Ekologija

Ministar u odlasku rezimirao stanje životne sredine u Srbiji

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan obratio se sinoć novinarima, kada je predstavio najznačajnije rezultate u proteklom trogodišnjem radu Ministarstva i naznačio glavne izazove koji predstoje u ovoj oblasti.
Trivan je ukazao da je Ministarstvo postiglo izuzetne pomake u zaštiti životne sredine, uz podršku i pomoć predstavnika civilnog društva i medija, koji su doprineli da ekologija kao tema konačno dobije pravo građanstva.
Stanje životne sredine u Srbiji je teško, ocenio je Trivan. Posle godina taktiziranja i ćutanja, otvorene su ove teme i trasirani putevi ka konačnim rešenjima, rekao je. Ukazao je da će ostvarene rezultate najbolje vrednovati oni koji razumeju šta je zaštita životne sredine, i koliko duboko ponire u interese ljudi.
Ministar je ukazao da su pokrenuta brojna pitanja zaštite životne sredine i izdvojio sektor otpada i otpadnih voda kao najznačajniji, sa postignutim ključnim rezultatima. Završena je izgradnja Regionalnog centra u Subotici po najmodernijim standardima, Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu što je stvorilo uslove za remedijaciju Velikog Bačkog kanala, i u toku je izgradnja Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Leskovac. Sagledavajući strateški značaj projektno-tehničke dokumentacije za otvaranje investicija u zaštiti životne sredine, Ministarstvo je pripremilo preko 40 projekata u ovoj oblasti koji danas čekaju investitore, naveo je, i naglasio da je značaj ovih projekata tim veći, što su ulaganja u regionalne centre za upravljanje otpadom i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda istovremeno velike investicije koje su jedan od izvora podizanja BDP-a.
Otvorili smo pitanje nelegalnog odlaganja opasnog otpada, i po prvi put izradili katastar istorijskog otpada, finansirali zatvaranje nesanitarnih deponija u četiri opštine, kao i izradu projekata za sanaciju i remedijaciju nesanitarnih deponija za 23 jedinice lokalne samouprave.
Ministarstvo je uz najviše ocene iz EU i godinu dana pre roka završilo Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27. Dokument je urađen tako da omogućuje Srbiji da bude jedina zemlja koja će bez uslova otvariti Poglavlje 27, naglasio je ministar..
Ukazao je i na ključne pomake u rešavanju drugih značajnih pitanja u zaštiti životne sredine – u poboljšanju finansiranja, zaštiti prirode, međunarodnim aktivnostima, kvalitetu vazduha… Povećano je izdvajanje budžetskih sredstava namenjenih ekologiji, povećana naplata ekoloških naknada i taksi, i istovremeno povećan podsticaj za rad reciklera, uvedene subvencije za električna i hibridna vozila, smanjeno korišćenje plastičnih kesa za za 80 posto i pošumljeno preko 300 ha površine u Srbiji.
Svega toga ne bi bilo da Srbija nije izvanredno stabilizovala svoj budžet, i time otvorila vrata razvoju.
Već u prvoj godini rada Ministarstva povećan je broj zaštićenih područja i površine teritorije Srbije pod zaštitom i proglašen prvi geopark u Srbiji, koja se pozicionirala u zaštiti životne sredine i prirode i u međunarodnim okvirima, i bila izabrana za potpredsednika Skupštine UN za životnu sredinu UNEA-5, i potpredsednika 26. zasedanja Konferencije država članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (COP 26).
Ostvarene rezultate mogu najbolje proceniti oni koji razumeju šta je zaštita životne sredine, i koliko duboko ponire u interese ljudi, istakao je ministar. Pun značaj i efekte rezultata u oblasti zaštite životne sredine pojasnili su sa stručnog stanovišta prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prof. dr Ilija Brčevski sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kako je dr Ristić naglasio, Ministarstvo je imalo veliku ulogu u senzibilisanju javnosti po pitanjima zaštite životne sredine, ono je jedino koje je u raspravi o negativnim efektima MHE imalo razumevanja i za građane, i za stručnjake, i za institucije.
Po rečima profesora Brčeskog, bila je potrebna enormna borba i snaga ličnosti da se podnese pritisak interesnih grupa, nakon što je, po prvi put u Srbiji, pokrenuto pitanje nelegalnog odlaganja opasnog otpada, koji decenijama truje našu životnu sredinu.
Trivan je ocenio da je u oblasti zakonodavstva trebalo učiniti više, i da je to jedan od prvenstvenih budućih zadataka u zaštiti životne sredine.
Kako je naveo Trivan, javnosti je poznat njegov i stav ministarstva da je izgradnja derivacionih MHE u zaštićenim područjima nedopustiva.
Trivan je zaključio da je protekli trogodišnji rad Ministarstva zaštite životne sredine jasno ukazao na izuzetan značaj ove oblasti, ali i neophodnost da se proširi nadležnost ministarstva, i istovremeno uključe sva ministarstava u realizaciju ovih politika, kako bi se postigao društveni konsenzus u borbi za zdraviju i čistiju Srbiju.
Izražavajući zahvalnost zaposlenima u Ministarstvu, svim organima i inistitucijama koje su pomagale na tom, gotovo donkihotovskom putu, i nevladinim organizacijama i medijima kao dragocenom partneru u jačanju svesti najšire javnosti, ministar Trivan je poželeo budućoj ministarki puno uspeha i sreće u radu.
„Ekologija je svakako došla na dnevni red, i ona ne može više biti u zapećku. Uspeli smo da otvorimo sve teme, jer je osnovno građansko pravo da svako od nas živi u zdravoj životnoj sredini, i da zna sve o tome“, istakao je ministar. „Bila mi je čast da budem na čelu Ministarstva koje smatram najznačajnijim za moju zemlju i za moju i vašu decu“, dodao je. „Nemam dilemu koliki smo napredak napravili, jer Srbija se mora voleti na način kako mi to radimo, na praktični način. Zemlja se voli tako što radite da ona bude bolja, i to uništavanje mora već jednom prestati“, rekao je, zaključujući da je to samo početak stvaranja čistije i zdravije Srbije.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.