesec dana u ukupno 82 opštine u Srbiji, bilo je zabeleženo plavljenje ulica i objekata, i/ili pojava bujičnih poplava, a akumulirane padavine u nekim delovima zemlje, bile su jednake tromesečnim vrednostima. U 56 opština proglašena je vanredna situacija. Naravno, drugi događaj jeste olujno nevreme u julu. Svi ćemo više nego dobro zapamtiti stručni termin „super-ćelijska oluja”, koji je otvorio, možda i višenedeljnu debatu o potrebi za složenijim sistemima za rane najave upozorenja građana, u odnosu na standardno obaveštavanje kroz medije. Ova nepogoda, koja nas je pogodila tokom leta, pored do danas neprocenjene materijalne štete na infrastrukturi, a najviše u Vojvodini, iza sebe je ostavila i 1.300 ha uništene šume na Fruškoj gori, što je, kako kažu, jednako godišnjoj potrošnji korišćenja šuma na ovoj planini – podseća Đurđević.

Tokom septembra, koji je takođe bio globalno najtopliji septembar ikada, stigao je i prvi tzv. Global Stocktake. Ovaj izveštaj Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC) prvi put od usvajanja Pariskog sporazuma, iznosi procene koliko se globalno društvo zaista drži planova usvojenih ovim sporazumom.

– Centralna poruka je vrlo jasna, nažalost globalno društvo je i dalje daleko od ispunjenja sporazuma, a trenutno postoji ogroman jaz između onoga što je potrebno da se uradi da bi porast temperature ostao ispod dva stepena, i onoga što zemlje širom sveta zaista i rade. Nažalost tokom 2023. svet će ponovo emitovati više ugljen-dioksida, u odnosu na prethodnu godinu i to za 0,5 do 1%. U prethodnim godinama među-godišnji rast obično je bio oko 2%, tako da se neka vrsta napretka može uočiti, međutim, sama činjenica da još uvek ne uspevamo da obuzdamo emisije, već da one i dalje rastu, umesto da opadaju, pokazuje koliko smo daleko od stabilizacije klimatskog sistema. Naredna runda pregovora, održana je u Dubaiju, a sastankom je predsedavao izvršni direktor Abu Dhabi National Oil Company, kompanije koja planira da do 2030. poveća svoju proizvodnju nafte, a ne da je smanji. Ova činjenica je pokrenula lanac nezadovoljstva posebno među klimatskim aktivistima širom sveta, pa ne čudi da smo tokom ove godine videli i nove načine komunikacije klimatske krize kroz akcije u svetski prepoznatljivim ustanovama kulture. Nažalost, smanjenje emisija i dalje nije na vidiku, pa postaje sve izvesnije da ćemo granicu od 1,5 stepeni, porasta globalne temperature preći već u prvoj polovine sledeće dekade – ističe profesor Đurđević.

I pored pretećih prognoza, čini se da region kojem preti najveća opasnost, ne čini ništa kako bi predupredio razorne efekte klimatskih promena. Iskustva iz sveta govore da neki koraci ipak mogu da doprinesu da se vremenske ekstremne prilike ublaže. Koncepti poput „pametnih gradova”, bolje upravljanje vodama, ozelenjavanje ili arhitektonska urbana rešenja koja smanju uticaj vetra, samo su neke od mogućnosti da se izmenjene klimatske prilike učine prihvatljivijima.

M. Puškaš