Ekologija

Pomor ptica kog Sutjeske

Članovi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije su, tragom informacija koje su dobili od građana, u nedelju 13.02.2022. na prostoru oko 800 m obalnog pojasa Tamiša kod ribnjaka Sutjeska pronašli 64 leša divljih ptica.
U plavnim šumama vrbe i topole, kao i zasadu klonske topole pronađeno je 34 leša strogo zaštićenog mišara (Buteo buteo), 21 leš strogo zaštićene velike bele čaplje (Ardea alba), 7 leševa lovostajem zaštićene sive čaplje (Ardea cinerea) i 2 leša lovostajem zaštićenog velikog vranca (Phalacrocorax carbo).
„Prema tragovima ljudskog kretanja, ostacima municije kao što su patroni za sačmarice i povredama koje su vidljive na pticama osnovano sumnjamo da su ubijene“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodaje: „Napominjemo da se na području na kome su pronađeni leševi i ostaci leševa ptica nalazi i gnezdo belorepana (Haliaeetus albicilla), gnezdo mišara (Buteo buteo), par crnih žuna (Dryocopus martius), sve strogo zaštićene vrste“.
U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije navode i da se na suprotnoj obali Tamiša nalazilo noćilište velikih vranaca koji su verovatno posećivali i obližnje ribnjake, pa je to mogao da bude razlog za odmazdu nad pticama.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zahteva hitnu reakciju pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine, policije i tužilaštva koji treba da izvrše pregled terena, sakupe leševe i ostatke leševa ptica i dostave ih nadležnoj veterinarskoj instituciji radi utvrđivanja uzroka uginuća. Kako je ubijanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih ptica krivično delo, očekuje se hitno pokretanje istrage i pronalazak odgovornih za ovaj nezapamćen pomor.
„Ubijanjem ovako velikog broja ptica načinjena je ogromna ekološka šteta biodiverzitetu Srbije i celog regiona. Ptice koje su kod Sutjeske usmrćene tokom zimskih meseci bile su na zimovanju u Srbiji, a mogle su da dođu iz raznih evropskih država. Republika Srbija se kroz potpisivanje nekoliko međunarodnih sporazuma obavezala na zaštitu ptica, posebno selica, pa ovakvi slučajevi predstavljaju i kršenje međunarodnog prava”, kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
„Naneta je i neprocenjiva šteta poljoprivredi jer su mišari poznati kao prirodni saborci protiv prenamnoženja glodara na našim oranicama. Bez njih će se miševi i volunarice prenamnožiti, a naši paori će biti prinuđeni da kupuju i koriste nove količine otrova na njivama, istovremeno ugrožavajući bezbednost hrane, voda, ljudi i divljih životinja”, pojašnjava Knežević.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.