Učesnici panela “Sistemsko umrežavanje kao recept za uspešnu zelenu tranziciju”, koji je svetska organizacija za zaštitu prirode WWF Adria organizovala u utorak u Privrednoj komori Srbije saglasili su se da bez dijaloga nijedan cilj, kako onaj za 2030. tako ni onaj za 2050., neće biti ostvaren. Od obaveza nametnutih kroz finansije Evropske unije, preko civilnog sektora koji zelenu tranziciju “prevodi” javnosti koja bi trebalo da bude još uključenija, do poslovnog sektora koji najmanje radi na tranziciji, a trebao bi – ništa neće biti ostvareno ako svi sektori ne komuniciraju zajedno i ne deluju transparentno.

 „Ako već postoje naučno zasnovani podaci kojima se može uticati na budućnost i razvoj Srbije – to treba iskoristiti. Mi imamo modele i pametna rešenja, a da to nije na štetu prirode. Apelujem na medjunarodne i domaće institucije da se umrežimo i budemo aktivan činioc u dugotrajnim kreiranjima politika za dobrobit opšte zajednice“, istakla je izvršna direktorka WWF Adrije, Nataša Kalauz i naglasila da „WWF ima znanje i iskustvo koje nedostaje da bi proces zelene tranzicije bio u potpunosti uspešan, samo ga treba iskoristiti. Nakon što ljudi zadovolje primarne potrebe, počinju da razmišljaju o zaštiti prirode. Ako to ne posmatramo kroz prizmu opšteg razvoja, onda nema pomaka. Treba imati snage i volje promišljati zelenu agendu na duže staze“.

 U diskusiji su još učestvovali predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine, Aleksandra Vučinić, predstavnik EU Delegacije u Srbiji, Antoan Avinjon, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, Siniša Mitrović, direktorka Centra za održivi razvoj Srbije, Nataša Gligorijević i koordinatorka Globalnog dogovora u Srbiji, Tijana Janković.

 „Moramo da učimo od civilnog društva, da ga bolje razumemo, da čujemo inovativna rešenja za lokalne probleme.  U najosnovnijem smislu, zelelna agenda je čist vazduh, zdrava voda i nula zagađenja. Sve ono što bismo želeli svojim najbližima“ , istakao je predstavnik Delegacije EU u Srbiji, Antoan Avinjon.

 Neki od brojnih zaključaka sa panela su:

– Zelena agenda je domaći zadatak Srbije, a radi ostvarenja ciljeva, partnerstvo je ključna reč. Civilni, javni, akademski, privredni itd sektori ali i mediji.

– Treba jasno definisati ulogu privatnog sektora.

– Ne smeju se zanemariti socijalno ugrožene grupe, jer tako građani plaćaju skupu cenu zelene tranzicije.

– Treba ojačati mala i srednja preduzeća da mogu da posluju održivo, budući da su to standardi koji se ubuduće moraju striktno poštovati.

 Ranije toga dana, na prepodnevnoj sesiji panela, predstavljeni su projekti organizacija iz Pančeva, Novog Pazara, Vranja, Pirota, Kraljeva, Paraćina, Užica, Kragujevca i Beograda koji su prvi korisnici grantova iz oblasti zaštite životne sredine koje će WWF Adria podržati u narednoj godini. Ovi projekti se odnose na održivo upravljanje šumama, vodama i sveobuhvatnoj edukaciji građana širom Srbije. Predstavljanju su prisustvovali delegati domaćih i međunarodnih institucija i organizacija, medija kao i članovi Savetodavnog odbora u okviru projekta Bezbedna priroda i klima, podržanog od strane Delegacije Evropske unije. Nazive projekata i nazive organizacija možete pronaći na sajtu www.wwfadria.org

O WWF-u
WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na:
www.wwfadria.org/sr