Endemska pastrmka Ohridskog jezera suočava se sa izumiranjem zbog prekomernog ribolova, zagađenja i šestogodišnjeg zastoja mrestenja, što ugrožava i vrstu i status regiona pod zaštitom UNESKO-a. Autor: Filip Nikolov, Sloboden Pečat, Severna Makedonija

Ohridsko jezero, najstarije jezero u Evropi i mesto svetske baštine UNESKO-a koje dele Severna Makedonija i Albanija, suočava se sa neviđenom ekološkom krizom koja ugrožava njegov jedinstveni ekosistem i zaštićeni status. Endemska ohridska pastrmka jezera, vrsta koja se ne nalazi nigde drugde na Zemlji, zvanično je klasifikovana kao ugrožena nakon godina prekomernog ribolova, nekontrolisanog razvoja obale i misterioznog šestogodišnjeg zastoja u programu veštačkog mrestilišta koji je održavao ovu vrstu devet decenija.
Sada, dok se istraživači bore da obnove populacije pastrmke, a vlasti se bore da kontrolišu ilegalni ribolov, zagađenje sa gradilišta i širenje štetnih glisera, region se suočava sa rokom do februara 2026. godine da ispuni zahteve UN ili rizikuje da izgubi svoju zaštitu UNESKO-a — a sve to dok mu nedostaje najosnovniji alat za očuvanje: tačan broj koliko riba je zapravo ostalo u drevnim vodama jezera.

Veštačko mrešćenje: Poslednje sredstvo za spasavanje ohridske pastrmke
Ohridska pastrmka (Salmo letnica), jedna od najznačajnijih zaštićenih vrsta riba u Ohridskom jezeru, godinama se suočava sa stalnim smanjenjem populacije. Glavni način na koji se riblji fond istorijski održava jeste proces veštačkog mrešćenja. Ovaj proces zahteva sakupljanje stotina hiljada jaja i spermatozoida i njihovo oplođenje u kontrolisanim uslovima, a sprovodi ga godišnje Hidrobiološki institut Ohrid, sve dok proces nije neočekivano prekinut šest godina između 2019. i 2025. godine. Prekid je doveo do još agresivnijeg pada populacije vodenog sveta, prema istraživačima.

Ova praksa veštačkog mrešćenja počela je samim osnivanjem Hidrobiološkog instituta, koji sada uspešno obavlja ovu aktivnost već više od devet decenija. Ova vrsta mrešćenja može biti poslednja kap koja će osigurati da ohridska pastrmka ne izumre. Proces je veoma tehnički i, prema rečima istraživačice Instituta Dušice Ilić Boeve, zahteva posvećenost i trud da se ne napravi jedna od najgorih, ali uobičajenih grešaka u ovom složenom procesu: hibridizacija dve ili više različitih vrsta pastrmke, što može da poremeti ravnotežu jedinstvenog ekosistema Ohridskog jezera.
„Veštačko mrešćenje pastrmke počelo je istovremeno sa osnivanjem našeg Instituta 1935. godine. Od samog početka, to je bila jedna od ključnih primenjenih aktivnosti Instituta. Proces zahteva ogroman ljudski napor, često nas ostavljajući bez sna i do devet meseci aktivnog rada“, objašnjava Boeva.
Veštačko mrešćenje obično traje između osam i devet meseci, u zavisnosti od sezonskog vrhunca zooplanktona u jezeru, prirodnog izvora hrane za mladu pastrmku. Sakupljanje jaja počinje sredinom januara i dobija se od divljih matičnih jata u jezeru na prirodnim mrestilištima koja se mogu naći na dubinama od jednog metra do sto metara, kaže Boeva. Nakon sakupljanja, jaja se oplođuju i prenose u mrestilišta Instituta, gde se razvijaju tokom narednih mesec dana ili nešto duže.
Tokom svoje istorije, Institut je povremeno bio primoran da pauzira aktivnosti mrešćenja. Prvi prekid dogodio se tokom Drugog svetskog rata, trajao je dve godine. Kasnije, 1998. godine, došlo je do još jedne pauze, nakon čega je usledila najduža pauza u istoriji Instituta – šestogodišnja pauza koja je počela 2019. Tek u avgustu ove godine Institut je nastavio veštačko mrestilište, vrativši 620.000 jedinki nazad u jezero.
