Naša zemlja već duži niz godina, a slobodno možemo reći i decenijama, ima problema u skoro svim sferama zaštite životne sredine. Marko Vukomanović, predsednik Zelene liste Srbije, ističe tri osnovna problema, a to su: otpadne vode, zagađenje vazduha i upravljanje otpadom.
– Problem otpadnih voda je možda „najstariji” od svih nabrojanih, trenutno najizraženiji u Vojvodini, gde se se preradi tek desetak procenata svih otpadnih voda, dok je taj procenat u ostatku Srbije nešto veći, oko petnaest procenata. Nažalost, ostali neprerađeni deo komunalnih i industrijskih voda i dalje zagađuje naše vodotokove.
Sledeći problem, koji je sada u grejnoj sezoni posebno u fokusu, jeste problem zagađenja vazduha. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine oko trećina građana Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh, što Srbiju svrstava u sam vrh grupe zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu. Sektor proizvodnje i distribucije električne energije, najveći je zagađivač vazduha kod nas, a jednim manjim delom, ovom problemu doprinosi i veliki broj motornih vozila na našim drumovima koja su starije proizvodnje i koja ne ispunjavaju ekološke standarde, međutim, pokazalo se tokom prošlogodišnje zabrane kretanja, da oni ipak nisu najveći zagađivač vazduha u našoj zemlji kao što se nekada mislilo.
Treći je svakako problem upravljanja otpadom koji uzrokuje nastanak velikog broja divljih i nesanitarnih deponija širom naše zemlje. Nezvanično se procenjuje da u Srbiji ima oko 3.500 divljih deponija. Dobar deo otpada u Srbiji se odlaže na deponije, što bi u principu trebalo da bude neko poslednje rešenje, nakon sprečavanja nastajanja otpada, ponovne upotrebe otpada, recikliranja i drugih vrsta iskorišćenja otpada u skladu sa principima cirkularne ekonomije.

Kojim problemima treba posvetiti posebnu pažnju i ima li „leka” za sve goruće tačke?
– Za sve pomenute probleme itekako ima leka, to su odgovarajući finansijski i stručni resursi, kao i dobra volja da se nagomilani problemi iz ove oblasti konačno reše.
Problem otpadnih voda se može rešiti izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Procenjuje se da je Srbiji neophodno preko pet milijardi evra za rešavanje ovog problema. To je novac koji Srbija u ovom trenutku i za rešavanje ovog konkretnog problema nema, tako da smo nažalost daleko od njegovog rešavanja.
Rešavanje problema upravljanja otpada je u većem ulaganju u infrastrukturu, odnosno u sam sistem prikupljanja, odlaganja i prerade otpada, ali i drakonske kazne za one koji otpad ne odlažu po propisima.
Uzimajući u obzir činjenicu da je sektor proizvodnje i distribucije električne energije najveći zagađivač vazduha u našoj zemlji, iz razloga što se oko 70 procena energije proizvodi u termoelektranama u kojima se koristi lignit, čijim sagorevanjem nastaju brojni zagađivači vazduha, rešavanje ovog problema, uslovno rečeno bilo bi i najjeftinije i najbrže od svih pomenutih, izvesno i realno.

Već godinu dana živimo u veoma „neobičnim okolnostima”. Kako je pandemija coronavirusa uticala na oblasti zaštite životne sredine, a kako na rad Saveza ekoloških udruženja?
– Svakako je pandemija covid-19 virusa imala uticaja, ne samo na oblast životne sredine, već i na sve druge aspekte života i rada svih nas. Možemo slobodno reći da je pandemija malo i usporila naš rad, možda i odložila određeni broj aktivnosti iz oblasti kojom se bavimo, ali smo uz pomoć nekih alternativnih metoda uspeli da dobar deo stvari ispratimo, da prevaziđemo probleme koji su se javili i prilagodimo se novonastaloj situaciji.
Iskreno se nadam, da ove „neobične okolnosti” neće još dugo trajati i da ćemo svi uskoro moći da se vratimo u neke malo normalnije tokove, i da ćemo se vratiti životu kakav smo ranije poznavali.

Hoće li kriza izazvana covidom-19 imati značajniji uticaj na preku potrebu da učinimo nešto po pitanju zaštite životne sredine?
– Pandemija je biološki potekla od divljih životinja, i u to sada nema sumnje. Moramo dobro razmisliti kakav je to naš odnos prema prirodi bio do sada i šta je sve potrebno uraditi da nam se u budućnosti ne desi nešto slično. Jedino ako promenimo naš odnos prema prirodi, možemo se nadati nečemu dobrom, u suprotnom, bojim se da je ovo samo jedna od mnogih kriza koje nas tek čekaju. Pri tom, ne mislim samo na neku novu pandemiju, već mislim i na mnoge druge probleme koji nas čekaju u budućnosti ukoliko se ozbiljno ne pozabavimo problemima zagađenja vazduha, voda i zemljišta, kao i nekada popularnim, a sada možda malo i zaboravljenim klimatskim promenama.
Naravno, pored kontinuirane borbe za sve najbrojano, moramo puno ulagati i u edukaciju građana i građanki, pre svega tokom najranijeg perioda njihovog formalnog obrazovanja pa nadalje.

