Otkako se opredelila za „evropski put” Srbija je preuzela niz obaveza obuhvaćenih u poglavljima. Jedno od najznačajnijih – najsveobuhvatnijih i najskupljih – svakako je Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene. Međutim, čak i da ne postoji ova „obavezujuća briga” za životnu sredinu, čini se da stanje na terenu, sve izraženiji efekti klimatskih promena, te globalna ekološka osvešćenost građana, ne daju puno prostora za „guranje problema pod tepih”. Otkako je pre tri godine Srbija dobila Ministarstvo za zaštitu životne sredine (izdvojeno je iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine) ministar je Goran Trivan, dotadašnji gradski sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda. Trivanov mandat će obeležiti mnogi izazovi – od efekata klimatskih promena, do pandemije coronavirusa, što je par ekselans ekološki problem. Ipak, najvažnije dostignuće je to što je Pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene dostavljena Briselu, čime se stvaraju uslovi za otvaranje još jednog veoma važnog poglavlja u 2020. godini u okviru procesa pristupanja EU.

Kako se Srbija suočava s klimatskim promenama?
– Nema dileme da se poslednjih nekoliko decenija može primetiti da se događa nešto sa klimom naše Planete i, bez obzira na različite stavove u naučnim krugovima – da li je reč o uobičajenim globalnim promenama ili su varijacije posledica pre svega ljudske delatnosti – mi defakto imamo klimatske promene. Dakle, svedoci smo klimatskih promena na planeti! Ponavljam da se to dešava već nekoliko desetina godina, samo smo nekako sporo postali svesni toga.
Bilo bi dobro da prvo imamo svest o tome da se klimatske promene dešavaju, a drugo da bi nešto trebalo učiniti. Moramo da se barem prilagodimo klimatskim promenama, a s druge strane da sprečimo dalje zagađivanje životne sredine, koje doprinosi klimatskim promenama, ako ništa drugo bar ih ubrzava u većoj meri nego što bismo mi to želeli.
Načini na koji se manifestuju klimatske promene kod nas jednake su onima u svetu, ali moram da kažem da stručnjaci u svetu Srbiju i centralni deo Balkana smatraju regionom koji će biti jedan od najpogođenijih klimatskim promenama. Šta to znači? To znači da već sada imamo povećane srednje godišnje temperature. Da ne licitiram koliko će to povećanje biti i kako će porast temperature uticati na životnu sredinu, ali to je nešto sasvim izvesno.

Koji su najveći izazovi kada su u pitanju klimatske promene?
– Prvo imamo porast srednje godišnje temperature, potom ćemo verovatno imati sve manje količine padavina, a treće – bez ikakve sumnje – bićemo izloženi dramatičnim poplavama. Dakle, treba da očekujemo obilne kiše, nepravilno raspoređene, verovatno u mesecima kada nije uobičajeno da budu velike padavine, a na drugoj strani ćemo biti istovremeno izloženi velikim i neobičnim sušama u ovom regionu. Ali to je ono što nam se već dogodilo… Ako se setimo 2014. godine pa nadalje, pojednostavljena paradigma je da imamo poplave i suše. To su klimatske promene! Poslednje što se dogodilo – 2015. ili 2016. godine – bilo je da je odnos obilnih padavina i suša bio tačkasto raspoređen u Srbiji. Bili smo svedoci da je po nekim regionima povremeno bilo ogromnih padavina, a istovremeno – u drugim, komšijskim regionima, bila neviđena suša. Dakle, to nam se dešavalo i dešavaće se sve više i biće sve gore ukoliko nešto ne učinimo.
Iz ugla pojedinca već vidimo da su poslednjih godina naša leta bila ekstremno topla, često sa tropskim temperaturama, a to se, naravno, odražava na našu svakodnevicu, na naše zdravlje, na biljni i životinjski svet, na zemljište, na vode, na vazduh… Naša misija je da, u saradnji s medijima, našim građanima približimo te probleme i probudimo svest o tome da smo najuže povezani s prirodom bez obzira koliko smo se udaljili od nje, te da moramo da se vraćamo prirodi na racionalan način i da joj pomognemo da se oporavi.
Korona je zaustavila našu civilizaciju. Dakle, moguće je da se to desi u jednom danu, a to je ono za čim mi ekolozi vapimo 40 godina… Priroda je počela jako brzo da se oporavlja i to je dokaz da je čovek taj ključni faktor koji narušava životnu sredinu. Mi smo remetilački faktor na Planeti i bilo bi dobro da se malo „prizovemo pameti” – da se pomirimo sa prirodom, jer ćemo tada očigledno živeti u zdravijoj i boljoj sredini.
Ugrožavanje divljih predela donosi životinske viruse čoveku. Dakle, mi ugrožavamo životinjska staništa, a na taj način ugrožavamo i njih i sebe. Biće još virusa koji će sa divljih životinja prelaziti na čoveka, a mi nećemo imati rešenje za te viruse jer su nam nepoznati. Mi smo krivci koji okupiraju prostore i to nam se vraća kao bumerang. Priroda uvek ima rešnje tako što će nas zbrisati u nekom momentu kad bude potrebno.

