POČEO JE PROJEKAT WATER AT RISK
WATER at RISK – projekat koji brine o posledicama klimatskih promena
Živimo u vremenu značajnih klimatskih promena koje dovode do ekstremnih vremenski uslova. Takvi vremenski uslovi izazivaju nepogode, suše ili poplave, koje mogu da imaju ozbiljne i dalekosežne posledice. Tim povodom je 17. januara u prostorijama Privredne komore Vojvodine održana WATER at RISK konferencija na kojoj je bilo ukupno 90 učesnika.
Organizator konferencije je Prirodno – matematički fakultet, Univerziteta u Novom Sadu, a na njoj su govorili:
Robert Otot, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan Prirodno matematičkog fakulteta, dr Lazar Lazić, direktor DGTH, dr Gabor Mezeši, profesor Univerziteta u Segedinu, dr Viktorija Blanka i Žužana Ladanji, profesori Univerzitet u Segedinu, dr Peter Kozak, Vodoprivredna direkcija Donjeg Potisja, dr Minučer Mesaroš, profesor na Pridorno matematičkom fakultetu, univerziteta u Novom Sadu, dr Atila Bezdan, profesor na Poljoprivrednom fakultetu, univerzitet u Novom Sadu, dr Borivoj Pejić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu, univerziteta u Novom Sadu i Milan Njegomir, Vode Vojvodine.
Konferencija je realizovana kao početak projekta pod nazivom WATER at RISK. Pun naziv projekta je Unapređenje monitoringa suše i suvišnih unutrašnjih voda za podršku vodoprivredi i smanjenu rizika vezanih za ektremnske uslove.
Kordinator projekta Minučer Mesaroš kaže:
“U poslednje vreme su sve učestalije ekstremne pojave suše i pojave suvišnih unutrašnjih voda. Recimo, prošla godina je bila sušnija i štete su zaista ogromne, pre svega u poljoprivredi, ali i drugi sektori trpe, kao što su transport, energetika, vodosnabdevanje. Moguće je i zagađenje životne sredine. Što se tiče prognoza, one ukazuju na to da će u budućnosti ove pojave biti sve učestalije. Zato je neophodno izraditi strategije i planove za odbranu i za umanjenje šteta koje nastaju ovim putem.”
Cilj projekta je razvoj inovativnih i usklađenih rešenja monitoringa i operativnih planova upravljanja vodama. Na taj način bi se omogućilo izdavanje rešenja, kao i korišćenje rezultata za aktivno delovanje.
Mesaroš naglašava:
“Slučaj je da se često ne posvećuje dovoljna pažnja odbrani od prirodnih katastrofa, od suša i od suvišnih unutrašnjih voda. Ključna stvar je da se pripremimo i da pokušamo da umanjimo štetu. Upravo naš projekat i jeste usmeren na taj cilj, da pokušamo prvo da utvrdimo gde nastaju najveće štete, koji prostori su naviše pogođeni i da te informacije posluže kao podrška za donosioce odluka koji stvaraju strategije, preraspoređuju resurse za odrbanu od ovih prirodnih nepogoda. “
Projekat se razvija u saradnji sa Mađarskom i implementiran je preko Interreg – IPA programa prekogranične saradnje Mađarska i Srbija i sufinansiran je od strane Evropske unije. Na taj način se ide ka realizaciji zajedničkog Srpsko – Mađarskog prekograničnog centra za praćenje suša i suvišnih unutrašnjih voda, odgovornog za buduća istraživanja i razvoj, implementaciju novih tehnika monitoringa i upravljanja vodama za potrebe poljoprivrede, komunikaciju i povezivanje.
Mesaroš objašnjava:
“Cilj projekta je upotreba najmodernijih tehničkih sredstava, daljinske detekcije, satelitskog osmatranja, bespilotnih letelica i sve to sa ciljem da dobijemo precizne informacije gde se nalaze najviše pogođena područja. Uzećemo u obzir i druge demografske parametre, odnosno da vidimo koje su to sredine najosteljivije na gubitke koje se javljaju, kao i ekonomske gubitke. U svemu tome imamo sjajne preduslove da ove pojave prepoznamo što bolje i da damo osnove za nove strategije za rešavanje ovih problema.”
Projekat traje dve godine i počeo je sa realizacijom od oktobra 2017. godine i trajaće do oktobra 2019. godine. Projektu je takođe izuzetno važna podrška aktivnosti od strane građanja u cilju unapređena svesti o posledicama klimatskih promena.