Pre dve godine, 1. marta, 2021., Srbija i Bosna i Hercegovina zakoračile su zajedno na put do nula otpada. Na području Evrope gotovo 400 opština i pripadajućih zajednica obavezalo se da će usvojiti koncept nula otpada, implementirajući strategije sprečavanja nastajanja otpada usmerene na zajednicu koje redizajniraju ljudski odnos s prirodom i resursima. No, pristup konceptu nula otpada nešto je drugačiji za zemlje Zapadnog Balkana poput Srbije i Bosne i Hercegovine koje se suočavaju s ozbiljnim ekonomskim i izazovima kvaliteta životne sredine. Kroz projekat Opštine sa nula otpada koji se realizovao u protekle dve godine pružena je ruka podrške za 6 opština u Srbiji i Bosni i Hercegovini s ciljem osnaživanja lokalnih aktera u ovim opštinama u adekvatnom planiranju upravljanja otpadom.

23. i 24. februara 2023., na Divčibarama u Srbiji održana je Završna konferencija u okviru projekta, koja je imala za cilj predstaviti celokupne rezultate implementacije projekta kao i iskustva direktnih korisnika.

Ukupno 85 učesnika, predstavnika javnih komunalnih preduzeća, predstavnika opštinskih uprava i obrazovnih institucija, iz preko 97 opština prekograničnog područja između Srbije i Bosne i Hercegovine, predstavnika ministarstava za zaštitu živtone sredine, finansijskih institucija, konsultantskih kompanija i udruženja imali su priliku razmeniti iskustva i mišljenja o primeni koncepta nula otpada u lokalnim zajednicama.

Prvi dan konferencije bio je posvećen iskustvima komunalnih preduzeća iz šest pilot opština koje su učestvovale u projektu. Predavači iz Bosne i Hercegovine i Srbije, predstavnica JKP „12. Septembar“ Jelena Aleksić, predstavnik JKP „Visoko“ Mirsad Čučuk i predstavnik KJKP „Rad“ Adis Drkenda, govorili su o pilot akcijama baziranim na principima nula otpada i cirkularne ekonomije, sprovedenim u protekle dve godine i tom prilikom istakli rezultate postignute u njihovim lokalnim zajednicama.

„Mnogo mi je drago što je naša opština učestvovala u projektu „Opštine sa nula otpada“ i što je upravo naše preduzeće JKP „12. Septembar“ bilo posrednik u celoj toj priči. Izuzetno smo zadovoljni postignutim rezultatima, a naročito sam ponosna što su ljudi koje smo ovde upoznali i razmenili međusobna iskustva imali samo reči hvale za ono što smo uradili. Lepo je čuti kada neko ima razumevanja za ono što radite i na kraju ceni i pohvali to. Što se tiče same konferencije, mogu reći da je bila fantastična. Imali smo priliku čuti mnogo poučnih stvari kao i šta su to kolege iz drugih gradova radili u zadnje dve godine i na kraju postigli. Stvarno je lepo imati priliku podeliti svoje probleme i razmišljanja sa drugima, jer drugačije je kada znate da neko deli isto ono što vi radite i razume sa čime se svakodnevno susrećete, a takođe imati priliku čuti i lepe stvari koje je neko drugi uradio.“ – naglasila je gđa Aleksić.

Nakon toga, usledila je zanimljiva panel diskusija koja je otvorila mnoga pitanja. Panelisti, predstavnici komunalnih preduzeća i opštinskih uprava, su diskutovali o tome koliko je zapravo značajna saradnja komunalnih preduzeća i donosioca odluka na lokalnom nivou za održiviji sistem upravljanja otpadom. Zaključak diskusije ukazuje na potrebu za međusobnim dijalogom i zajedničkim pristupom rešavanju izazova u oblasti jačanja kapaciteta javnih komunalnih preduzeća.

„Panel diskusija između opština i komunalnih preduzeća ima veliki značaj za kvalitet života građana u opštini. Diskusija je veoma važna kako bi se utvrdili prioriteti za pružanje usluga i definisale mere za poboljšanje kvaliteta usluga. Veoma nam je drago što su učesnici panel diskusije, zajedno sa publikom, shvatili ozbiljno problematiku nula otpada i pokazali spremnost na zajednički dijalog koji je u konačnici rezultirao odličnim merama efikasnog koriš

enja javnih sredstava u korist građana.“– ističe Igor Jezdimirović, moderator diskusije.

