U Domu Narodne skupštine održan je Treći sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije na temu energetske tranzicije u Republici Srbiji, koji je organizovan u saradnji sa nemačkim fondacijama u Srbiji Konrad Adenauer i Hajnrih Bel.
Pored članova Foruma i narodnih poslanika, sastanku je prisustvovao i stalni zamenik ambasadora i zamenik šefa političkog odeljenja Ambasade SR Nemačke u Beogradu Aleksandar Jung, predstavnici iz Fondacije Hajnrih Bel Berlina i Fondacije Konrad Adenauer iz Kazahstana Rebeka Bertram i Tomas Helm, kao i predstavnik RES fondacije Aleksandar Macura i energetski menadžer Opštine Vrbas Nikola Vujović.
Predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku dr Aleksandra Tomić na početku je istakla da je Nemačka zemlja koja je uspešno prošla energetsku tranziciju i postigla konsenzus oko zelene energije, te Srbija ta iskustva može i te kako iskoristiti, u cilju postizanja energetske efikasnosti. Dodala je da, u okviru evrointegracija, Srbija, po pitanju energetske politike, radi na usklađivanju sa evropskim propisima, prvenstveno na smanjenju emisije štetnih gasova i korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i da je cilj da se do 2020. godine koristi više od 27 odsto obnovljivih izvora energije.
Tomić je naglasila da je, prema izveštaju Ministarstva rudarstva i energetike, do oktobra 2017. godine, 73 investitora dobilo energetsku dozvolu, koje se najviše odnose na izgradnju mini hidroelektrana i vetro-generatora, dok 198 ima status povlašćenog proizvođača. Takođe, navela je da je Srbija pozdravila i izradu Regionalnog hidro-master plana, koji bi podrazumevao rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih postrojenja i kojim bi se maksimalno iskoristili hidro-potencijali reka regiona Zapadnog Balkana.
Stalni zamenik ambasadora i zamenik šefa političkog odeljenja Ambasade SR Nemačke u Beogradu Aleksandar Jung istakao je da je energetska tranzicija težak proces koji zahteva usvajanje odgovarajućeg zakonodavnog okvira, ali dovodi do povećanja energetske efikasnosti, zaštiti životne sredine i smanjenju troškova. Posebno je istakao da je u ovom procesu od velikog značaja prvenstveno prelazak na obnovljive izvore energije, što će građanima omogućiti materijalno olakšanje, ali i jačanje prekogranične saradnje kroz umrežavanje i usklađivanje zakonodavnih okvira koji regulišu ovu oblast. Jung je zaključio da će Nemačka pružati podršku Srbiji u procesu energetske tranzicije.
U nastavku izlaganja Rebeka Bertram i Tomas Helm izneli su podatke o procesu energetske tranzicije u Nemačkoj i Kazahstanu, zaključujući da je od najvećeg značaja prelazak na obnovljive izvore energije i smanjenje emisije ugljen-dioksida, u šta se moraju uključiti, kako građanske inicijative, tako i državne institucije.
Predsednica Tomić se na kraju sastanka zahvalila učesnicima na saradnji, posebno Fondacijama Konrad Adenauer i Hajnrih Bel, kao i Nemačkoj organizaciji za tehničku saradnju GIZ.