Zelena lista Srbije, Projekti

Aktivna rešenja za otpad u Kruševcu

Studija analize stanja i realizacije lokalnih javnih politika upravljanja komunalnim otpadom u Gradu Kruševcu rađena je za potrebe projekta „Zelena lista za zeleni dijalog” koji realizuje Savez ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije”, a u kome je EP „Moravski orašak” iz Trstenika jedna od partnerskih organizacija i preuzela je deo aktivnosti „Bele breze” iz Kruševca. Projekat je deo programa ACT-a „Javno zagovaranje mreža OCD 2020” i podržan je od konzorcijuma koji čine Helvetas i Građanske inicijative.
Nakon objektivne i nepristrasne analize za koju je primenjena Metodologija za praćenje sprovođenja standarda EU u upravljanju otpadom u jedinicama lokalne samouprave sa definisanim indikatorima koji je razvijena kroz projekat „Zeleni inkubator” urađena je studija. Za monitoring javne politike u gradu Kruševcu obavljeni su obilasci JKP „Kruševac” i Gradske uprave Kruševac. Obavljeni su neposredni razgovori sa nadležnim osobama za upravljanje otpadom: Andrijanom Cvetković, koordinatorom projekata i osobom za odnose sa javnošću iz javno-komunalnih preduzeća i Slađanom Milić, šefom službe za zaštitu životne sredine u gradskoj upravi. Dokumenta kojih nije bilo na sajtovima dostavljena su na uvid. Za analizu su korišćeni podaci sa sajtova: www.jkpkrusevac.co.rs; www. krusevac.ls.gov.rs; www.sepa.gov.rs; www.ekologija.gov.rs.
Rezultati analize su uneti u Tabeli sa indikatorima i komentarima, a zbirna tabela indikatora ukazuje da je grad Kruševac na dobrom putu da implementira sve zahteve poglavlja 27 u oblasti upravljanja otpadom.

Definisanje problema u upravljanju otpadom i njihovo rešavanje kroz ostvarenje zadatih ciljeva
Grad Kruševac je u svim svojim dokumentima javnih politika isticao i tretirao problem upravljanja otpadom kao jedan od prioritenih problema. Razlog za to je zakonska obaveza jedinice lokalne samouprave da na svojoj teritoriji organizuje upravljanje komunalnim otpadom i stavovi građana izraženi na tribinama i putem različitih anketa o važnosti upravljanja otpadom u njihovom svakodnevnom životu. Lokalne javne politike koje se odnose na upravljanje otpadom usaglašene su sa aktuelnim nacionalnim pravnim propisima i one su odslikavale obaveze koje JLS mora da ispuni u skladu sa tim propisima.

Napomena: O - neprihvatljivo; 1 - ispod zakonskog minimuma; 2 - u skladu sa zakonom; 3 - iznad standarda.
Napomena: O – neprihvatljivo; 1 – ispod zakonskog minimuma; 2 – u skladu sa zakonom; 3 – iznad standarda.

