Italija planira da do 2025. godine postepeno ugasi termoelektrane na ugalj, pridružujući se time trendu smanjivanja korišćenja uglja u zemljama Evropske unije. Nova energetska strategija predviđa da gotovo trećina ukupne potrošnje energije bude podmirena iz obnovljivih izvora, kao i veći broj vozila na alternativna goriva.
Odluka vlade da potpuno prestane da koristi ugalj za proizvodnju električne energije usledila je posle sličnih planova Portugalije, Holandije i Velike Britanije, a saopštena je uoči klimatskih pregovora Ujedinjenih nacija u Bonu, najavljenih za novembar.
Predstavljajući novu energetsku strategiju u parlamentu, italijanski ministar industrije Karlo Kalenda izjavio je 24. oktobra da je vlada tražila od kompanije za prenos električne energije Terna da identifikuje potrebnu infrastrukturu.
Najveća italijanska energetska kompanija Enel već je saopštila da neće više ulagati u nove elektrane na ugalj.
Nova energetska strategija Italije ima za cilj da do 2030. godine 27% ukupne bruto potrošnje energije bude podmireno iz obnovljivih izvora.
Prema novim planovima takođe bi bilo ubrzano uvođenje vozila koja koriste alternativna goriva i bio bi povećan broj stanica za punjenje električnih vozila na 19.000 u naredne dve godine.
Strategija se i dalje razmatra, a vlada bi trebalo da je odobri 7. novembra, piše EURACTIV.com.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju iz 2016, u Italiji se 15% struje dobija iz uglja, 42% iz gasa, a 39% iz obnovljivih izvora. U zemljama članicama te agencije obnovljivi izvori obezbeđuju u proseku 24% struje.
Cilj Italije je da do 2030. poveća udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje na 48-50%, u proizvodnji toplotne energije na 28-30%, sa 19% 2015. godine, i u transportu na 17-19%, sa 6,4% pre dve godine.
Energetske kompanije u 26 od 28 zemalja članica EU potpisale su u aprilu 2017. inicijativu kojom su obećale da posle 2020. neće graditi nove termoelektrane. Grčka i Poljska su jedine zemlje koje nisu potpisale inicijativu.
Mnoge evropske zemlje nastoje da smanje proizvodnju struje sagorevanjem uglja. Finska i Poljska razmatraju nuklearnu energiju kao zamenu, dok druge države više ulažu u obnovljive izvore energije.
Istraživanje organizacije Grinpis (Greenpeace) i portala CoalSwarm.org pokazuje da je od 2010. godine postepeno zatvoreno gotovo 370 velikih termoelektrana na ugalj, što je jednako gotovo 500 milijardi dolara.
U najjačoj evropskoj ekonomiji Nemačkoj, klimatska i energetska politika bi mogla da ima veliki značaj u pregovorima o formiranju nove vlade, pošto bi partija Zeleni mogla da postane novi koalicioni partner konzervativaca kancelarke Angele Merkel.
Izvor: EURACTIV.rs