Drugi dan konferencije u fokus je stavio projektne aktivnosti usmerene ka obrazovnim institucijama, odnosno sprovedene u šest srednjih škola prekograničnog područja. O pilot aktivnostima uvođenja dodatnog edukacitivnog sadržaja u vaspitno-obrazovni program u šest srednjih škola govorila je Ena Markotić, stručnjakinja u oblasti zaštite životne sredine i hemijske sigurnosti koja je radila na izradi Priručnika za nastavnike. Svoja iskustva o integraciji ovih tema u nastavni plan i program i o značaju praktične edukacije učenika podelili su nastavnici pilot škola, Tanja Radovanović iz Gimnazije „Josif Pančić“ Bajina Bašta i Amel Korman i Kenan Muminagić iz „Prve Gimnazije“ iz Sarajeva. Nakon zanimljivih prezentacija koje su dale pregled mogućnosti unapređenja nastavnog kurikuluma, usledila je panel diskusija pod nazivom „Edukacija kao prvi korak u podizanju ekološke svesti“. Diskusija je okupila predstavnike obrazovnih institucija i predstavnike nevladinog sektora. U toku diskusije panelisti su zaključili da je reforma obrazovnog sistema i uključenost nevladinog sektora u edukaciju mladih kroz projekte, jedan od ključnih faktora za uspešnu tranziciju društvene svesti ka nula otpada.

„Nakon završne konferencije projekta “Opštine sa nula otpada” puni smo pozitivnih utisaka. Drago mi je da sam imala priliku da sa kolegama iz drugih škola sa teritorije Srbije i Bosne i Hercegovine razmenim iskustva o implementaciji sadržaja o zaštiti životne sredine u nastavne programe kao i o izazovima i mogućnostima da se one realizuju. Posebno je značajno što je ovaj projekat okupio predstavnike kako obrazovnih institucija, tako i lokalne zajednice i komunalnih preduzeća, jer je važno da se ovoj temi pristupa sistemski. Mi ćemo u Gimnaziji “Josif Pančić” nastaviti da planiramo i realizujemo aktivnosti koje doprinose podizanju svesti o važnosti očuvanja životne sredine i da u te aktivnosti uključujemo i predstavnike drugih institucija, kao i nevladinih organizacija.“ – istakla je Tanja Radovanović, govornik i panelista drugog dana Konferencije.

Iako se pre samo desetak godina pojam nula otpada činio nedostižnim, sada je to skup realnih i uticajnih politika koje se primjenjuju u zajednicama kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu, zaštitilo zdravlje građana i obezbedio razvoj lokalne ekonomije koja je otporna i održiva, a prvi korak ka nula otpada zajedno su načinile i Srbija i Bosna i Hercegovina.

S odlučnošću za promenom društvene svesti o značaju održivog sektora upravljanja otpadom, uz moto “otpad je resurs”, projekat je kroz dve godine ostvario zapažene rezultate koje nije moguće pobrojati u samo jednom članku. Detaljnije informacije o konkretnim sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima u šest opština u Bosni i Hercegovini i Srbiji pogledajte u videu na linku.

„Izuzetno smo ponosni na činjenicu da je za ovim događajem vladalo veliko interesovanje što samo po sebi dovoljno govori o stavu lokalnih zajednica prema uvođenju koncepta nula otpada. U toku protekle dvije godine projekat je ujedinio oprečne stavove institucija lokalnog nivoa u kontekstu unapređenja sistema upravljanja otpadom i otvorio vrata srednjih škola koje su više nego spremne za izmjene nastavnog kurikuluma. Sa zadovoljstvom moram istaći da je od velikog značaja upravo i zajednički korak Srbije i Bosne i Hercegovine ka održivom razvoju, što je i sama suština IPA programa prekogranične suradnje. Mislim da s pravom možemo reći, uspješno smo izbrojali do nula“ – istakla je Sadžida Hafizović, koordinatorica projekta Opštine sa nula otpada.

Projekat Opštine sa nula otpada finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije, projekat zajedno implementiraju Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 iz Sarajeva (BiH) i Inženjeri zaštite životne sredine – EEG iz Novog Sada (Srbija). Projektom se nastoji ojačati održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Implementacija je započela 1. marta 2021. godine, a traja

e 24 meseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR, od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

Uz slogan Brojimo do nula, u okviru projekta je pokrenuta kampanja na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn koja ima za cilj jačanje javne svesti u prekograničnom području. Da redovno primate obaveštenja o realizaciji projektnih aktivnosti i postignutim rezultatima, pretplatite se na projektni bilten.