U toku izrade analize i studije analize pregladana su sva važeća strateška dokumenta grada Kruševca u oblasti upravljanja otpadom. Za autora analize najprikladniji pristup ovoj tematici dat je u Lokalnom programu zaštite životne sredine 2015-2024. za grad Kruševac koji je izradio radni tim iz grada u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština uz tehničku podršku programa „Exchange 4”. U tom dokumentu je opisano postojeće stanje (situaciona analiza) i najvažniji problemi u oblasti upravljanja otpadom kao i opšti i specifični ciljevi za rešavanje problema. Ne tako davne 2015 godine u oblasti upravljanja otpadom definisani su prioritetni problemi:
• Nepoštovanje Zakona i podzakonskih akata o upravljanju otpadom;
• Nepostojanje sporazuma o regionalnom upravljanju otpadom;
• Nedostatak regionalnog plana upravljanja otpadom;
• Neadekvatan postojeći lokalni plan upravljanja otpadom;
• Nepostojanje regionalne deponije;
• Neizvršena sanacija i rekultivacija postojeće deponije u Srnju;
• Postojanje velikog broja divljih deponija;
• Nedovoljan broj vozila i njihova zastarelost;
• Nedostatak posuda za sakupljanje otpada;
• Nepostojanje organizovanog sistema primarne selekcije otpada;
• Nedovoljna pokrivenost teritorije grada Kruševca organizovanim sakupljanjem otpada;
• Nizak nivo naplativosti usluga sakupljanja otpada.
Sprovođenjem monitoringa u aprilu 2022. utvrđeno je da je veliki broj ciljeva postignut, a da se nekim ciljevima teži:
Donet i usvojen regionalni plan upravljanja otpadom – Grad Kruševac je potpisnik protokola o pristupanju zaključivanja Sporazuma o zajedničkom regionalnom upravljanju otpadom. Regionalni centar za upravljanje otpadom obuhvataće JLS: grad Kruševac i opštine Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Ćićevac i Rekovac. Za izgradnju ovog regionalnog centra urađena je strudija opravdanosti i regionalni plan upravljanja otpadom.
Revidiran i primenljiv Lokalni plan upravljanja otpadom – Gradska skupština Kruševaca donela je Odluku o revidiranju Lokalnog plana upravljanja otpadom za period 2016-2025. Plan kroz adekvatne akcione planove obezbedjuje kontrolu stvaranja otpada, iskorišćenja otpada i podsticaje za investiranje i afirmaciju ekonomskih mogućnosti koje nastaju iz otpada. Revizija lokalnog plana upravljanja otpadom je moderan i sveobuhvatan dokument koji može da bude primer za izradu lokalnih planova upravljanja otpadom u drugim JLS.
Određena lokacija i uređena regionalna deponija – Nakon izrade studije opravdanost i Regionalnim planom upravljanja otpadom definisana je lokacija Regionalnog centra za upravljanje otpadom. Razmišljalo se da se izabere nova lokacija, ali je na kraju usvojeno rešenje : proširenje postojeće gradske deponije u Srnju.
U fazi uređenja lokacije preduzete su aktivnosti:
– Izrađen i usvojen Plan detaljne regulacije za ovo područje;
– Gradska uprava Kruševac je izdala lokacijske uslove za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom;
– Urađen projekat preparcelacije zemljišta na kojoj će biti Regionalni centar upravljanja otpadom;
– Trenutno su u toku aktivnosti ekspropijacije zemljišta od vlasnika parcela.
Prema Akcionom planu za sprovođenje nacionalnog programa upravljanja otpadom 2022-2024. u meri 1.4.5 definisana je realizacija programa integrisanog upravljanja otpadom u Kruševcu koja će se finasirati iz kredita KfW banke i budžeta grada Kruševca.
– U prvoj fazi od 2022-2024. uradiće se prva kaseta na koju će se odlagati mokri otpad iz grada Kruševca nakon selekcije po principu „dve posude” (suva i mokra frakcija). Biće obavljeno zatvaranje stare deponije i izgradnja Reciklažnog centra.
– U drugoj fazi od 2024-2026. uradiće se druga kaseta u koju će se odlagati se mokri otpad iz drugih JLS potpisnica sporazuma.
– Finalna treća faza od 2026-2030. obuhvataće izgradnju treće kasete, postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada i prostora za odlaganje opasnog otpada. U ovoj fazi sa teritorija svih JLS potpisnica sporazuma prikupljaće se otpad po principu „tri posude” – suvi, biorazgradiv i ostali otpad.
Izvršena sanacija i rekultivacija deponije u Srnju – Deponija se vodi kao smetlište na koje se godišnje deponuje 47.000 tona otpada (DEP1 za 2021.) . Projekat izgradnje Regionalnog centara za upravljanje otpadom u prvoj fazi predviđa degazaciju stare deponije i njenu sanaciju i rekultivaciju do 2024. godine.
Izvršena sanacija divljih deponija – Proširenjem obima organizovanog sakupljanja otpada na celoj teritoriji grada Kruševca i delovanjem službe komunalne policije očekivalo se da će se broj divljih deponija drastično smanjiti, ali to se nije ostvarilo u potpunosti. Na području grada evidentirane su 72 divlje deponije, u toku 2021 uklonjen je otpad sa 31 prostora divljih deponija. Na žalost, vrlo često se na istim lokacijama javljaju ponovo divlje deponije.
Opremljen vozni park i izvršena nabavka dovoljnog broja posuda za sakupljanje otpada – Očekuje da će do 2024. JKP „Kruševac” biti opremljeno dovoljnim brojem vozila za prikupljanje primarno selektiranog otpada na području grada Kruševca, a 2026 i na teritoriji celog regiona. Posude za prikupljanje otpada sada čine standardizovani kontejneri od 1,1 m3 (3.000 kom.) i 5 m3 i veliki broj standardizovanih i nestandardizovanih kanti (preko 35.000). Posude će se prilagoditi vozilima radi jednostavnijeg pražnjenja.
Teritorija grada Kruševca pokrivena organizovanim sakupljanjem otpada – Prema popisu stanovništva iz 2011 godine na teritoriji grada Kruševca na površini od 884 km2 živelo je ukupno 127. 429 stanovnika u 101 naselju i u 40 947 domaćinstava. JKP „Kruševac „organizovano prikuplja otpad iz 87 naseljenog mesta , a samo 560 domaćinstava nije obuhvaćeno ovom uslugom zbog tehničkih problema-nemogućnost autosmećara da dođu do korisnika.
Uspostavljen organizovan sistem primarne selekcije otpada – Na teritoriji grada Kruševca proz projekat GIZ-a postavljeni su plastični kontejneri za primarnu selekciju otpada: karton, plastična ambalaža i staklo, a u seoskim sredinama žuti žičani kontejneri za PET ambalažu. Prikupljeni ambalažni otpad se ne meša sa komunalnim otpadom i posebnim vozilom se odvozi u Sektor za sortiranje i reciklažu JKP „Kruševac”. Tu se vrši presovanje i baliranje kartona i PET ambalaže. Individualni sakupljači mogu da donesu reciklažni otpad i da ga prodaju. Količina reciklabila koja se godišnje prodaje je 150 tona.
Povećan nivo naplativosti usluga sakupljanja otpada – Naplata usluge iznošenja smeća nije adekvatna. Cena usluge ne pokriva troškove sakupljanja, transporta i deponovanja komunalnog otpada. Pored niske cene koja je populistička i podsticajna za uključivanje većeg broja naseljenih mesta u organizovano prikupljanje otpada i način obračuna nije adekvatan. Iako je niska cena ove komunalne usluge procenat napalte teško prelazi 60% od fakturisane.

