Znamo li šta predstavljaju prirodni resursi jedne zemlje i koji je njihov značaj za socio-ekonomsku stabilnost i održiv razvoj društva?

Svest stanovištva o resursnom bogatstvu, ali i adekvatnom upravljanju otpadom svakako je od velikog značaja, ali bez osvešćenosti državnog aparata i sistemskog delovanja očuvanje prirodnih resursa Srbije nema veliku šansu za razvoj. Evropski put zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, između ostalog, podrazumeva sistemsku tranziciju na model cirkularne ekonomije koji promoviše resursnu efikasnost, očuvanje prirode i način upravljanja otpadom koji je prihvatljiv za životnu sredinu. Cirkularna ekonomija je revolucionarni pristup privredi koji istovremeno adresira potrebe sva tri ključna faktora jednog sistema: Ljudskih resursa, životne sredine, ali i ekonomskog razvoja.

Nažalost, poslednjih godina Srbija beleži rastući trend prekomerne eksploatacije različitih rudnih resursa i sve veći broj slučajeva narušavanja šumskih i vodnih ekosistema u kojima preko noći niču deponije, a što je rezultat sistemskog zanemarivanja zaštite ovih bogatstava. Nedostatak političke volje za razumevanje značaja i uvođenje prinicipa cirkularne ekonomije ogleda se i u neodgovornom upravljanju otpadom i osnovni je kamen spoticanja na putu Srbije ka zelenoj tranziciji.

No, glas prirode ipak postoji! U njenu zaštitu u Srbiji ustaju nevladine organizacije koje uprkos administrativnim i sistemskim spoticanjima, pa često i uz negativnu medijsku kampanju, i dalje ne posustaju i istrajni su u realizaciji različitih projekata čiji su ciljevi ponikli iz jedne ideje – društveno odgovoran odnos prema životnoj sredini!

Da li je nevladin sektor igrač na klupi i ima li sistem sluha za principe cirkularne ekonomije i novi koncept upravljanja otpadom pitali smo g. Igora Jezdimirovića, predsednika Upravnog odbora udruženja Inženjeri zaštite životne sredine čije je polje ekspertize upravo cirkularna ekonomija, upravljanje otpadom i međusektorski dijalog.

Našeg sagovornika smo pitali kako ocenjuje trenutno stanje u Srbiji u kontekstu primene cirkularne ekonomije u lokalnim zajednicama?

„Kroz trogodišnji projekat „Zeleni inkubator“ uradili smo detaljnu analizu 40 lokalnih samouprava sa aspekta spremnosti i prepoznatosti cirkularne ekonomije na lokalnom nivou. Dobijene rezultate sumirali smo u publikaciji “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji – Pregled analize 40 gradova i opština u Republici Srbiji” koja je dostupna na našem sajtu, zajedno sa svih 40 analiza lokalnih samouprava koje su bile obuhvaćene projektom. Cirkularna ekonomija u Srbiji je u povoju. Kako ona predstavlja složeniji pristup u odnosu na upravljanje otpadom, moje očekivanje je da će sa cirkularnom ekonomijom ići još sporije nego sa upravljanjem otpadom, jer ne postoji motivacija i znanje kod donosioca odluka da ona zaživi.“

Već 20 godina ste u nevladinom sektoru i uz ovo iskustvo sigurno da možete oceniti rad sektora, ali i promene u odnosu sistema prema civilnom društvu. Kakva je uloga nevladinog sektora u tranziciji Srbije ka cirkularnoj ekonomiji i konceptu nula otpada?

„Savetodavna i motivišuća. Civilni sektor ima ulogu da ukazuje na pozitivne trendove i prati rad donosioca odluka, kao i da pokuša da motiviše građane/ke da se aktivno zalažu za bolje stanje u društvu. Kao što je i društvo u celini u krizi i civilni sektor se susreće sa mnogobrojnim problemima, pa angažman na tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji i konceptu nula otpada prevashodno zavisi od motivisanosti pojedinaca ili aktuelnih projekata na ove teme.“ – ističe Jezdimirović.

Smatrate li da javni sistem prepoznaje značaj integracije principa koncepta nula otpada i da li u tom smislu postoji saradnja javnih institucija i nevladinih organizacija?

„Javni sistem nije u stanju da sagleda ni osnovne probleme koje divlje deponije i nesanitarna smetlišta uzrokuju njihovim sugrađanima i budućim generacijama. Uz par izuzetaka i pozitivnih primera javni sistem je odavno spreman za jedan ozbiljan reset, koji bi se bazirao na ukidanju uticaja političkih partija na javna preduzeća, poslovanje bazirano na realnim troškovima i poštovanju zakonskih propisa, bez selektivne primene i partijske zaštite. Saradnja je ad hoc uglavnom kada su u pitanju projekti koji nude neke benefite obema stranama, ali su jako retki primeri realne i van projektne saradnje.“

Jezdimirovića smo pitali, koje prilike i potencijale za uvođenje koncepta nula otpada u gradovima uočava kroz rad u nevladinom sektoru?

„Jako malo. Što se dublje ulazi u problematiku sve više se shvata da je potencijal u gradovima pre svega u lokalnim samoupravama i javnim komunalnim preduzećima vrlo često mali i da je potrebno izuzetno mnogo rada i truda da bi se i ono što je zakonski propisano sprovelo, a kamo li da se nadogradi u koncept nula otpada. Čast retkim pozitivnim primerima, koji se pre svega baziraju na motivaciji pojedinaca unutar sistema, a ne na sistemskim rešenjima.“

Jedan od značajnih projekata Evropske unije, na kojem je partner i Udruženje kojim predsedavate, je upravo projekat Opštine sa nula otpada. Na koji način projekti poput Opštine sa nula otpada doprinose jačanju lokalnog razvoja u manjim opštinama u Srbiji?

„Za manje opštine ogroman je problem nedostatak opreme, znanja i ljudskih resursa koji mogu da dovedu do promene. Projekat Opštine sa nula otpada napravio je mali korak u unapređenju upravljanja otpadom u Vladimircima i Krupnju i prvi put dao inicijalnu kapislu za započinjanje primarne selekcije i individualnog kompostiranja u ovim opštinama. U Bajinoj Bašti doprineo je da se poveća obuhvat primarne selekcije i uvede individualno kompostiranje. Uzimajući u obzir ograničenja koje projekti imaju, mogu reći da je uticaj projekta na pilot opštine bio vidljiv, jasan i prepoznatljiv, ali i da ako želimo da rešimo dugoročno pitanje upravljanja otpadom mora da se radi sistemski, a ne ad hoc.“ – zaključuje Jezdimirović.

Projekat Opštine sa nula otpada finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije, projekat zajedno implementiraju Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 iz Sarajeva (BiH) i Inženjeri zaštite životne sredine – EEG iz Novog Sada (Srbija). Projektom se nastoji ojačati održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Implementacija je započela 1. marta 2021. godine, a traja će 24 meseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR, od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

Uz slogan Brojimo do nula, u okviru projekta je pokrenuta kampanja na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn koja ima za cilj jačanje javne svesti u prekograničnom području.