Međunarodni panel za klimatske promene – IPCC (Intergovernmental panel on climate change), 20. marta je, zvanično predstavio svoj Šesti izveštaj – trenutno najsveobuhvatniji pregled naučnog znanja o klimatskim promenama, njihovim uzrocima i posledicama, kao i merama zaustavljanja i adaptacije na nove uslove. Osnovna poruka koju je IPCC poslao iz Interlakena u Švajcarskoj je – ima nade.
„Ovaj izveštaj nedvosmisleno kaže: mi imamo alate, imamo tehnologiju i imamo znanje da rešimo naše klimatske probleme”, rekao je na konferenciji za štampu Hoesung Li, predsedavajući IPCC. U tome se pridružio i Generalni sekretar UN Antonio Gutereš u zvaničnom obraćanju: rast prosečne globalne temperature još uvek se može zaustaviti na 1,5 °C, što bi zaustavilo neke od najopasnijih posledica klimatskih promena.
Ali danas ovaj cilj podrazumeva hitne i sveobuhvatne mere. Moraju se ubrzati procesi dostizanja neto nula emisija. Ukoliko želimo da zaustavimo sve teže i sve češće posledice klimatskih promena – među kojima su i Srbiji dobro poznate suše i poplave – naš globalni cilj treba da bude dostizanje neto nula emisija do 2050. godine.
Prethodni, Peti izveštaj bio je objavljen 2014. godine – a devet godina koliko je prošlo u međuvremenu donele su i mnoge drugačije uslove. Pre svega, prosečna globalna temperatura već je porasla za 1,1 °C u odnosu na predindustrijsko doba. Da bi se ovaj rast zaustavio na 1,5 °C, navodi se u izveštaju, neophodno je da se globalne emisije gasova staklene bašte gotovo prepolove već do 2030. godine.
Zelena tranzicija, koja podrazumeva napuštanje fosilnih goriva (dekarbonizaciju) i prelazak na održive tehnologije, mora biti sveobuhvatna i posebno prodorna u sektorima kao što su energetika, poljoprivreda, industrija i saobraćaj. U tome je, uostalom, i njen najveći izazov: ona predstavlja napuštanje nekadašnjih osnovnih kamena temeljaca savremenog sveta, i to u rasparčanom svetu često suparničkih motivacija država i privatnog sektora.
Kako navodi Šesti izveštaj, područje Mediterana trenutno se nalazi u stanju „značajnog porasta intenziteta i učestalosti vrućih ekstrema, i značajnog smanjenja u intenzitetu i učestalosti hladnih ekstrema”. Ove posledice zapravo već gledamo iz godine u godinu: upravo se završila jedna od najtoplijih izmerenih zima u Srbiji, a gradovi kao što su Novi Sad i Zaječar prvi put su od kad postoje merenja videli zimu bez ijednog jedinog ledenog dana. Po novom izveštaju, ovaj porast i broja i jačine toplotnih talasa ima „veliku verovatnoću” da će se nastaviti – da će toplotnih talasa biti sve više, i da će oni biti sve intenzivniji.
Ovogodišnji Međunarodni dan klime, koji ćemo obeležiti 15. maja, biće fokusiran na rešenja za zagađenje plastikom u okviru kampanje #BeatPlasticPollution. Svet je preplavljen plastikom. Godišnje se proizvede više od 400 miliona tona plastike, od čega je polovina dizajnirana da se koristi samo jednom. Manje od 10 posto se reciklira. Procenjuje se da od 19 do 23 miliona tona završi u jezerima, rekama i morima. Danas plastika začepljuje naše deponije, „curi” u okean i sagorevanjem se pretvara u otrovni dim, što je čini jednom od najvećih pretnji planeti.
—————————————–
—————————————–
Ostatak ovog teksta možete da pročitate u novom broju magazina Ekolist.
Pretplatite se na štampano izdanje.
Sve informacije na telefon:
⁨+381658880857