Rizici i prilike za grad Kruševac u rešavanju problema upravljanja otpadom
Grad Kruševac je sa opštinama potpisnicama sporazuma otpočeo realizaciju infrastrukturnog projekta izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom koji je obuhvaćen Akcionim planom za sprovođenje nacionalnog programa za upravljanje otpadom i za koji su opredeljena sredstva iz kredita KFW banke. Planirana kompletna realizacija projekta je do 2030 godine. Realizacija ovako velikog projekta donosi rizike i prilike na koje JLS mora da odgovori ili će biti u problemu. Problem je obezbeđenje dovoljnog broja kompetentnih osoba u gradskoj upravi i JKP „Kruševac” s obzirom na ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru i nestimulativne zarade. Neophodno je obrazovano osoblje koje će moći da prati realizaciju velikog infrastukturnog projekta i zakonske procedure za sprovođenje projekta. Pored same izgradnje Regionalnog centra otvara se čitav niz obaveza koje grad Kruševac mora da reši. Neophodne su institucionalne promene i jačanje kapaciteta gradskih i opštinskih administracija za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpadom. JKP „Kruševac” kao upravljač regionalnog centra mora da unapredi kompetentnost svojih zaposlenih. Zato bi trebalo da osoblje prolazi kroz dodatne edukacije.
Problem koji se uočava odnosi se na sistem naplate usluga. U cilju održivosti JKP „Kruševac” mora da se formira cena koja će da pokrije realne troškove sakupljanja, transporta i deponovanja prikupljenog otpada i servisiranje kredita i koja će za osnovu da ima zapreminu ili masu prikupljenog otpada, a ne kvadrate prostora. Otpad prave ljudi, a ne kvadrati. Kod određivanja cene usluga voditi računa i o socioekonomskom položaju korisnika usluga. Ovo će da bude težak problem za rešavanje, jer sadašnja cena neće moći da pokrije sve troškove, a naplata usluga od građana je i sad vrlo niska-ispod 60%.

Uključivanje građana
Mogućnost rešavanja problema upravljanja otpadom je od značaja za sve građane grada Kruševca. Zato intezivno treba raditi na jačanju javne svesti građana informisanjem i edukacijama . JKP „Kruševac” i gradska uprava o aktivnostima oko otpada redovno informišu sugrađane na lokalnoj televiziji i na društvenim mrežama. To je nedovoljno. Građani moraju da se uključe direktno u rešavanje problema, da daju svoje predloge, jer onda promene doživljavaju kao svoje.
Savremeno upravljanje otpadom zahteva stručnost, velika ulaganja i visoke operativne troškove koje javni sektor ne može da obavi u potpunosti. To je i šansa za privatni sektor koji može biti važan izvor finasiranja kapitalnih investicija i prenosa tehničkog i operativnog tehnološkog znanja i iskustva. Privatni operateri mogu biti uključeni u proces sakupljanja i transporta otpada što će pružiti mogućnost za zaradu uz istovremeno smanjenje cene usluga
Pored privatnog sektora savremeno upravljanje otpadom otvara prostor i za delovanje civilnog sektora koji treba da kanališe zahteve građana i da pruži neophodna ekspertska znanja.
Gordana Rodić

O ACT PROJEKTU
Projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” osmišljen je kao četvorogodišnja podrška OGD u Republici Srbiji u prevazilaženju izazova u vezi sa aktivizmom građanskog društva u Srbiji. Donator projekta je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a implementacioni partneri su HELVETAS Swiss Intercooperation i Građanske inicijative iz Beograda. Opšti cilj ACT projekta je da doprinese aktivnom građanskom društvu za dobrobit svih ljudi i povećano učešće građana u donošenju odluka, posebno na lokalnom nivou.
Kroz četiri različite grant šeme i osam pratećih javnih poziva u periodu od 2019. do 2023. godine, ACT pruža ciljanu podršku organizacijama građanskog društva na nacionalnom i lokalnom nivou, za njihov organizacioni razvoj i finansijsku održivost, kao i za jačanje odnosa sa građanima i kapaciteta za umrežavanje. Sve podržane grantove, prati paralelni Program obuke i mentorstva prilagođen pojedinačnim potrebama organizacija za razvoj i jačanje unutrašnjih organizacijskih i ljudskih kapaciteta OGD, a koji se finansira nezavisno od samog granta kroz aktuelni budžet ACT projekta.

Info – Članice Zelene liste
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
http://www.oplanetise.com/

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *