Sastanak Fokus grupe za predstavnike poslovnog, javnog i civilnog sektora na temu upravljanja otpadnim vodama na potezu Velikog bačkog kanala (VBK) od Crvenke do Srbobrana i na reci Krivaji od Bačke Topole do Srbobrana, organizovao je Ekološki pokret Vrbasa.
I pored urednog poziva, sastanku se nisu odazvale lokalne samouprave Vrbasa, Kule, Srbobrana i Bačke Topole, koje bi morale biti generator međusektorske saradnje na primarnom ekološkom problemu u svojim sredinama.
Fokus grupu činili su zainteresovani subjekti koji mogu dati doprinos bržem i kvalitetnijem rešavanju zbrinjavanja otpadnih voda čiji je recipijent VBK, gde smo u prvi plan stavili sledeće poslovne operatere: Helenik šuger, proizvodni centar Crvenka, Jafa Srvenka, Sunoko, proizvodni centar u Vrbasu, Karneks, Vital, Mirotin grupa – pp Sava Kovačević, Vrbas Reahem, Srbobran, Ekstra Farm, Bečej – farma kraj Srbobrana, AIK Bačka Topola – kafilerija Žibel.
Direktor i suvlasnik kafilerije Žibel, Željko Stanić eskluzivno je izneo informaicju o primarnom prečistaču otpadnih voda, koji je u potpunosti u funkciji i pribavljanju uslova, izradu projektno tehničke dokumentacije za obavljanje više faze prečišćavanja kroz gradski prečistač, za čiju izgradnju u Bačkoj Topoli lokalna samoprava obezbedila finansiranje iz Pokrajinskog budžeta.
Ekipa Helenik šugera, industrije šećera u Crvenki, na čelu sa Irenom Stojanović, izneli su problematiku njihovih barovoda i taložnih polja, gde su istakli započeti investicioni ciklus u rashladne tornjeve koji bi sprečili izlivanje tople vode u Begejac, desni bočni lateralni kanal u Veliki bački, i njihova nastojanja za ishodovanje vodne dozvole, sa obavezom obezbeđivanja dugoročnog zakupa zemljišta za njihove lagune (taložna polja). Dodatne lagune omogućile bi kvalitet završne taložne faze na nivou recipijenta (kanala). Preneli su nam uveravanja lokalne samouprave u Kuli da će im se izaći u susret!
Direktor marketinga Jafe, Aleksandar Poznanić, uz svoje saradnnike, Miloradom Đurišićem i Jovanom Čepić, upoznao je auditorijum o završetku projekta nadgradnje prečistača otpadnih voda i spremnost priključenja ove konditorske industrije na gradsku kanalizaciju sa svojim sanitarnim vodama.
Od direktora Karneksa, Mohana Šerestra, saznali smo da Opština Vrbas još nije izašla sa komercijalnim uslovima za priključenje njihove fabrike na kanalizacionu mrežu i pored toga što su se dva puta (2013. i 2017.) jasno odredili da su voljni to učiniti, ali uz razumnu cenu koja neće prelaziti troškove sekundarne prerade otpadne vode koje imaju na svojem postrojenju.
“Masovna proizvodnja i velike količine otpadne vode Karneksa, koja bi se prosledila u gradski prečistač, značajno bi doprinela dostizanju optimalnog rada CPPOV-a, stoga čudi inertnost lokalne samouprave u izradi barem paušalne procene koštanja prerade vode u postrojenju koje je u probnom radu uz minimalni kapacitet, već više od pola godine”.
Predstavnik poljoprivrednog preduzeće Sava Kovačević, kao korisnik kanalske vode za navodnjavanje istakao je da su primarno zainteresovani za zaustavljanje zagađenja kanala a da ispravnost kanalske vode mesečno kontrolišu, gde je ova eksploatacija moguća zbog znatno većeg priliva sveže i čite vode iz kanala Bogojevo – Vrbas, čiji je dotok višestruko veći a njihov ispust je na poziciji ispod delte ovog kanala u Veliki bački.
Zamenica direktora Reahem-a, špiritane u Srbobranu, Branka Bogdanović, iznela je informaicju da je ova firma u postupku dostizanja punih ekoloških standarda po pitanju zaštite voda i vazduha. Alkoholna džibra se sabira u metalni rezervodar i transportuje u Bio gas postrojenje Mirotin energo u Vrbasu. Kupljen je prečistač tehničkih voda i od Opštine je ishodovana dozvola za pristupni put do njega. Kao energent se koriste obnovljivi energenti a ugrađen je i džakasti filter za krupne nečistoće.
Od direktorke kompanije Ekstrafarm Bečej, Maje Jovičić, saznali smo za stanje i planove dostizanja ekoloških standarda u njihovoj farmi svinja kraj Srbobrana. Redovno održavani bedemi oko laguna sprečavaju svaki prodor svinjske osoke u reku Krivaju, te su kako kaže, neosnovane spekulacije u javnosti da bi zagađenje Krivaje moglo doći i. Aeracija laguna. Višak osoke koja je pod aeracijom, rasprskava je po parcelama u njihovom vlasništvu. U narednom periodu pokreću izgradnju dodatnih laguna koje će omogućiti dodatnu ekološku bezbednost poslovanja.
Šef odseka za zaštitu voda u Ministarstvu zaštite životne sredine, gđa. Dušanka Stanojević upozorila je poslovne operatere na Uredbu o graničnim vrednostima štetnih materija u vodama i rokovima za njihovo dostizanje – do 2025. do kada svi prečistači moraju biti izgrađeni. Ovakvi međusektorski susreti, kako reče, su dobro došli i moraju se češće održavati, radi praćenja planiranih aktivnosti i međusektorske saradnje.
Zamenik direktora Voda Vojvodine, Stevan ilinčić, uz podršku saradnice Nevenke Nikolić glavnog inženjera za zaštitu voda objasnio je politiku vodnih naknada, za koje smatramo da nisu dovoljnoj meri stimulativne za operatere koji nameravaju ili su krenuli u dostizanje ekoloških standarda u zaštiti voda.
Predstavnici PPF tima EU u pripremi projekta čišćenja Velikog bačkog kanala, Miloš Spasić i Tamara Aceva, pored nedavnog javnog uvida, još jednom su prisutnima istakli novi model i tehnologiju bezbednog čišćenja Velikog bačkog kanala, isušivanjem i bez deponovanja mulja kraj naselja, pri tome izražavajući zadovoljstvo spoznajom informacija sa izvora o stanju i perspektivi zaustavljanja zagađivanja, bez kojeg se kanalu “ne može prići”.
Direktor JKP Vodovod iz Crvenke, Miljan Drašković, uz svog saradnika Sinišu Matića, tehničkog direktora, obavestili su aktere skupa o stanju kanalizacione mreže u Crvenki i potisnog voda do prečistača u Vrbasu te skore uslove za priključenje i poslovnih operatera, iako nisu prvobitno planirani za priključenje. Ovo odgovorno javno preduzeće jedino je pokušalo da spasi obraz lokalnih samouprava, očigledno nezainteresovanih za međusektorski dijalog.
Pokrajinski inspektor za životnu sredinu, Dragan Sekulić, generalno se osvrnuo na poštovanje propisa od strane poslovnih operatera na potezu VBK i Krivaje uz konstataciju da su svi subjekti krenuli u postupak ishodovanja vodnih dozvola i da hitrost u njenom ishodovanju umnogome relaksira vladina Uredba.
Branko Kecman, direktor firme Akvabor iz Beograda, skrenuo je pažnju prisutnih na nove bezbedne i efikasne tehnologije prešćavanja otpadnih voda, koje se mogu postaviti kao ozbiljna alternativa postojećim.
Aktivno učešće u diskusiji uzeli su i predstavnici civilnih organizacija, Jovan Radović, Lokalna alternativa i Mirko Paroški, Ekološki pokret Opštine Srbobran, sa pitanjima vezanim za Projekat čišćenja kanala, pouzdanosti najava predstavnika Vitala i štetnih zahvata staratelja Krivaje na njenom, kako je istakao, Paroški, nesavesnom izmuljavanju, pregrađivanju i izdavanju dozvola za neumereno navodnjavanje.
Sastanak je završen u zajedničkoj konstataciji potrebe periodičnog okupljanja i razmatranja dostignutih rezultata između dva susreta, za čega smo se obavezali.
Organizaciju skupa pomogao je Reahem, fabrika alkohola iz Srbobrana, a koji se organizovao u sklopu realizacije projekta „Građani u akciji, združeno u korist prirode”, kojeg je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine, kompanija Sunoko, Vital i industrija mesa Karneks iz Vrbasa.