Nažalost, razlog ove duge šestogodišnje pauze ostaje misterija, s obzirom na to da još uvek nema ni zvanične ni nezvanične izjave vlade koja konkretno objašnjava zašto je do ovog prekida došlo. Nijedan od intervjuisanih stručnjaka, istraživača ili naučnika nije mogao da pruži tačan razlog zašto u poslednjih šest godina nije bilo veštačkog mresta pastrmke. Ipak, to je imalo značajan uticaj na smanjenje broja pastrmke, kaže nezavisni istraživač Trajče Talevski, koji je radio u Hidrobiološkom institutu više od trideset godina.
Talevski naglašava da samo prirodna reprodukcija ne može održati ekosistem pastrmke. „Trenutno stanje pastrmke postavlja alarmantno pitanje da li će preživeti u narednim godinama. Od aprila prošle godine, pored Ohridskog belvice, ohridska pastrmka je zvanično klasifikovana kao ugrožena vrsta. Verujem da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede napravilo grešku što nije produžilo zabranu ribolova pastrmke za još nekoliko godina. Umesto toga, ove godine su ponovo dozvolili ribolov pastrmke, u ogromnim količinama – 5.000 kilograma“, upozorava Talevski.
Talevski takođe ističe nedostatak ulaganja u veštački mrest. „Ove godine, broj puštenih jedinki bio je oko milion. Ali puštanje milion mlađi težine pet grama ne znači da će milion preživeti do zrelosti. Nauka pokazuje da samo oko 5% puštenih mlađi doživi doba mresta. Konkurencija za hranu, predatorstvo i prirodna selekcija drastično smanjuju njihov broj. Samo veoma mali deo dostiže zrelost nakon tri ili četiri godine“, objašnjava on.
Talevski naglašava da, iako je veštačko mrestilište važno, održavanje i obnavljanje prirodnih mrestilišta za pastrmku je podjednako važno. Devedesetih godina prošlog veka, Institut je godišnje puštao do 22 miliona pastrmkinih jaja, koja su gajena dva do šest meseci, u zavisnosti od sporazuma sa koncesionarima. Ova odabrana grupa kompanija, ribara ili drugih privatnih lica plaća određenu naknadu Vladi kako bi odgovorno lovili ribu u jezeru. Međutim, trenutni broj koncesija je skoro 20 puta veći od trenutnih planova Instituta za veštačko mrestilište. Ilijevski insistira da se broj veštački mrestilih jedinki mora značajno povećati, jer trenutne brojke od 600.000 do milion jaja godišnje nisu dovoljne za održavanje stabilne endemske populacije ohridske pastrmke.
„S obzirom na sporadično poribljavanje i šestogodišnju pauzu, ovogodišnje veštačko mrestilište je samo prvi korak. Osim ako država ne bude konstantno ulagala u povećanje broja oplođenih jaja – povećavajući ga najmanje tri do četiri puta, idealno na pet miliona godišnje – populacija pastrmke će ostati nestabilna. Mrestilišta u Ohridu i Šumu mogu da prime do 20 miliona jedinki, tako da je dostizanje pet miliona u granicama kapaciteta. Ali to zahteva državno finansiranje. Dok prirodni priliv iz samog jezera ne postane dovoljan za održavanje populacije, ne možemo biti sigurni u opstanak pastrmke“, kaže Talevski.
On dodaje da bi veštačko mrestilište idealno trebalo da služi samo kao podrška tokom kritičnih perioda ili kao alat za povećanje populacije određenih vrsta, a ne kao jedini način da se ona sačuva od izumiranja.
Prema poglavlju knjige o ribarstvu na Zapadnom Balkanu koju je prošle godine objavio Springer Nejčer, kao i na Crvenoj listi IUCN-a, S. letnica se nalazi na Listi ugroženih vrsta od 2024. godine.
Prema rečima Talevskog, Boeve i lokalnog ribara Dimčeta Majkoskog, razlozi koji su doveli do stavljanja ohridske pastrmke na crvenu listu IUCN-a su prekomerni ribolov, urbanizacija i zagađenje koje nastaje usled gradnje, a koje se odvodi u vodeno telo.
