Centar za markiranje životinja, koji radi pri Prirodnjačkom muzeju iz Beograda početkom marta primio je izvanrednu vest s dalekog juga Afrike. Jedinka modrovrane, koja je u Srbiji radi praćenja seobe obeležena nožnim prstenovima, pronađena je na farmi u blizini Otjivaronga u Namibiji. Lokalni farmer spasao je iznemoglu šarenu pticu koja je potom dopremljena u namibijski centar za oporavak divljih životinja.
Modrovrana je na levoj nozi nosila metalni prsten sa oznakama MUS BELGRADE i brojevima 304956, a na desnoj plastični žuti prsten sa crnim natpisom VW3. Nju je kao mladunca na gnezdu 12. jula 2019. u okolini Bačke Topole obeležio naš ornitolog Jožef Šihelnik.
Ptica je pronađena nakon putovanja koje je trajalo 231 dan na udaljenosti od čak 7.368 kilometara od mesta izleganja. Prema saznanjima dr Daliborke Stanković, koja radi u Centru za markiranje životinja, ovo je prvi put da je u Srbiji obeležena modrovrana pronađena na tolikoj udaljenosti i u tom delu sveta.
Nakon tronedeljnog oporavka ptica je 17. marta puštena na slobodu, a ornitolozi očekuju da će se, nakon duge prolećne seobe, vratiti u blizinu mesta izleganja gde bi mogla da započne gnežđenje.
Modrovrana je selica koja zimu provodi u podsaharskoj Africi. U Srbiju dolazu krajem aprila, a napušta je krajem septembra. To je ptica veličine gradskog goluba koja se gnezdi na otvorenim staništima. Gnezda smešta u duplje starih stabala i lesnih odseka, a hrani se krupnim insektima, malim gmizavcima, vodozemcima i sisarima. Ugrožena je nestajanjem staništa usled intenziviranja poljoprivrede, smanjenjem broja stabala sa odgovarajućim dupljama, intenzivnim korišćenjem pesticida i krivolovom na seobi.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, sa svojim lokalnim partnerima, već 17 godina radi na aktivnoj zaštiti nacionalne populacije modrovrane. Za to vreme, kroz program postavljanja drvenih kutija za gnežđenje, vojvođanska populacija povećana je sa 15 na više od 250 parova, što predstavlja najveći uspeh u zaštiti ugroženih vrsta ptica u Srbiji. Osim u Vojvodini, kutije za gnežđenje postavljene su širom Negotinske krajine i u okolini Beograda. Svojim zalaganjem posebno su se istakli članovi subotičkog Udruženja ljubitelja prirode „Riparia”, koje organizuje i koordiniše zaštitu modrovrane u Srbiji.
– Tih sedam meseci puta nije provela samo u letu, ona je prešla nekoliko država i „koristila” tradicionalna odmorišta – kaže Slobodan Knežević, član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. – Reč je o klasičnoj selici, ali je jedina iz porodice modrovrana koja nastanjuje Evropu.
Ptice na selidbama ne muče samo klimatske promene i vremenske nepogode, već i negativni uticaj ljudi, kao što je krivolov modrovrana na Bliskom istoku. Početkom 2000. godine gotovo je došlo do istrebljenja ove vrste u Srbiji. Kako se navodi, broj parova ove ptičje vrste u Vojvodini 1980. godine iznosio je 100 parova, a 1990. – 30 pari. Dvehiljadite izbrojano je samo 17 parova modrovrana.
U Srbiji je zaštićena kao Prirodna retkost Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti iz 1993. godine. Nalazi se na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta, kao i na listi organizacije BirdLife International. U Evropskoj uniji je strogo zaštićena i nalazi se na Aneksu 1 Direktive o pticama.
Za priređivanje ovog teksta upotrebljene informacije
www.pticesrbije.rs
