U organizaciji Udruženja UNEKOOP-a, uz učešće predstavnika civilnog, javnog, akademskog i privrednog sektora, u Paraćinu je 6. novembra održan okrugli sto na temu” Biomasom ka dekarbonizaciji cementne industrije”.
Ispred organizatora, skup je otvorio Vladimir Janković, predstavnik UNECOOP-a koji je istakao da je izabrana tema “Korišćenje biomase u cementnoj industriji”, iz razloga jer je cementna industrija jedan od najvećih emitera ugljen-dioksida.
Ideja je da se poveća korišćenje biomase kao energentna u cementnoj industriji, i smanji emisija ugljen- dioksida, a s druge strane da se podstakne lokalno stanovništvo da bude snebdevač i da se na taj način ekonomski osnaži.
Jedna od tema bila je i upotreba biomase u građevinskoj industriji opet sa namerom da se smanji ukupna emisija ugljen-dioksida u građevinarstvu, jer kako se čulo na skupu, upravo 36 odsto ukupnih emisija otpada na građevinarstvo.
Inače, građevinarstvo i cementna industrija su na trećem mestu po količine emisije ugljen dioksida u atmosferu, što značajno utiče na klimatske promene.
Pored eksperta na projektu Evropske unije “Strategija klimatskih promena sa akcionim planom” Mateja Gasperiča, profesora Mašinskog fakulteta iz Beograda prof dr Aleksandra Jovovića sa temom “Upotreba biomase u cementnoj industriji- stanje i perspektive, Ivane Šekler sa Fakulteta za primenjenu ekologiju “FUTURA” sa temom “Niskokarbonski beton na bazi biomase”, o stanju i razvoju biomase u Srbiji govorila je Danijela Božanić, ekspert za oblast klimatskih promena koja je tom priliom istakla da postoje sve veći zahtevi i izazovi po pitanju smanjenja emisije ugljen- dioksida.
– Ti izazovi se odnose pre svega na povećanje energetske efikasnosti, i u ovoj oblasti Srbija ima zaista veliki prostor, pogotovu kada se govori o sektoru energetike i industrije. Cilj je da se poveća energetska efikasnost i da se smanji emisija gasova sa efektom staklene baste. Kao ključni momenat je korišćenje obnovljivih izvora energije, konkretno biomase koja predstavlja najveći udeo u potencijalu obnovljivih izvora energije u Srbiji. Tendencija je da u industriji treba da bude sve veće korišćenje obnovljivih izvora energije, odnosno biomase, umesto fosilnih goriva istakla je Danijela Božanić.
Ispred Cementne industrije Srbije o upotrebi biomase u cementnoj industriji Evropske unije, govorila je direktorka CIS-a Dejana Milinković, koja je istakla da cementna industrija daje značajan doprinos u zbrinjavanju velikih količina otpada.
– Kao jedan segment u otpadu je i biomasa, mada se ne možemo pohvaliti nekim značajnim količinama, ali važno je reći da procenat upotrebe biomase zavisi od lokalne raspoloživosti. Ako pričamo o vašem lokalu važno je uspostavljanje Kronospana kao jedne industrije koja generiše otpad koji će se zbrinuti i u fabrikama cementa. Rezultati pokazuju da je potrošnja u rastu, što je jako dobro, jer se na taj način smanjuje emisija ugljen dioksida, a nama je svima od značaja, i kao industriji i kao društvu da se držimo propisa o klimatskim promenama i da dajemo svoj doprinos u smanjenju emisija, kazala je Milinković.
Inače, biomasa ima najveći udeo u obnovljivim izvorima energije 61 posto, dok je u cementnoj industriji upotreba biomase vrlo mala.
Milinković je dodala i da svake godine cementna industrija zbrine blizu 400.000 tona otpada, koji ne završi na deponijama, a da su preko 300.000 tona alternativne sirovine, granulisana zgura, leteći pepeo, i preko 60.000 tona otpada različitih vrsta koji se na siguran, bezbedan i kontrolisan način zbrine u fabrikama cementa.
U cementnoj industriji postoje stroga pravila o vrsti otpada koji se može termički tretirati, što je propisano i nacionalnom regulativom, pa se prema karakteristikama peći koje cementare koriste bira i vrsta otpada. Veliki značaj se poklanja i lokalnim izvorima otpada, tako da se najviše koristi mešani komunalni otpad, otpadne gume, otpadna ulja, odnosno širok dijapazon različitih vrsta otpada, sa tendencijom da se to proširuje, jer za svaku vrstu otpada fabrika mora da obezbedi dozvolu, što cementare i imaju.
Direktorka Polovnog udruženja CIS-a je najavila da će uskoro na sajtu ovog Poslovnog udruženja biti moguće pretraživanje otpada, odnosno svaki generator moći će da nađe u kojoj fabrici može da zbrine svoj otpad, naravno sa svim dozvolama i pod kontrolom nadležnog Ministarstva.
Marina Sazdanović
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćinsko informativne novinarsko ekološke reportaže – PINER“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.