Međutim, s obzirom na trenutnu situaciju, ljudska intervencija je postala neophodna za održavanje stabilne populacije riba. Istovremeno, on upozorava da svaka ljudska intervencija u prirodi nosi rizike, a najozbiljniji je mešanje vrsta i stvaranje genetskih hibrida.
Talevski naglašava da se mrest mora isključivo obavljati sa autohtonim vrstama riba Ohridskog jezera kako bi se izbegli problemi poput onih koji su se pojavili u Prespanskom jezeru, gde su zagađenje i ljudsko mešanje doveli do pojave hibridnih oblika.
„Ako dođe do hibridizacije u Ohridu, jezero bi moglo da izgubi ohridsku pastrmku kao posebnu i prepoznatljivu vrstu i za grad i za samo jezero“, upozorava on.
Boeva iz Hidrobiološkog instituta kaže da tehničari troše značajno vreme i trud da ne naprave grešku hibridizacije. Prema njenim rečima, hibridizacija nikada nije bila problem, i tvrde da će 2026. godine veštački mrestiti milion jedinica ohridske pastrmke u Ohridskom jezeru. To će biti 400 hiljada jedinki više od ukupnog broja pastrmki koje su se mrestile u jezeru ove godine.

Nije čak ni jasno koliko riba ima u Ohridskom jezeru
Veštačko mrestilište može pomoći, ali istraživači se muče sa utvrđivanjem osnovnog broja populacija riba u jezeru. Već nekoliko decenija, vlasti različitih političkih uverenja i institucionalnih pozadina nisu uspele da urade nešto važno, ali javnost uglavnom ignoriše: budžetski novac za procenu ribljih fondova za Ohridsko jezero.

Takva procena i prateća baza podataka mogli bi da pokažu tačan broj riba, vrstu vrste i odnos polova prisutnih u njegovim vodama. Hidrobiološki institut u Ohridu nastavlja da ističe važnost ove potrebe, jer se sve trenutne brojke zasnivaju samo na procenama modela, a ne na preciznom uzorkovanju.
S obzirom na to da je Ohridsko jezero i grad Ohrid pod zaštitom UNESKO-a, dobijanje odgovarajuće procene ribljeg fonda je od najveće važnosti. Sve ribe koje se suočavaju sa brzim smanjenjem broja jedinki, pa čak i izumiranjem, navedene su pod zaštitom Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) kao prirodna „blaga“.
Nažalost, zaštita Ohrida pod zaštitom UNESKO-a je sada u preispitivanju i u opasnosti je da bude oduzeta ako i grad i nacionalne vlade ne ispune izmene koje je zahtevalo telo UN, uključujući povećane propise o zagađenju i smanjenje broja odobrenih građevinskih dozvola do februara 2026. godine, a opoziv je neizbežan, prema Talevskom.
Ohridsko jezero ima više od 20 vrsta koje naseljavaju njegove vode, od kojih su najčešće ohridska pastrmka, ohridska belvica, šaran, klen i ohridska jegulja. Činjenica da se ohridska pastrmka i belvica opasno približavaju crvenoj liniji koja indikatoruje „ugroženost“ ili „izumiranje“, stvarajući ažuriranu i potpunu procenu ribljeg fonda, od ogromnog je značaja. Detaljna procena bi omogućila Institutu da izbegne približne, neprecizne brojke u svom radu i pružila bi realnu sliku vodenog života jezera.
Procene ribljeg fonda su takođe alati za regulisanje ilegalnog ribolova, koji, iako je sada strogo kontrolisan i registrovan na najnižim nivoima u poslednje dve decenije, i dalje se dešava. Komercijalni ribari koji su članovi kompanija ili udruženja koja posluju u jezeru, često ne prijavljuje svoje ulove. Trenutno su ribolovna prava u jezeru podeljena između šest ribolovnih koncesionara, sa izveštajima da bi se mogao dodati još jedan u području Peštana, prema Državnom poljoprivrednom inspektoratu.
Oni navode da se većina ilegalnog ribolova dešava tokom zimske sezone, tačno kada se ohridska pastrmka mresti.
