Emisija sumpor-dioksida iz srpskih termoelektrana na ugalj je 2020. godine bila veća nego emisije iz svih termoelektrana u Evropskoj uniji, navodi se u izveštaju mreže CEE Benkvoč (CEE Bankwatch Network) i Centra za istraživanje energetike i čistog vazduha.
Procenjuje se da je tokom protekle tri godine zbog zagađenja vazduha iz elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu umrlo 19.000 ljudi, a od toga je 12.000 smrtnih slučajeva uzrokovano prekoračenjem zakonski obavezujućih limita.
Ukupne emisije sumpor-dioksida (SO2) iz 18 termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu 2020. bile su 2,5 puta veće od emisija iz 221 postrojenja u celoj EU, navodi se u izveštaju “Uskladiti ili zatvoriti”, objavljenom 7. septembra.
Termoelektrane obuhvaćene Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) u zemljama regiona emitovale su 2020. godine 6,4 puta više SO2 nego što je dozvoljeno.
Srpske termoelektrane su imale najveće emisije SO2 – 6,1 puta veće od dozvoljenih, što je znatno više nego 2019, kada su bile 5,6 puta veće.
Najveći zagađivač bila je termoelektana Ugljevik u BiH, a zatim Kostolac B1 i B2 u Srbiji. Ta postrojenja su emitovala skoro 12 puta više od dozvoljenih vrednosti SO2, uprkos tome što su imali ugrađenu opremu za odsumporavanje.
Autori izveštaja su pozvali vlasti u Srbiji da “hitno objasne javnosti” zašto oprema za odsumporavanje u termoelektrani Kostolac B nije radila više od tri godine i apelovala da se zaustavi izgradnja TE Kostolac B3, “barem dok ne postane jasno da li postoji problem sa tehnologijom za kontrolu zagađenja životne sredine koju ugrađuje kineska kompanija CMEC”.
“Pad emisija se možda očekivao 2020. godine zbog smanjenja ekonomske aktivnosti kao posledice pandemije kovida-19. Međutim, to je bilo daleko od istine. Za termoelektrane obuhvaćene NERP-om u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Srbiji i na Kosovu, emisije su se povećale a ne smanjile”, ističe se u izveštaju i dodaje da su 2018. i 2019. godini termoelektrane emitovale su oko šest puta više SO2 nego što je dozvoljeno.
Postrojenja su emitovala i oko 1,6 puta više praškaste materije nego što je dozvoljeno tokom sve tri godine između 2018. i 2020. godine.
Samo emisije oksida azota i dalje su bile ispod zbira maksimalnih emisija za zemlje za 2020. godinu – 90% od dozvoljenih, navodi se u izveštaju.
Zbog ukupnih emisija iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu bilo je skoro 19.000 smrtnih slučajeva od 2018. do 2020. godine, od čega je 10.800 bilo u zemljama EU, 6.500 na Zapadnom Balkanu, a ostatak u drugim regionima.
Od toga je skoro 12.000 smrtnih slučajeva nastalo zbog prekoračenja maksimalnih vrednosti određenih NERP-om. Više od polovine tih slučajeva – 7.000, bilo je u zemljama EU, 3.700 na Zapadnom Balkanu i 960 u drugim regionima pogođenim zagađenjem sa Zapadnog Balkana.
Ukupne emisije termoelektrana prouzrokovale su troškove između 25,3 milijarde i 51,8 milijardi evra, a procenjuje se da su troškovi zbog prekoračenja emisija 2020. godine iznosili između 6 i 12,1 milijardi evra.
Blizu tri četvrtine ovih troškova odnose se na ljude i zemlje u EU, 21% na zemlje Zapadnog Balkana i preostalih 6% na druge.
Autori izveštaja istuču da EU, kao uvoznik električne energije iz zemalja Zapadnog Balkana, snosi ne samo veliki deo zdravstvenih troškova nastalih zbog proizvodnje električne energije iz uglja u regionu, već i deo odgovornosti.
Od 2018. do 2020. godine Zapadni Balkan je izvezao 25 TWh električne energije u EU, što iznosi 8% ukupne proizvodnje električne energije iz postrojenja na ugalj na Zapadnom Balkanu.
“Na taj način EU igra značajnu ulogu u održavanju proizvodnje električne energije iz uglja u regionu”, navodi se u izveštaju.
Dodaje se i da, iako uvoz električne energije iz zemalja Zapadnog Balkana čini samo 0,3% ukupne potrošnje u EU, emisije SO2 povezane s tim uvozom iznose 50% ukupne emisije SO2 iz svih postrojenja u EU u 2020. godini.
“To je zato što proizvodnja električne energije na Zapadnom Balkanu sadrži oko 300 puta više SO2 nego u EU. Iz tog razloga, a budući da države žele da postanu članice EU, aktivnosti EU za borbu protiv aerozagađenja neizbežno moraju da uključe i Zapadni Balkan”, ističu autori.
U zaključcima izveštaja se navodi da je, više od tri godine nakon što je Direktiva o velikim postrojenjima za sagorevanje stupila na snagu u Energetskoj zajednici, potreba da vlasti i javna preduzeća smanje zagađenje veća nego ikada ranije.
“Zbog nedostatka pravovremenih mera, mere koje sada treba preduzeti moraju biti drastične”, navode autori.
Davor Pehčevski, koordinator kampanje za zagađivanje vazduha na Balkanu u mreži CEE Benkvoč, rekao je da vlade onih zemalja Zapadnog Balkana koje to još nisu učinile moraju da odrede datum za hitno ukidanje uglja, saopštila je mreža CEE Benkvoč.
“Za elektrane koje se ne mogu odmah zatvoriti, vlade moraju ograničiti radno vreme dok se ne ispune standardi emisije, kako bi se spasili životi”, rekao je Pehčevski i dodao da se paraleleno s tim moraju povećati investicije u mere energetske efikasnosti i obnovljivu energiju.
Lauri Millivirta, vodeća analitičarka u Centru za istraživanje energije i čistog vazduha, navela je da EU mora pomoći zemljama Zapadnog Balkana da prevaziđu ugalj oporezivanjem uvoza električne energije na bazi fosilnih goriva i osiguravanjem efikasne primene Ugovora o energetskoj zajednici.
“Vlade zapadnog Balkana ne mogu sanjati o članstvu u EU ignorišući propise o kontroli zagađenja. Da bi se izbegla ova vrsta flagrantnog nepoštovanja, sprovođenje Ugovora o energetskoj zajednici mora biti prioritet. Evropska komisija i vlade zemalja EU moraju uvesti efikasne kazne”, oceila je Joana Ciuta, energetska koordinatorka za Zapadni Balkan u mreži CEE Benkvoč.
Izvor: EURACTIV.rs