Približavamo se kraju 2023. godine, tu su nam i božićni i novogodišnji praznici, koji imaju višestruk uticaj na životnu sredinu.
Praznike najavljuje nezaobilazno kićenje jelke. Svake godine se u Severnoj Americi i Evropi proda skoro 100 miliona prirodnih jelki. Samo u Velikoj Britaniji proda se do osam miliona, od kojih sedam miliona završi na deponiji nakon praznika. Pred Novu godinu u Srbiji se poseče 100.000 do 200.000 stabala mladih četinara. Najkorisnije rešenje jeste kupovina jelke sa busenom, koja se nakon praznika može zasaditi. Umesto da 100.000 mladih stabala završi u kontejneru, od njih može da nastane šuma površine 50 hektara. Ipak mnoge jelke završe u kontejnerima, u otpadu. Malo ljudi zna da božićno drvo može takođe da se reciklira. Bačene jelke mogu da se iskoriste u hemijskoj industriji. Borove iglice su sirovina za proizvode kao što su zaslađivači i boje. Takođe, u njima se nalaze supstance koje su aktivni sastojci parfema. Stablo može da se iskoristi za pravljenje malča. Ukoliko se odlučite za plastično drvce, koristite ga što duži niz godina, jer imajte u vidu da će mu trebati hiljadu godina da se plastika od koje je napravljeno razgradi.
Kada već unesete jelku, treba je ukrasiti. Ukrasi, razne trake uglavnom su od plastike a vi ako se potrudite možete da ih sami napravite od osušenog lišća, šišarki, lešnika, suvog voća i drugih darova prirode, kao i od papira. Planeta će vam biti zahvalna.Kada stavimo ukrase , dolaze na red lampice , koje znamo da troše struju ali i stvaraju takozvano svetlosno zagađenje. Obične lampice možete zameniti led lampicama koje troše do 90 odsto manje energije i traju do 25 puta duže od običnih a jednako su svečane.
Za praznike kupujemo i poklone koje umotavamo u razne šarene papire koji se teško recikliraju a ambalažni papir sa šljokicama, kao i ukrasni detalji poput mašni, uopšte se ne mogu reciklirati. Rešenje , poklon možete umotati u reciklirani papir ili materijal za višekratnu upotrebu, poput tekstila ili na prumer u kutiju koju će primalac poklona moći da koristi.
Za praznike pripremamo i bogatiju trpezu, mnogo više hrane nego što nam treba pa hranu koja nam ostaje bacamo. Godišnje u Srbiji bacimo 83 kilograma hrane po glavi stanovnika. Da praznična hrana ne završi u otpadu, pre svega možemo bolje isplanirati količinu koju ćemo spremiti. Ostatke možete uvek odložiti za kasnije, a ono što nije jestivo može biti kompostirano.
I na kraju u mnogim mestima doček Nove godine ne može da prođe bez velikih vatrometa koji sadrže barut, mešavinu sumpora, drvenog uglja, kalijum-nitrata i boje. Najznačajniji zagađivač koji ispušta pirotehnika su PM čestice. Zbog upotrebe pirotehnike od srčanog udara ugine preko 5.000 pasa svake godine a vatromet utiče negativno na respiratorne i kardiovaskularne probleme kod ljudi. Buka koju stvara pirotehnika posebno uznemirava decu sa teškoćama u razvoju i životinje. Dobra vest je da su tri najveća grada u Srbiji: Beograd, Novi Sad i Niš odustala od vatrometa u novogodišnjoj noći a novac za vatromet biće preusmeren u humanitarne svrhe.
To su bili neki od saveta kako da uživamo u prazničnoj atmosferi ali da ne nanosimo štetu životnoj sredini.
Photo by Unsplash