Poglavlje 27, okarakterisano kao jedno od najskupljih i najzahtevnijih u pregovorima sa EU, uskoro bi moglo da bude na agendi evropskih zvaničnika. Ministarstvo za zaštitu životne sredine do kraja godine treba da pripremi pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, koja će, nakon odobrenja Vlade, biti zvanično podneta u decembru 2019. godine.
Ciljevi Poglavlja
Očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije cilj je politika životne sredine EU. Ovom politikom se garantuje bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života, kao i borba protiv klimatskih promena na globalnom nivou.
Politika EU u ovoj oblasti zasniva se na načelima preventivnog delovanja i načelu da troškove zaštite životne sredine treba da snosi privatno ili fizičko lice koje ugrožava životnu sredinu, a ne društvo u celini. Dalje, politika EU se zasniva i na borbi protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja, zajedničkoj odgovornosti EU i država članica i na uključivanju zaštite životne sredine u druge politike EU.
Propisi EU u vezi sa životnom sredinom su izuzetno obimni i pokrivaju ovu oblast kroz sektore kao što su kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštita prirode…
Prvi korak prilagođavanja EU standardima jeste prenošenje propisa Evropske unije u nacionalni pravni sistem. Nakon toga, EU politika podrazumeva adekvatnu primenu i sprovođenje ovih propisa i na nacionalnom i na lokalnom nivou.
Takođe su neophodne značajne investicije za administrativne troškove, ulaganje u infrasutrukturu, kao i održavanje postrojenja.
Cilj je da se u Srbiji uspostavi održiv sistem zaštite životne sredine, kao i značaj za uključenost ove politike u ostale politike i sektore. Na ovaj način, obezbeđuju se preduslovi za bolje zdravlje stanovništva, bolji kvalitet života građana, očuvanje prirodnih resursa i konkurentnu privredu. Istovremeno, kroz pregovore treba obezbediti dovoljno duge prelazne periode kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili zahtevnim standardima EU.
Pre otvaraja Poglavlja 27
Podsetimo da je skrining otpočet 15. septembra 2014. a završen 21. novembra iste godine. Izveštaj o skriningu predstavljen je 8. juna 2016.
Prvi nacrt Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 dostavljen je Evropskoj komisiji u junu prošle godine, a nakon korekcija i drugi šest meseci kasnije. Komisija je krajem februara poslala komentare koji nisu bili zahtevni i, nakon unapređenja, izrađen je finalni nacrt Pregovaračke pozicije, koji je u procesu konsultacija predstavljen SKGO i lokalnoj upravi, NVO i privredi sa Privrednom komorom Srbije. Naime, u komentarima je naglašeno da je potrebno uložiti više truda u poboljšanje u sektorima kvaliteta vazduha, industrijskih emisija, klimatskih promena i drugih, ali najviše u upravljanju otpadom.
Šef Pregovaračke grupe 27, državni sekretar, Ivan Karić kaže da će proces zvaničnog podnošenja zahtevati odgovornost na visokom administrativnom nivou kako bi se odobrili planovi na kojima se zasniva pregovaračka pozicija, kao i zato što implementacija zahteva velika finansijska sredstva. Naime, samo za tri najskuplje direktive u sektoru voda i otpada je potrebno uložiti oko 7,2 milijarde evra.
Nakon otvaranja Poglavlja 27
Srbija mora da prenese 200 propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine (kvalitet vazduha i vode, zaštita prirode, industrijsko zagađenje) i upravljanje rizicima, upravljanje hemikalijama i borbu protiv klimatskih promena. Kako ističe Ivan Karić, ovi propisi iziskuju veoma skupa prilagođavanja u mnogim aspektima. Na primer, Srbija treba da sagradi 359 postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i više od 10.000 kilometara kanalizacije, a ukupni troškovi rešavanja problema u sektoru tretmana otpadnih voda procenjuju se na 3,8 milijardi evra. Trenutno je tek 55 odsto populacije Srbije obuhvaćeno tretmanom otpadnih voda. Od toga se samo 7,3 odsto biološki tretira, a hemijski još manji procenat. Dalje, Srbija ima samo osam regionalnih i dve opštinske sanitarne deponije koje pokrivaju oko 30 odsto komunalnog otpada. Novi propisi o cirkularnoj ekonomiji nalažu do 2020. treba da se reciklira 50 odsto, a do 2025. godine 65 odsto otpada. Prema podacima za 2016, u Srbiji je reciklirano samo tri odsto komunalnog otpada. Uvođenje novog sistema tretiranja otpada takođe će koštati. Procenjuje se da će krajnja cena „prelaska na reciklažu” biti oko dve milijarde evra.
Proces približavanja evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine je izuzetno spor i veoma skup. Ukupnu cenu je teško predvideti, ali su stručnjaci slažu da će biti neophodno uložiti oko 15 milijardi evra u narednih 25 do 30 godina kako bismo uhvatili priključak s Evropom.
Za priređivanje ovog teksta upotrebljeni podaci http://eukonvent.org
Pojekat „Šta čeka Srbiju kroz Poglavlje 27” sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.