Članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) početkom marta pronašli su više od 800 mrtvih ptica u atarima kikindskog sela Nakovo. Među njima je bilo najmanje 434 gačca, lovostajem zaštićene vrste, kao i 373 čavke koje zakon štiti kao zaštićenu vrstu. Sve okolnosti ukazuju na masovno trovanje, a ornitolozi kažu da je ovo do sada najveći pojedinačni pomor ptica nastao usled trovanja u ovom delu Evrope.

Ove ptice iz porodice vrana hranile su se na plodnim poljima u blizini sela, gde uglavnom traže razne insekte i njihove larve, te semena biljaka. Upravo tu su najverovatnije pronašle i zatrovane mamke koji su im bili poslednji obrok. Nakovčanin i pčelar Ranko Samardžija 2. marta obilazio je svoje košnice na dve lokacije severno od sela. Već kod poslednjih kuća primetio je mrtve ptice prvo po putu, potom uz kanal, a na kraju i one koje vise sa drveća i žbunova. Zabrinut za bezbednost pčela i poučen strahovitim trovanjem koje je pogodilo kikindske pčelare 2015. godine, kada je ubijeno 1.600 pčelinjih društava, Ranko je telefonom snimio kikindska polja smrti i podelio ih na Fejsbuku. Na snimku, koji je nakon par sati usled pritiska dela javnosti uklonio, vide se mrtvi gačci u pčelinjaku, ptice koje se bore za život u krošnjama drveća i mnoge koje ne mogu da polete sa njiva.

Ranka je ubrzo nakon deljenja ovog snimka pozvao Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i zamolio za više informacija, jer ova nemerljiva šteta po živi svet može da se pogorša, budući da je kod Nakova jedan par orlova krstaša ovog proleća počeo da pravi gnezdo. Veliki broj otrovanih ptica po poljima gotovo izvesno može da privuče orlove i ubije ih.

Ornitolozi su zatekli jeziv prizor gačaka i čavki, koji su doslovno padali mrtvi sa niskih bagremova i žbunova u kojima su provodili noć. Alarmirana je javnost I poslato obaveštenje Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Osnovnom javnom tužilaštvu iz Kikinde i Jedinici za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine MUP-a. Crni bilans je sledio sve prisutne. Tim policijskih forenzičara detaljno je snimao i beležio leševe i lice mesta. Na kraju je deo leševa izuzet za analize, a više od 800 mrtvih ptica zakopano je u jamu na rubu oranica. Kao da ovaj horor nije bio dovoljan, nedugo zatim, nastradale su i srne.

„Mrtve ptica kod Nakova vrh su ledenog brega problema sa kojim se suočava moderna vojvođanska poljoprivreda. U stalnoj trci za profitom paori su preorali sve što je moglo da se preore, meštani posekli drveće, a poljoprivredni otrovi desetkovali su populacije divljih životinja. U ovakvim uslovima bezbednost i zdravlje ljudi takođe su ugroženi jer je održavanje nekakvog veštačkog balansa moguće samo uz korišćenje dodatnih količina hemijskih preparata, koji hteli mi to ili ne, na kraju završe na našoj trpezi”, navedeno je u saopštenju DZPPS.

S Davorom Markovićem, specijalistom DZPPS-a za suzbijanje zločina nad divljim vrstama, razgovarali smo o uzrocima i posledicama ovog događaja.

Nije prvi put da se dešavaju masovna trovanja… Kakva su vaša iskustva? Možete li da pretpostavite gde bismo mogli tražiti krivca?

– Dosadašnja iskustva nam pokazuju da je trenutni sistem rešavanja ovog problema suviše komplikovan. Neophodna je ozbiljna intersektorska saradnja, koje nažalost u praksi nema. Ono što različite institucije tradicionalno smatraju slabošću, a to je oslanjanje na druge institucije, u slučajevima zločina nad divljim vrstama ne samo da je prednost, nego i nužnost. Kada dođe do trovanja, u zavisnosti od specifičnosti događaja, može se javiti potreba za gotovo deset različitih institucija, od čega su polovina različite inspekcije. Alternativa, koju mi već dugi niz godina zagovaramo je formiranje specijalne radne grupe za suzbijanje trovanja koja će obuhvatati eksperte iz svih relevantnih oblasti i koji će imati nadležnost na teritoriji čitave države.

Što se tiče ovog konkretnog slučaja kod Kikinde, verovatno je da se radi o nepropisnom trovanju glodara. Ako je to tačno, sasvim je izvesno da je krivac neko od korisnika parcela poljoprivrednog zemljišta na kojima su mrtve ptice pronađene.

