Koalicija 27 izražava zabrinutost povodom rezultata prvog sastanka Radne grupe za zaštitu vazduha u Republici Srbiji, održanog 21.01.2020. godine i saopštenja koje je Vlada Republike Srbije izdala tim povodom. Smatramo da plan Vlade Republike Srbije umanjuje značaj problema zagađenja vazduha i da predložene mere nisu u skladu sa zvaničnim podacima institucija Republike Srbije o samom zagađenju vazduha.
Radna grupa je građanima poručila da nema razloga za zabrinutost povodom trenutnog stanja, jer je koncentracija čestica blizu prosečnim vrednostima za ovo doba godine, ali nije objasnila da to i dalje znači da je vazduh u Srbiji prekomerno zagađen.
Kada se uporede podaci Agencije za zaštitu životne sredine za 2016, 2017. i 2018. godinu, uočava se trend pogoršanja kvaliteta vazduha, koji kod nosioca javnih ovlašćenja, a pre svega Vlade Republike Srbije, treba da izazove zabrinutost.
U periodu od oktobra do decembra prethodne godine, prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti PM10 čestica su zabeležena na skoro svim stanicama Agencije za zaštitu životne sredine na kojima se meri koncentracija ove zagađujuće materije. Valjevo i Kosjerić prednjače u broju dana sa prekomernim zagađenjem u periodu od oktobra do decembra: vazduh je bio prekomerno zagađen 57 dana u Valjevu i 54 dana u Kosjeriću, dok je u Beogradu vazduh bio prekomerno zagađen do 29 dana (Novi Beograd). Dozvoljeni broj dana sa prekoračenjem dnevne vrednosti PM10 na mernom mestu je 35.
Prekomerno zagađenje vazduha nastavilo se i u januaru 2020. i zabeleženo je na većini stanica kojima se vrši merenje PM10 čestica. U gradovima poput Užica i Valjeva prosečne dnevne koncentracije PM10 čestica su samo jedan do dva dana bile ispod zakonom propisane granice od 50 mg/m3 za period od 24 sata. Rekordne vrednosti koncentracija PM10 čestica, deset i više puta veće od dozvoljene dnevne granične vrednosti, zabeležene su u Smederevu, Užicu i Pančevu.
Sama činjenica da je vazduh u zimskim mesecima u istoj meri prekomerno zagađen kao i prethodnih godina upravo predstavlja razlog za zabrinutost, jer ukazuje da nadležni organi i institucije nisu učinili ništa da to stanje poprave. Prosečno prekomerno zagađen vazduh je i dalje prekomerno zagađen vazduh.
Zabrinjavajuća je konstatacija da nema razloga za zabrinutost trenutnim stanjem, naročito ako se u vidu imaju podaci Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima usled zagađenja unutrašnjeg i ambijentalnog vazduha godišnje prevremeno umre gotovo 11 500 građana Srbije, kao i da troškovi povezani sa lečenjem zdravstvenih posledica zagađenja vazduha u Srbiji dostižu i do 33% BDP-a. Izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da se Srbija nalazi na vrhu liste zemalja po broju izgubljenih godina života na 100 000 građana. Poređenja radi, građani Srbije izgube 11 puta više godina života usled zagađenja vazduha od građana Norveške. Zagađenje vazduha u Srbiji itekako treba da izaziva zabrinutost, kako građana tako i nosioca javnih ovlašćenja koji imaju odgovornost da ovaj problem rešavaju.
Zabrinutost dalje izaziva i odabir mera za smanjenje zagađenja vazduha u Srbiji koje predviđaju subvencije za kupovinu elektro i hibridnih vozila, iako ne postoje zvanični podaci koji bi opravdali takvu meru. Podsećamo da zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine ukazuju da su najveći izvor PM10 i PM 2.5 čestica toplane snage manje od 50MW i individualna ložišta, dok sektor saobraćaja povećanoj koncentraciji ovih čestica doprinosi sa svega 6%. Kada se govori o individualnim ložištima kao najznačajnijim izvorima čestičnog zagađenja, značajno je da se istakne i da se većina građana, koji imaju individualna ložišta kao izvor energije za grejanje, nalazi u stanju energetskog siromaštva, i da bi merama subvencionisanja trebalo obuhvatiti pre svega ovu grupu građana. Podaci Republičkog zavoda za statistiku i druga istraživanja pokazuju da:
– gotovo 60% domaćinstava u Srbiji koristi čvrsta goriva za grejanje, a više od 50% domaćinstava poseduje šporete čija je efikasnost manja od 40%;
– skoro 90% najsiromašnijih građana greje se upravo na čvrsta goriva;
– 39% domaćinstava u Srbiji u toku zime greje samo jednu sobu.
Uzevši ove podatke u obzir, jasno je da mera subvencionisanja kupovine privatnih električnih i hibridnih vozila javnim novcem nije adekvatna mera koja će otkloniti uzrok zagađenja vazduha.
Pozivamo članove Radne grupe za zaštitu vazduha u Republici Srbiji da mere za smanjenje zagađenja vazduha definišu u skladu sa zvaničnim dostupnim podacima o izvorima zagađenja, kao i da se u ocenjivanju kvaliteta vazduha i informisanju javnosti oslanjaju na važeće propise: Zakon o zaštiti vazduha i prateće podzakonske akte, kao i Zakon o javnom informisanju i medijima, koji istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije prepoznaje kao javni interes.
Prosečno prekomerno zagađen vazduh je i dalje – prekomerno zagađen vazduh.
Foto: Beogradska otvorena škola