Svi modeli kojima se predviđaju klimatske promene u budućnosti pokazuju da će prosečna temperatura na Zemlji i dalje rasti. Sada nema nikakve sumnje da je to prouzrokovano delovanjem čoveka i da je to posledica ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu. Problem klimatskih promena je utoliko veći zbog činjenice da se već pokrenute klimatske promene ne bi zaustavile ni ukoliko bi te emisije odmah prestale.
Zbog toga, nije dovoljno samo smanjiti emisije, već je potrebno smanjiti njihovu postojeću koncentraciju u atmosferi. To se može postići izvlačenjem gasova sa efektom staklene bašte iz atmosfere. Rešenja za to već postoje u prirodi, kao što je jednostavno izvlačenje ugljen-dioksida putem šuma, naročito onih tropskih, ili zarobljavanje tih gasova ispod površine vode koji se u prirodi dešava zahvaljujući kitovima i šumama mangrova. Međutim, ove tehnologije koje su veoma jednostavne nisu dovoljne, zbog toga što imaju ograničen kapacitet i nalaze se u riziku od isčezavanja. Druge tehnologije su još uvek u razvoju, kao što je npr. skladištenje ugljen-dioksida ispod površine zemlje, putem njegovog odvajanja na filterima, rastvaranje u vodi i sprovođenje ispod površine u sloj bazaltnih stena gde pretvoren u minerale ostaje trajno zarobljen.
Ukoliko se klimatske promene bar ne uspore, do napretka u razvoju novih i inovativnih načina za izvlačenje gasova sa efektom staklene bašte iz atmosfere, u međuvremenu može doći do promena koje će biti nepovratne bez obzira šta se dalje bude preduzimalo za zaustavljanje klimatskih promena. To su tzv. „tačake preokreta” i takvih tačaka na Zemlji ima puno. Jedna od njih je područje severne hemisfere pod permafrostom, zamrznutom zemljom ispod koje su zarobljenji ostaci biljaka i životinja, koji se usled zamrzavanja nisu raspali i više hiljada godina. Otapanjem permafrosta oslobodila bi se ogroma količna metana, gasa sa efektom staklene bašte koji je 21 put jači od ugljen-dioksida. Druge takve klitične tačke su npr. led na Artiku, tropske šume Amazona, Golfska struja u Atlanskom okeanu i mnoge druge. Usled sadašnjeg povećanja temperature, led na polovima se topi, tropske šume nestaju velikom brzinom usled krčenja radi povećanja površina poljoprivrednog zemljišta, a permafrost se u određenom periodu godine svake godine sve više otapa.
Zbog nesagledivih posledica koje prouzrokuje povećanje prosečne globalne temperature u dostizanju tih „kritičnih tačaka”, procenjeno je da njeno povećanje do kraja ovog veka ne sme biti veće od 2°C. Najizraženiji uticaji klimatskih promena se manifestuju na biodiverzitet. Izvesno je da se izumiranje vrsta koje je nastupilo ne može zaustaviti, ali je još veći problem što je ono značajno ubrzano u odnosu na ranije periode, jer vrste nisu u stanju da se prilagode brzim klimatskim promenama. Značajno trpi i proizvodnja hrane zbog poremećaja u količinama podavina, češćih i jačih oluja i suša u vreme kada to nije pogodno za rast i sazrevanje biljaka. Moguće je da u jednom danu padne toliko kiše kao nekada za čitavu jednu godinu. Kiše se javljaju u vreme kada je potrebno suvo vreme, suše u vreme kada su potrebna kiša, a usled takvih poremećaja se smanjuje, kako prinos biljaka, tako i njihova nutritivna vrednost.
Usled nedostatka hrane i vode, porasta nivoa mora i drugih poremećaja u biodiverzitetu, sve više će biti prisutan problem klimatskih izbeglica. Takve situacije prouzrokuju i društvene i ekonomske i bezbednosne posledice. I pored jasnih projekcija rizika s kojima će se svet suočiti, nije sasvim izvesno kako će se države suočiti s tim izazovima. S druge strane, izvesno je da će neki delovi Zemlje postati nenastanjivi ili veoma nepovoljni za život, kao i da će i dalje najviše trpeti najsiromašniji.
Darinka Radojević