Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan obratio se učesnicima drugog dana 18. Ekonomskog samita Srbije koji se održava na temu „Izazov inkluzivnog rasta“ u Beogradu. Na samitu, među najznačajnijim aktuelnim ekonomskim i političkim temama, uvrštena je i tema zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, u kontekstu privrednog rasta Srbije i njenog pridruživanja Evropskoj uniji.
Ministar Trivan je, govoreći o najznačajnijim aktuelnim pitanjima zaštite životne sredine, ukazao da je obezbeđenje društvenog kontinuiteta problem s kojim se Srbija decenijama suočava, i da nema boljitka ukoliko se ne shvati da je pitanje kontinuiteta ključno pitanje svakog društva. Ministar je naglasio da je višedecenijski problem zagađenja vode, vazduha, zemljišta, pitanje lične i društvene odgovornosti, a svest o posledicama jedan od prvih koraka u rešavanju problema. „Osvešćivanje je ključ napretka društva u celini. Hajde da se pogledamo u ogledalo, da spoznamo realno stanje životne sredine, šta je društvo po tom pitanju do sada uradilo, i kuda ćemo dalje“, rekao je. Višedecenijsko zagađenje prisutno u svim aspektima životne sredine nalaže da angažujemo naše potencijale – obrazovan naučni i stručni kadar i inovativnost, a ono što nedostaje, potražimo kao pomoć od onih koji su ovim putem već prošli, objasnio je. „To što u oblasti životne sredine za razvijenim evropskim zemljama kasnimo oko 25 godina, možemo pretvoriti u svoju prednost, i preskočiti lošija tehnološka rešenja i greške koje su drugi pravili. Srbija neće postati deponija prljave tehnologije. To se neće desiti.“, istakao je Trivan.
Snimanje stanja i otvaranje ključnih ekoloških pitanja koje je Ministarstvo uradilo od svog osnivanja pokazalo je da su u svim aspektima životne sredine potrebna značajna ulaganja. „U Srbiji se prerađuje manje od deset posto otpadnih voda, što je katastrofalno malo. Potrebno je izgraditi 359 sistema za prerađivanje otpadnih voda, a da bi se oni izgradili, potrebna je izrada projektno-tehničke dokumentacije. Za oblast voda, Srbiji će biti potrebno da uloži oko pet milijardi evra“ istakao je Trivan i dodao da sredstva za ovu i druge oblasti zaštite životne sredine mogu da se obezbede delom iz pretpristupne pomoći Evropske unije, delom iz kreditnih linija, učešćem lokalnih samouprava, kao i javno-privatnim partnerstvom. „Oblast zaštite životne sredine ogroman je prostor za investiranje, i u tom sektoru se krije ozbiljna
razvojna šansa“, naglasio je. Privreda je najveći zagađivač životne sredine, ali ujedno najviše i ulaže sredstava, što je čini značajnim partnerom u ovoj oblasti. „Pridruživanje Evropskoj uniji posebno će se odraziti upravo na privredu, pre svega zbog obaveze ispunjavanja ekoloških evropskih i svetskih standarda u poslovanju. Ukoliko to ne budemo uradili, ostaćemo autistični, i orijentisani na naše tržište koje je previše malo, što će biti loše za privredu“ naglasio je Trivan. Zaštita životne sredine nije samo trošak, ujedno predstavlja ulaganje u bolju proizvodnju, koja donosi još više dobiti. Poštovanje životne sredine nije samo razvojna šansa, ona je izraz ljubavi prema sopstvenoj zemlji i uslov napretka, zaključio je Trivan.
