Klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova sa kojima se priroda i ljudsko društvo danas a još više u budućnosti suočava. Pored povećanja globalnih temperatura, posledice klimatske promena su sve češće ekstremne vremenske pojave, kao što su oluje, poplave, suše, požari i drugo, što dovodi do gubitka života i imovine pojedinaca, kao i do velikih ekonomskih i socijalnih gubitaka čitavih zajednica. Uticaj klimatskih promena proteže se na brojna područja života ljudi te zahteva hitnu akciju brojnih subjekata, od organa vlasti do pojedinaca. Posebno su uticaju klimatskih promena na zdravlje izloženi mladi i stari, kao i žene, a uticaju ekstremnih vremenskih pojava stanovnici pojedinih područja, kako urbanih tako i seoskih podrušja, turističkih lokacija, poljoprivrednih krajeva i dr.
Kako bi se svi sektori društva (industrija, poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, turizam, zdravstvo i dr) prilagodili klimatskim promenama u pravcu smanjenja negativnog uticaja i prilagođavanja na već izražene negativne uticaje, potrebno je problematiku klimatskih promena, pored formulisanja i sprovođenja posebne klimatske politike, uvrstiti i u ostale propise, strategije i sektorske politike.
Nestanak energenata je globalni problem, jedan od onih koji utiče na svet i život u njemu. Svetska geopolitička situacija u mnogo čemu zavisi od stanja energenata na tržištu, kao i od posedovanja u vlasništvu iste.Uticaj energetskog sektora na prirodu i životnu sredinu više je nego dominantan, a taj sektor danas predstavlja jednog od najvećih zagađivača kako na lokalnom, tako i na globalnom planu.
Čovek, kao glavni konzument energije, čitavo svoje ekonomsko poslovanje oslanja na potrebi za korišćenjem fosilnih goriva (petrol, gas i ugalj), eksplatišući ove resurse kao da si oni neograničenog roka trajanja. Izvori primarne energije,kako se nazivaju fosilna goriva,već godinama dugoročno nisu održivi oblik proizvodnje, rezervi je sve manje, a cena na tržištu konstantno raste. Nastavljajući tempom nekontrolisane eksploatacije, čini se da kroz par decenije čovečanstvu preti potpuni kolaps i iscrpnost ovih vidova resursa.
Snabdevanje energijom već sada postaje veoma nesigurno, pronalazak novih resursa je preko potreban, pa se na globalnom nivou traga za alternativnim metoda u vidu raznih izvora obnovljive energije. Dosadašnja naučna istraživanja i altrenativni pristupi mogu biti primer svetle tačke, ali one povlače niz različitih problema. Potencijalni prelazak na nuklaernu energiju kao alternativu već postojećem fosilnom, sa sobom vuče niz određenih problema i nepravilnosti. Iskustva iz prošlosti kada je u pitanju nuklaerna katastrofa u Ukrajini i Japanu čovečanstvu beš i ne daju preveliku optimističnost kada je u budućnost u pitanju. Uticaj radijacije, koji ostavljanje velike količine teško razgradivog otpada iza sebe, može doprineti i nečemu još gorem, daljem korišćenju u procesu naoružanja i vojnoj industriji.
Užurbani odgovori na ovo stanje donose razna rešenja, mahom radikalna, koja se kreću od zaokreta u industrijskoj proizvodnji do promene životnih navika i prebacivanju na razne druge energetske sisteme, one koji ne obuhvataju korišćenje fosilnih goriva. Kao rešenje velikog zagađenja i ogromnog rasipanja resursa, javila se potreba za uspostavljanjem i implementiranjem međunarodne strategije energetske efikasnosti kao osnovnog ideala, koji podrazumeva trošenje manje količine energije za obavljanje iste potrebe.
Praksa pokazuje da se energetska efikasnost značajno povećava zahvaljujući pre svega efikasnijoj i racionalnijoj upotrebi tehnologije. Racionalnije korišćenje električne energije i drugih vidova energije može olakšati probleme koje sa sobom nosi nedostatak fosilmnih resursa. Ukoliko bi se oslonac korišćenja energije sa fosilnih goriva prebacio na elektičnu energiju, ukupna potrošnja elektične energije značajno bi bila povećana. Ovaj zakorak u energetskom sistemu odavno je na primetan, prve su ga primenile vodeće države sveta koje svojim naporima i uticajem sugerišu i na ostatak čineči da ovo postane opšta primena.
Naučnici u oblasti energetike, rudarstva i ekologije već godinama alarmiraju javnost o posledicama nekontrolisanog korišćenja energetskih kapaciteta i potrebi prelaska na neki drugi oblik energetskog korišćenja. Statistički podaci sa kojima javnost raspolaže ukazuju da se oko 80% utošene energije na globalnom nivou dobija upravo upotrebom fosilnih goriva.