„Zelena lista Srbije” od 2015. godine deluje kao formalni Savez ekoloških udruženja. Kako biste okarakterisali rad kako mreže, tako i članica?
– „Zelena lista Srbije” je 2015. godine samo formalizovala svoje postojanje. Mreža je nastala sada već davne 2007. godine godine kao deo razvojnog programa Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF), u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC) i uz finansijsku podršku USAID-a. Celokupni rad mreže „Zelena lista Srbije” rezultirao je još 2009. godine pokretanjem velikih ekoloških nacionalnih kampanja: „Oplaneti se!” koje su bile posvećene rešavanju problema odlaganja otpada, reciklaži, unapređenju primarne selekcije otpada, a evo ove godine i javnom zagovaranju za promenu javnih politika koje se tiču upravljanja otpadom.
Sve to vidim kao jednu veliku celinu, i ne bih želeo da odvajam formalni od neformalnog dela postojanja našeg Saveza, jer sam ponosan na sve ove godine koje smo proveli u zajedničkoj borbi za zdraviju životnu sredinu i ponosan sam na svaku organizaciju članicu ponaosob, koja je u toj borbi dala svoj ravnopravni doprinos.

Koje aktivnosti mreže „Zelena lista Srbije” biste posebno istakli?
– Trenutno najvažnije aktivnosti koje „Zelena lista Srbije” sprovodi su projektne aktivnosti na projektu javnog zagovaranja pod nazivom „Oplaneti se!”. Mi smo pokrenuli ovaj svoj projekat uz podršku Projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo” (ACT), i on ima za cilj da, kroz izradu analiza stanja i sprovođenja postojećih ekoloških politika, utvrđivanja stavova građana putem anketa i fokus grupa, izrade strategija zagovaranja i pokretanje zagovaračkih inicijativa u kontekstu donošenja novih javnih politika upravljanja komunalnim otpadom kao konsultativnim sastancima sa partnerskim organizacijama civilnog društva (OCD), želi da doprinese definisanju novih lokalnih ekoloških politika i unapređenju nacionalne ekološke politike upravljanja otpadom, informisanju, osposobljavanju i motivisanju ekoloških OCD i posebno građana da učestvuju u odlučivanju o rešavanju problema i upravljanju komunalnim otpadom.
Naravno, u planu su i neki budući zajednički projekti kroz koje ćemo proširiti svoje delovanje, najviše u geografskom smislu, jer smo analizom geografske rasprostranjenosti našeg Saveza, uočili činjenicu da su određeni delovi Srbije zapostavljeni i mi ćemo se kao Savez potruditi da svoju mrežu proširimo organizacijama koje će nam pomoći da ravnomerno pokrijemo čitavu teritoriju naše zemlje, ali i svakom drugom, sve do ispunjenja naših ciljeva ciljeva iz oblasti ekologije, zaštite životne sredine, održivog i ruralnog razvoja, kao i klimatskih promena.

Kakvi su vaši planovi?
– Planiram da se dodatno usavršavam u oblasti zaštite životne sredine. Nažalost, kroz svoje formalno obrazovanje, od početka osnovne škole pa sve do završetka fakulteta, nisam imao puno prilika da se susretnem sa predmetima koji bi mi pružili neka naprednija znanja na ovu temu. Oduvek su to bile neke osnovne stvari o ekologiji, koja je kao nauka, jako široka i samo jednim malim delom pokriva i životnu sredinu. Paralelno sa formalnim, puno sam svog vremena uložio i u neformalno obrazovanje, i spreman sam da ga još više dopunim. Znam da mogu puno da naučim jer sam trenutno, pre svega zahvaljujući Zelenoj listi Srbije, okružen ljudima koji poseduju veliko znanje i iskustvo iz ove oblasti koje su spremni da podele sa mnom. Na tome, ali i na činjenici da su doprineli da se svih ovih godina osećam kao da sam u jednoj velikoj porodici, sam im posebno zahvalan.

Info – O projektu „Oplaneti se!”
Glavne aktivnosti na projektu javnog zagovaranja pod nazivom „Oplaneti se!” odnosiće se pre svega na:
1. Izradu analize stanja komunalnog otpada u odabranim lokalnim zajednicama u kojima deluju članice ZLS, dokumenata javne politike, njihove primene u praksi, stepena uspostavljene saradnje subjekata u lokalnoj zajednici i postojećih kapaciteta za rešavanje problema i primenu donetih dokumenata.
2. Organizovanje seminara u odabranim lokalnim zajednicama za obuku predstavnike članica ZLS, partnerskih organizacija, lokalne uprave i institucija u oblasti upravljanja otpadom.
3. Organizovanje ankete i fokus grupe radi utvrđivanja stavova građana.
4. Formiranje lokalnih mreža OCD u odabranim lokalnim zajednicama iz kojih su naše članice.
5. Medijska kampanja putem sajta ZLS i društvenih mreža, glasila Ekolist i Poslovnog portala o upravljanju otpadom.
6. Organizovanje seminara na nivou ZLS za obuku saradnika članica za ekspertsko bavljenje praćenja i učešća odlučivanju o javnoj politici upravljanja komunalnim otpadom.
7. Organizovanje Hakatona radi unapređenja znanja i razmene inovativnih ideja.

Info – Članice Zelene liste
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
http://www.oplanetise.com/

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.