„U vezi sa ilegalnim ribolovom ohridske pastrmke, obaveštavamo vas da se on uglavnom obavlja postavljanjem mreža zimi, tokom mresta. Trenutno, šest pravnih lica ima dvanaestogodišnje ugovore sa Ministarstvom poljoprivrede za komercijalni ribolov. Oni pružaju fizičku zaštitu putem zaposlenih čuvara. Inspektorat, u saradnji sa čuvarima jezera i policijom, takođe sprovodi kontinuirane inspekcije“, izjavio je portparol Inspektorata kao odgovor na naša pitanja.
Hidrobiološki institut naglašava da su hitno potrebne nove mere i politike kako bi se utvrdio tačan riblji fond, što će pomoći u određivanju broja riba koje se mogu održivo uloviti godišnje, čime se smanjuje prekomerni ribolov.
„Da bismo dobili tačnu cifru, potrebna nam je procena ribljeg fonda, što nije urađeno. Trenutni podaci dolaze od veštačkog mrestilišta ohridske pastrmke i praćenja populacije. Ovo nam omogućava da procenimo koliko je ribolovnog napora održiv, koju ribolovnu opremu koristiti, u kojim oblastima i koliko se ikre i mleka dobija. Ali da bi se formirale odgovarajuće politike i mere zaštite, neophodna je stvarna procena – ne samo za pastrmku, već za sve vrste riba u jezeru“, kaže Boeva.

Urbanizacija, gliseri i prekomerni ribolov
Grad Ohrid i Ohridsko jezero, koje je najstarije jezero u Evropi, formirano pre 3 do 5 miliona godina, suočavaju se sa ozbiljnim ekološkim izazovima. Lokalni građani i istraživači kažu da su nekontrolisana izgradnja hotela i drugih zgrada, masovni prekomerni ribolov u poslednje dve decenije i dramatično povećanje broja motornih čamaca i glisera na jezeru deo dileme.
Plovila ove vrste, posebno, nanose značajnu štetu krhkim staništima jezera i endemskoj ekologiji jezera, posebno leti sa početkom turističke sezone, kada je broj čamaca koji su aktivni u jezeru na vrhuncu. Njihovi snažni, bučni motori i velike količine goriva, koje se vremenom izlivaju u vodu, stalno su zabrinjavajući, kaže Majkoski, dugogodišnji ribar u regionu.
Pored toga, Ohridsko jezero se suočava sa neizvesnim trenutkom da li će ovo vodno telo moći da održi zaštitu UNESKO-a, koja je trenutno u fazi preispitivanja i u opasnosti je da bude opozvana već sledeće godine. Ako i grad i nacionalna vlada ne ispune izmene koje je zahtevalo telo UN, uključujući povećane propise o zagađenju i smanjenje broja odobrenih građevinskih dozvola do februara 2026. godine, opozivanje je neizbežno, prema rečima Talevskog.
Talevski je takođe izrazio zabrinutost zbog promenljivih nivoa vode, koji su, prema merenjima, stalno blizu donje granice zbog hidroelektrana.
„Nivoi vode variraju, ali često padaju ispod dozvoljenog minimuma. Maksimalna kvota je 693,75 metara nadmorske visine, ali u određenim periodima, posebno tokom zime kada su hidroelektrane na reci Drim u Globočici i Špilju u punom pogonu, voda se intenzivno ispušta. Kao rezultat toga, jezero se često približava propisanom minimumu od 693,10 metara nadmorske visine“, objasnio je on.
Ohridsko jezero se prvenstveno snabdeva podvodnim izvorima, od kojih mnogi crpe vodu iz Prespanskog jezera. Voda uliva u Ohrid preko izvora Svetog Nauma. Međutim, ovaj priliv je u velikoj meri nadoknađen isparavanjem, koje se javlja u gotovo jednakoj meri, što znači da su nivoi jezera fiksni.
Još jedan problem je ilegalni, neprijavljeni i neregulisani (NNN) ribolov. Decenije NNN ribolova su ozbiljno iscrpele zalihe. Nivoi ulova su bili istorijski u poslednje dve godine, ostavljajući nedovoljan broj za prirodnu reprodukciju. Na makedonskoj strani jezera, godišnji ulov je dostigao 200–250 tona, uključujući oko 120 tona u Ohridu i 50 tona u Strugi, ne računajući dodatne količine koje su ulovili krivolovci.