Globalni prelazak sa korišćenja fosilnih goriva na električnu energiju Republiku Srbiju zatiče u veoma nepovoljnoj situaciji, obzirom da se oko 70% elekrične energije koju država proizvede, zapravo dobija posredstvom rada termoelektrana koje pokreće ugalj. Složenost problema dodatno je zakomplikovana ako se zna da je za pronalaženje adekvatnog rešenja potrobno i do desetine godina uz promene celokupnog energetskog sistema. Termoelektrne na ugalj, koje Srbija poseduje mogu pronaći svoj ekvivalent u primeni i prelasku na savremeni sistem nuklaernih elektrana, međutim u Srbiji je zakonom zabranjena izgranja ovakvih eklektrana, a osim toga trenutno ni ne rasposlaže potrebnim stručnim kadrovima koji bi mogli da obavljaju ovaj delikatan proces. Ipak, ovo je samo deo, problem sa kojim se suočava energetski sistem u Srbiji odnose se i na rapidnu potrošnju sopstvenih izvora energije, gde se i pored kapacitejnog stanja termoelektrana na ugalj dolazi u situaciju dodatne potražnje za energijom.
Narednih nekoliko godina Srbija neće biti u mogućnosti celokupnog snabdevanje zemlje električnom energijom. U tom slučaju, Srbija mora pronaći zamenu kroz primenu alternativnih oblika snabdevanja, izgradnjom vetroelektrana, solarnih elektrana, baterijskih postrojenja, a cena izgradnje ovih tipova elektrana mogla bi da košta kao eksterna nabavka električne energije.
Navedene okolnosti ukazuju na ozbiljan problem u kojem se nalazi i suočava Srbija u narednih nekoliko godina, pa je stoga potrebno što pre pronaći model za neutralisanje i ublažavanje ove situacije. Model električne efikasnosti ovde mora dobiti na značaju i mora imati svoju funcionalnu primenu u svim sektorima, domaćinstvima, industriji i javnim objektima.
Mere energetske efikasnosti trebaju podrazumevati primenjivanje tehnologija koje omogućavaju obavljanje iste delatnosti, sa postizanjem istog efekta, ali uz manje utroškove električne enrgije. Mogućnosti za ličnu primenu ima, dodatnom upotrebom novih tehnologija uz korišćenje efikasnih svetiljki i senzora utrošak električne energije znatno će biti smanjen.
Najveći deo energije troši se za nesrazmernom podelom kroz aktivnosti privatnog,poslovnog i javnog sektora. Industrija, sa svojim udelom od 31% u ukupnoj potrošnji električne energije takođe mora pronaći model za primenu energetske efikasnosti. Smanjenje potrošnje i neracionalno trošenje energije u sektoru industrijske proizvodnje ostvarivo je kroz mogućnost intervencije politike i uticanja na tržišnu utakmicu, ali i onemogućavanje stvaranja razlika pri snabdevanju i načinu plaćanja energije od strane pojedninih kompanija. Domaćinstva učestvuju u ukupnoj potrošnji sa 47,5%, dok javne i komercijalne delatnosti utiču sa 19%.

Analizom energetske efikasnosti u domaćinstvu veliki deo energetske potrošnje obavlja se za potrebe grejanja i hlađenja stambenih jedinica. Kada je grejanje stambenih površina u pitanju odgovarajuća izolacija može dovesti do smanjenja potrebe za zagrevanjem tokom zimskog perioda, kao i potrebe sa hlađenjem tokom letnjeg perioda. Ulaganje u inzolacioni stambeni sistem ime višestruku dobit. Simbolično mali iznos utrošen u investiranje poboljšanja stambene izolacije na duže vremenske staze može dovesti do velike uštede energije kao i novčanih sredstava. Osim izolacije, ušteda energije se može ostvariti i preko korišćenja daljinskog merenja i upravljanja potrošnjom, ali i implementiranjem toplotnih pumpi.
Potreba za obnavljanjem građevinskih objekata je od izuzetnog značaja i ona ne dovodi samo do značajnih ušteda energije, već i do poboljšanja, bezbednosti i zdravlja korisnika svih stambenih i nestambenih jedinica kao i javnih objekata. Srbija je prethodnih godina shvatila značaj politike ulaganja u građevinske objekte i donela Strategiju razvoja prema kojoj je planiran podsticaj za unapređenje energetske efikasnosti, preko sanacija građevinskih objekata. Koliki je značaj energetske obnove građevisnkih objekata ogleda se i i kroz obezbeđivanja finansijske podrške za postizanje energetske modernizacije stambenih, nestambenih i javnih objekata.
