Poznato je da evropska politika u oblasti životne sredine obuhvata 1.) horizontalno zakonodavstvo a to su: procena uticaja na životnu sredinu, strateška procena uticaja, pristup informacijama i učešće javnosti i 2.) sektorsko zakonodavstvo koje čine: upravljanje otpadom, kvalitet vazduha i klimatske promene, zaštita prirode i biodiverziteta, genetički modifikovani organizmi, zaštita i upravljanje vodama, zaštita prirode i biodiverziteta, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom, hemikalije, buka.
Cilj procesa evropeizacije domaćih ekoloških propisa je potpuno usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti životne sredine tako da se dostigne potpuno poštovanje zahteva evropskog zakonodavstva, ne samo formalno, nego i stvarno. Za sprovođenje evropskih ekoloških propisa neohodno je postojanje dobrih administrativnih kapaciteta, infrastrukture i finansijskih sredstava dok je za primenu važno vršenje upravnog i sudskog nadzora nad sprovođenjem propisa.
Glavnu ulogu u kreiranju i primeni politike u oblasti životne sredine u Republici Srbiji ima Ministarstvo zaštite životne sredine. Osim Ministarstva u kreiranju i sprovođenju ekološke politike učestvuju i inspekcijski organi, javne službe, kao i druge institucije iz državne uprave.
Ovom oblašću bavi veliki broj državnih organa kao što su razna ministarstva (urbanizam i prostorno planiranje; poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda; rudarstvo i energetika; zdravstvo; odbrana, unutrašnji i spoljni poslovi). Većina pomenutih ministarstava ima sektore, odnosno odeljenja koja se bave pojedinim aspektima životne sredine, na primer Ministarstvo zdravlja vrši kontrolu nad sanitarnim propisima koji se odnose na zaštitu životne sredine; Uprava za zaštitu bilja, kao i Uprava za šume nalaze se u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstvo rudarstva i energetike nadležno je za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.
Važnu ulogu ima Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije,koja je podređena Ministarstvu zaštite životne sredine, a koja obavlja poslove u vezi sa prikupljanjem i objedinjavanjem podataka o životnoj sredini, njihovom obradom i izradom izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine, kao i saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu.
Nadležnost Autonomne Pokrajine Vojvodine u oblasti životne sredine utvrđena je većim brojem propisa: Autonomna Pokrajina Vojvodina preko Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine donosi Program zaštite životne sredine na teritoriji Pokrajine i utvrđuje mere za njegovo sprovođenje; uređuje pojedina pitanja zaštite razvoja i unapređenja životne sredine od interesa za Pokrajinu; daje saglasnost na analizu uticaja radova i objekata na životnu sredinu; daje saglasnost na osnove i programe zaštite i unapređenja flore i faune, šuma i voda; obrazuje informacioni podsistem za zaštitu i unapređenje životne sredine kao i jedinstveni informacioni sistem Republike; vrši upravni nadzor u svim oblastima zaštite životne sredine, osim u oblastima opasnih materija i očuvanja biodiverziteta; i preduzima mere za otklanjanje nezakonitosti.
Na lokalnom nivou, gradski i opštinski sekretarijati za zaštitu životne sredine imaju odgovornost za: zaštitu vazduha, zaštitu od buke, upravljanje komunalnim otpadom, urbanističko planiranje, građevinske dozvole za male objekte, kao i stratešku procenu uticaja projekata na životnu sredinu i izdavanje integrisanih dozvola iz svoje nadležnosti.
Danas 70 odsto građana Evropske unije veruje da zaštita životne sredine ima odlučujuću važnost za njihovu budućnost. Čak 30 posto pravnog okvira Evropske unije reguliše ovu široku i složenu oblast – oblast zaštite životne sredine, a 80 odsto relevantnih propisa koji se primenjuju u državama članica Evropske unije čine ukupni deo prava Evropske unije. Evropska unija propisuje i određuje da pitanja životne sredine moraju biti uključena u sve ostale sektorske politike.
Milisav Pajević

Projekat “EKOlist – Put kroz poglavlje 27” finansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva zaštite životne sredine.