Majkoski se seća prekretnice: „Najveća šteta se dogodila kada su takozvane ‘mreže duhova’ bile dozvoljene za ribolov pastrmke, dok je ribolov blesnom bio zabranjen. Prema podacima Instituta iz tog vremena, to je dovelo do drastičnog prekomernog ribolova, sa više od 250 tona pastrmke zvanično zabeleženih svake godine. Jezero nije moglo to da izdrži, i čak i uz veštačko mrestenje, broj pastrmki je opao. Kasnije je uvedena osmogodišnja zabrana ribolova, ali je to podstaklo široko rasprostranjen krivolov od strane komercijalnih ribara koji nisu prijavili svoje ulove, što je izazvalo dalji pad.“
Hidrobiološki institut se takođe suočava sa stalnim izazovom napuštenih mreža duhova, od kojih mnoge leže na dnu jezera decenijama. Svake jeseni, Institut organizuje kampanje čišćenja i u Prespanskom i u Ohridskom jezeru kako bi uklonio što je više moguće, jer ove mreže neselektivno hvataju ribe, ptice i rakove.
„Mreže duhova su još jedan dugogodišnji problem. Svakog septembra i oktobra, naš Institut sprovodi operacije njihovog uklanjanja, jer one hvataju ne samo ribe već i ptice i drugi vodeni svet“, kaže Boeva, istraživačica Instituta.
Prema lokalnim organima reda koji prate jezero, tokom poslednje značajne policijske akcije vezane za problem, pronađeno je i uklonjeno 254 mreže duhova iz jezera. Međutim, prema rečima Boeve, na osnovu njenog direktnog posmatranja, verovatno ih ima desetine, možda i stotine širom jezera, a neke od njih verovatno stare više od dve decenije otkako su bačene.
Pored ribolova, porast broja motornih čamaca i glisera predstavlja stalnu pretnju. Njihovi snažni i bučni motori remete ekosistem jezera, terajući ribu dalje od priobalnih područja ili uzrokujući nepotrebnu smrtnost. „Svedoci smo ogromnog broja motornih čamaca, posebno glisera sa veoma snažnim motorima. Oni uznemiravaju pastrmku svojom bukom, posebno leti – kritičnoj sezoni za mrest pastrmke. Moramo smanjiti pritiske ličnog odmora i dozvoliti da jezero ostane netaknuto“, objašnjava Boeva. Urbanizacija duž obale Ohrida dodatno opterećuje. Sa sve većim brojem gradilišta oko jezera zbog brzog buma izgradnje hotela, nusproizvod je ogromna količina otpada. Infrastruktura za kanalizaciju i upravljanje čvrstim otpadom je zastarela u oblasti Ohrida i nedovoljna da se nosi sa današnjim građevinskim bumom.
„Urbanizacija ozbiljno pogađa i ohridsku pastrmku i belvicu. Čitava obala je prepuna zgrada, kafića i platformi, što doprinosi zagađenju. Mnoge od ovih struktura nisu povezane sa sistemom za sakupljanje kanalizacije. Od Peštana do Trpejce i od Struge do sela Radožda na makedonsko-albanskoj granici, ne postoji odgovarajuća mreža sakupljanja. Kao rezultat toga, otpadne vode sa gradilišta i lokalnih zajednica direktno se ulivaju u jezero“, upozorava Talevski.
Konvergencija ovih izazova – od mreža koje leže na dnu jezera do kanalizacije koja teče iz nepovezanih zgrada duž obale – stvorila je ono što istraživači opisuju kao kritični trenutak u istoriji Ohridskog jezera. Bez neposrednih ulaganja u sveobuhvatne procene ribljih zaliha, proširene programe veštačkog mrešćenja, strože sprovođenje propisa o ribolovu i infrastrukturu za rešavanje građevinskog buma u regionu, jezero rizikuje da izgubi ne samo svoj UNESKO status već i same vrste koje ga čine jedinstvenim.
Kao što je naučnik za ribarstvo Džon Galand jednom upozorio, upravljanje ribarstvom postaje „beskrajna rasprava o tome koliko riba ima u moru“ dok se sumnja ne otkloni „a tako su i sve ribe“. Za Ohridsko jezero, ta sumorna prognoza može biti bliža nego što iko želi da prizna.

Linkovi tekstova u Sloboden pečat: LINK, LINK, LINK; Prevod teksta na sajtu EJN.

Credit: Slobodan Djuric/Slobodan Pečat