Da li su i u kojoj meri približavanje Evropskoj uniji i Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene doprinele unapređenju zaštite živodne sredine?
– Jedan od naših najvažnijih rezultata, a najvažniji politički rezultat jeste završena i u Brisel poslata pregovaračka pozicija za Poglavlje 27. Mi smo to okončali godinu dana pre nego što je to bilo predviđeno. Bili smo veoma brzi, ali i kompetentni. Imali smo ogromnu pomoć svih institucija u Srbiji, kao i Evropske komisije, Imali su samo „kozmetičke primedbe” i, po njihovim rečima, to je jedan od najboljih predloga za Pregovaračku poziciju 27 koju su ikad videli.
Imam razloga da se pohvalim i imam razloga da pohvalim ekipu koja je to radila. Vrlo sam zadovoljan time što smo uradili dobar posao i sada samo čekamo da Evropa donese političku odluku da se to poglavlje otvori. Mi smo spremni, jer je to, po mom mišljenju, najvažnije poglavlje za svaku zemlju, budući da ono nosi najviše obaveza i košta najviše. Mi ne očekujemo da to bude manje od 15 milijardi evra, a verujem da će to biti i daleko više. Najvažnije je da je Srbija krenula tim putem i više nema nazad.

Kakvi su planovi da se preduprede efekti klimatskih promena u Srbiji?
– Planovi za predupređivanje efekta klimatskih promena sastoje se od čitavog niza mera, stimulacija, ali i našeg ponašanja – da manje trošimo karbonska goriva, da manje utičemo na životnu sredinu…
Najvažnije je podsetiti da se već 30-setak godina, otkako se različite organizacije bave održivim razvojem, ograničava emisija gasova s efektom staklene bašte. Međutim, važno je i napomenuti i to da niko nije ostvario te periodične ciljeve koje je projektovao. Svi su probili ciljeve – bukvalno svi.
Srbija je započela promene u životnoj sredini, odlučna je da sistemskim i doslednim merama efikasno rešava ekološke probleme, i aktivno učestvuje u svim regionalnim i globalnim aktivnostima koje doprinose rešavanju klimatskih izazova. Završili smo i u proceduru uputili Nacrt zakona o klimatskim promenama, uradili Nacionalnu strategiju niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom,kao i izveštaje prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC).
Nema sumnje da nam je od ključnog značaja i pomoći nova Evropska Komisija i njen prvi prioritet –istorijski Zeleni dogovor. Evropa je i dalje perjanica u svemu tome, ali nije bilo nimalo lako. Mi iz Ministarstva u svim zvaničnim kontaktima govorimo o važnosti pošumljavanja. Ako sprovodite mere ograničenja emisija gasova s efektom staklene bašte, ništa vas ne sprečava da podižete nove šume. Međunarodna zajednica toga postaje svesna i moram da kažem da je doprinos Srbije u poslednje tri godine ogroman. Naši gradovi, poput Beograda, u poslednjih pet-šest godina pošumili su više stotina hektara Sam Beograd preko 700 hektara. To je važno i veliko – to je deo rešenja! Svet ne može da funkcioniše bez novih šuma i mi ćemo da insistiramo da to kao obaveza uđe u dokumente koje radimo u UN za sledeći COP i za narednu Skupštinu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, UNEA 5 . Ovu našu inicijativu žestoko gura još nekoliko zemalja, ali mi smo tu najglasniji. Tamo nije bitno da li ste iz male zemlje kao Srbija ili ste iz neke velike. Ima velikih zemalja koje podržavaju a ima i zemalja koje potpuno koče tu priču. Mi smo na strani pošumljavanja!
Pozivamo svakog građanina naše zemlje da svake godine posadi bar jedno stablo. Jednostavno je, ne košta puno i to za čitav život obezbeđuje kiseonik. Dakle, jednom čoveku je potrebno tri do pet stabala, koja, će u zavisnosti od vrste, da proizvedu onoliko kiseonika koliko nam treba za ceo ljudski vek.

Hoće li Srbija biti zelenija?
– Ove godine, zajedno sa Exitom, pokrenuli smo akciju pošumljavanja u Srbiji i regionu, a koju je podržala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen. Svi će imati priliku da se uključe i zato pozivamo sve subjekte, od pojedinaca do NVO, preduzeća, vladinih institucija da svi učetvujemo u tome. Već imamo veliki odziv i biće pravi problem gde ćemo posaditi sve te sadnice. Zato će Šumarski fakultet izraditi projekat – takozvano urbano pošumljavanje – koji želimo da primenimo na teritoriji čitave Srbije.
Moramo imati na umu da su klimatske promene koje se dešavaju danas sasvim drugačije od onih koje će se događati u dolazećim godinama. Ove vrste koje danas posadimo – moraju da odgovaraju onim klimatskim prilikama s kojima ćemo se suočiti u budućnosti.

Mediji su ključni
„Vašoj redakciji, ali i medijima uopšte, moram da se zahvalim na tome što ste naše Ministarstvo uporno podržavali, pratili naš rad i ponekad sugerisali šta treba da radimo. Svaki taj prozorčić u svet koji mediji predstavljaju, ključan je i važna je spona s građanima naše zemlje. Ako samo jednoj osobi promenimo svest o životnoj sredini – mi smo napravili dobar posao. A vi to činite godinama! Imam potrebu da u ime svih ljudi koji se bave zaštitom životne sredine zahvalim na tome, časopisu, a i vama lično. To je značajna misija, a vi najbolje znate koliko je to teška misija”, istakao je ministar Trivan.

Projekat „Informisanjem protiv klimatskih promena” finansijski je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.