Imate li informacija o sličnim incidentima u zemljama u okruženju ili EU?

– Trovanja se ne dešavaju samo u Srbiji, ali je Srbija izolovana u tome što smo jedina zemlja u regionu koja uprkos tome što imamo ovako visoku stopu trovanja, i dalje nema radnu grupu za trovanje. Neophodna je ne samo medijska, već i državna kampanja, ali je pre svega neophodno da država stane trovanju na put ozbiljnom kaznenom politikom i ozbiljnim postupanjem u svakom slučaju gde postoji i najmanja sumnja na trovanje.

Prošle nedelje smo imali sumnju na još jedno trovanje u Vojvodini, ali uprkos tome što je veliki broj relevantnih institucija kontaktiran, dobar deo njih ne samo da se oglušio na prijave, već su i direktno odbili da postupaju, iako je to bila njihova zakonska dužnost. Leš životinje za koju sumnjamo da je otrovana i koja bi mogla da postane izvor trovanja drugim životinjama, ostavljena je tokom noći na njivi. Deluje kao da se ni nakon ovako masovnog trovanja, neki ljudi na pozicijama od značaja ne daju probuditi. Sve što sada možemo da uradimo jeste da čekamo i da vidimo da li će se na novoj lokaciji pojaviti leševi.

Da imate sve poluge moći – šta biste vi učinili kako se ovako nešto nikada više ne bi dogodilo?

– Pre svega prevencijom i primenom dobre prakse koja postoji u nekim državama!

Najpre bismo presekli distribuciju zabranjenih otrova u korenu. Istovremeno, oni koji barataju dozvoljenim opasnim hemikalijama morali bi da prođu kvalitetnu obuku i sertifikaciju, a otrove bi ubuduće mogli da nabavljaju isključivo uz sertifikat, dok bi se o nabavci opasnih hemikalija vodila evidencija. Nakon upotrebe otrova, iskorišćena ambalaža bi morala da bude vraćena. Takođe bismo smanjili potrebu za rodenticidima kroz prirodna rešenja, poput naseljavanja ptica grabljivica koje se hrane glodarima. Rešili bismo konflikt divljih životinja i poljoprivrednika kroz subvencionisanje opreme za adekvatnu zaštitu imovine, kako bi se šteta nad imovinom minimizovala, dok bi eventualna šteta koja bi uprkos merama nastala bila nadoknađena iz budžeta (što je sistem koji je već predviđen članom 88. Zakona o divljači i lovstvu). Sproveli bismo edukaciju građana o trovanju divljih vrsta i uticaju na životnu sredinu putem javnog medijskog servisa

Istovremeno, za potrebe reaktivnog delovanja, ako do trovanja ipak dođe, osnovali bismo radnu grupu za suzbijanje trovanja (na nivou republike i pokrajine) koja bi se sastojala od eksperata iz relevatnih oblasti (biologija, veterina, istražni poslovi, lovstvo, hemija, pravo, forenzika) i opremili je psima tragačima koji su dresirani da na bezbedan način otkriju prisustvo otrova i otrovanih životinja, a kadrove bismo po potrebi proširivali. Izvršili bismo temeljnu edukaciju organa pravosuđa, kako bi se kaznena politika adekvatno primenjivala na učinioce, a svaka presuda bi bila javno objavljena putem medija u cilju preventivnog delovanja na buduće učinioce.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije veoma je aktivno u obaveštavanju javnosti. Da li su javnost i nadležni ikada reagovali na odgovarajuć način?

– Mediji i javnost nam pružaju veliku podršku u borbi protiv trovanja divljih vrsta. Međutim, proces otkrivanja i osuđivanja odgovornih za trovanje je dug, pa se javnost kroz medije obično upozna sa problemom kada do njega dođe, ali ne i sa epilogom, bilo da do epiloga nikada ne dođe usred loše ili nikakve reakcije nadležnih, bilo da do nas informacija o epilogu nikada nije ni stigla. Događaj kod Kikinde jeste najmasovniji, ali je nažalost daleko od izolovanog. Od početka godine, Kikinda je jedan od četiri-pet slučajeva trovanja koji su došli do nas, a uzmimo u obzir da se ogromna većina trovanja nikada ne otkrije i ne prijavi. Reakcija nadležnih zavisi od mnogo faktora, a nažalost, pre svega od toga ko je u trenutku događaja dežuran. Nažalost, ne možemo da kažemo da je reakcija nadležnih institucija odgovarajuća, iako u praksi imamo nekoliko slučajeva u kojima su nadležni pokazali kompetentnost.
Tekst: M. Puškaš
Foto: Stefan Prekajski