Najisplativije individualne tehnologije grejanja i hlađenja trebaju biti implementirane. Sa toga stanovista se preporučuje zamena dotrajale opreme i infrastrukture sto podrazumeva i mogucnost uvođenje solarnih toplotnih sistema tj. solarnih panela, sve sa ciljem postizanja što optimalnijeg odnosa isplativosti.
Kroz kreiranje efikasnih mehanizama finansiranja, zaduženih za sanaciju i rekonstrukciju stambenih objekata, kao i objekata javne namene, planirao je da se do 2030. godine značajno smanji procenat utroška električne energije do nivoa koji ne prelazi 9,6 Mtoe. Aktivno uključivanje mehanizma finansiranja ovim putem se pokazalo od izuzetne važnosti jer se tima pravovremeno sprovodi princip politike energetske efikasnosti.
Podsticajem i unapređenjem energetske efikasnosti u Srbiji ,osim navedenih primera, ostvaruje se i mogućnost smanjenja emisija štetnosti sa efektom staklene bašte. Prioritet pri delovanju, kada je u pitanju politika smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, odnosi se na već spomenuti strategijski cilj koji nalaže projekciju smanjenja procenta emitovanja GHG za 33% do 2030. godine, u odnosu na period iza. Kreiranjem ovakve politike i strategije, dodatno se postiže na održavanju energetske efikasnosti, a samim tim se postiže i ušteda energetskih resursa. Promocijom cirkularne ekonomije i bioekonomije razvija se ponovna upotreba već korišćenog meterijala tzv. reciklaznog otpada kao efikasnije iskorišćenog resursa, ali i uvođenje novih tehnoloških cirkularnih modela.
Uvođenjem novih cirkularnih modela pokreće se i politika inovativnosti i diverzifikacije izvora energije, odnosno politika koja sprečava oslanjanje na samo jednog dobavljača energije. Postizanjem diverzifikacije proširuje se konkurentnost na tržištu i povećava sigurnost snabdevanja i zaštite energije u nepredviđenim situacijama kao što su energentske krize ili neke druge okolnosti. Obezbeđivanjem optimalnog korišćenja energije ostvaruje se energetska sigurnost i podstiče inovativnost stavljanjem u upotrebu obnovljivih izvora energije. Spajanjem energetskih izvora, ostvaruje se likvidnost povezanih tržišta i omogućuje učešće obnovljivih izvora energije u trgovini električnom energijom.
Upotreba obnovljivih izvora energije prema planu Nacionalnog energetskog klimatskog plana (NEKP) koji je u Srbiji već na snazi, otvara se mogućnost za sudelovanja i alternativnih oblika energije i primenu novih inovativnih, kada je energetski sistem u pitanju. Akcionim planom do 2030. godine, planirano je da učešće ovih vidova energije u bruto finalnoj potrošnji iznosi 41%. Adekvatnošću energetskog sistema, obezbeđivala bi se i niža cene električne energije koja bi upravo pogodovala u zaštiti tj. smanjenju energetskog siromaštva usled eventualne energetske krize.
Smanjenjem energetskog intenziteta kroz primenu energetske efikasnosti ostvarivala bi se višestruka dobit koje predstavlja glavni oslonac kada je u pitanju savremena energetika i zaštita životne sredine. Primenom ovog mehanizma, zapravo ne treba očekivati smanjenje potrošnje energije, već upravo suprotno ublažavanje porasta u potrošnji. Racionalnijim korišćenjem električne energije, kao i drugih vidova energije značajno bi se smanjivali problemi koje nagomilava preterana potrošnja. Poprilično je utopijski očekivati da će se brzo i lako ekološki problemi rešiti kada se sa fosilnih pređe na druge vidove energije. Naprotiv, doći će do sve veće potrošnje električne energije. Globalni svetski trendovi neće zaobići ni Srbiju, koja već sada ima problem sa rastom potrošnje i snabdevanjem iz domaćih izvora. Date okolnosti neophodno nalažu potrebu podizanja svesti kod korisnika, kada je ovaj problem u pitanju. Time bi se uticalo na važnost značaja racionalnog trošenja električne energije. Savesnom potrošnjom i uvećanjem energetske efikasnosti u svim društvenim i privatnim sverama ublažile bi se i posledice po zdravlje ljudi i celokupne životne sredine koji predstavlja i krajnji cilj.

Autor teksta je Stefan Todorović,
diplomirani sociolog-master, novinar, fotoreporter i filmski scenarista.
Projektni asistent udruženja „Zeleni Sad“ i dugogodišnji saradnik Zelene liste Srbije

Info – Članice Zelene liste
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
http://www.oplanetise.com/

Objava ovog teksta deo je aktivnosti projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene” podržan kroz EKO-SISTEM program, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).
Za sadržaj ovog materijala je odgovoran isključivo autor. Mladi istraživači Srbije i Sida ne dele nužno stavove i tumačenja izrečena u ovom materijalu.