Izveštaj WWF-a koji je razvio Dalberg, upozorava da stvarna cena plastike po životnu sredinu, zdravlje i ekonomiju može biti čak 10 puta veća u zemljama sa niskim prihodima, iako one troše skoro tri puta manje plastike po glavi stanovnika u odnosu na zemlje sa visokim prihodima.

Izveštaj procenjuje da su ukupni troškovi životnog veka kilograma plastike oko 150 USD u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, što je osam puta više od 19 USD po kilogramu u zemljama sa visokim prihodima. Ako u obzir uzmemo zemlje sa niskim prihodima u kojima su troškovi 200 USD po kilogramu, razlika u troškovima se povećava na 10 puta.

Nejednaki troškovi imaju značajne posledice za zemlje sa niskim i srednjim prihodima poput Kenije, gde će se pregovarači okupiti od 13. do 19. novembra da treći put pregovaraju o globalnom sporazumu o okončanju zagađenja plastikom. Pre šest godina, Kenija je preduzela hrabar korak protiv plastičnog zagađenja i zabranila plastične kese za jednokratnu upotrebu. Danas, ova zemlja nastavlja da se bori sa nelegalnim uvozom plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu,što naglašava o koliko ozbiljnom problemu se radi bez obzira na to koliko hrabre akcije preduzimamo.

Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije upozorava: “Izveštaj ukazuje na potrebu za hitnom i momentalnom promenom postojećeg sistema upravljanja plastikom. Uobičajeno poslovanje može biti smrtna kazna, ne samo za sve veći broj životinja, već i za mnoge ranjive i marginalizovane zajednice u našem svetu. Rezultat takovog poslovanja je povećan zdravstveni rizik od udisanje štetnih, toksičnih hemikalija i povećan rizik od poplava i zaraznih bolesti. Globalni sporazum o zagađenju plastikom je naša šansa da ovo promenimo uključivanjem obavezujućih i pravičnih globalnih pravila o proizvodnji i potrošnji.” 

WWF poziva sve da potpišu globalnu peticiju i daju svoj glas za uspostavljanje delotvornog i pravno obavezujućeg sporazuma, kako bi se zabranili nepotrebni visokorizični plastični proizvodi – oni proizvodi koji uzrokuju najviše štete ili za koje postoji najveća šansa da će dospeti u prirodu. Peticiju je već potpisalo više od 60 hiljada ljudi, a cilj nam je da dođemo do 100 hiljada kako bismo svetskim vladama pokazali šta mislimo o neodrživom upravljanju plastičnim otpadom. 

Izveštaj otkriva da zemlje sa niskim i srednjim prihodima snose nesrazmerno veliki teret troškova povezanih sa zagađenjem plastikom kao direktan rezultat tri strukturne nejednakosti koje jačaju trenutni sistem plastike. 

Prva nejednakost je da sistem stavlja zemlje sa niskim i srednjim dohotkom u nepovoljan položaj, jer imaju minimalan uticaj na to koji plastični proizvodi se proizvode i kako su dizajnirani, a ipak se od njih često očekuje da upravljaju ovim proizvodima kada dostignu kraj svog života. Počev od 2019. godine, samo 9% plastičnog otpada se reciklira. U ovom trenutku, oko 60% globalne proizvodnje plastike namenjeno je za proizvode za jednokratnu upotrebu.

Druga nejednakost je da procenat proizvodnje plastike, naročito plastike za jednokratnu upotrebu, daleko premašuje dostupnost tehničkih i finansijskih resursa za upravljanje otpadom kada dođe do kraja svog životnog veka u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. 

Treća nejednakost je ta da sistemu nedostaje pravičan način da države i kompanije budu odgovorne za svoje delovanje ili neaktivnost u vezi sa zagađenjem plastikom i njegovim uticajem na naše zdravlje, životnu sredinu i ekonomiju u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. 

Uspostavljanje i sprovođenje globalnog sporazuma UN-a o zagađenju plastikom zasnovanog na usklađenim i obavezujućim globalnim pravilima može da nam pomogne da stvorimo pravedniji sistem koji osnažuje zemlje sa niskim i srednjim prihodima i daje prioritet najdelotvornijim rešenjima. Zemlje će za nekoliko dana učestvovati u trećoj od pet pregovaračkih sesija o globalnom sporazumu o okončanju zagađenja plastikom. WWF poziva sve vlade da se dogovore o sporazumu koji uključuje:

·        Zabranu, postepeno ili potpuno ukidanje visokorizičnih plastičnih proizvoda, polimera i hemikalija koje se mogu izbeći.

·        Globalni zahtevi za dizajn proizvoda i sisteme koji mogu da obezbede bezbednu i netoksičnu cirkularnu ekonomiju koja daje prioritet ponovnoj upotrebi i poboljšanjima u procesu reciklaže.

·        Snažne mere za podršku promišljenoj i efektivnoj implementaciji koja uključuje dovoljnu finansijsku podršku i usklađivanje javnih i privatnih finansijskih tokova, posebno za zemlje sa niskim i srednjim prihodima.

Mnoge opcije koje se nalaze u prvom nacrtu ugovora imaju znatno slabiju formulaciju i neodređene obaveze, što vlade dovodi u iskušenje da se vrate starim, lošim navikama oslanjanja na nacionalne ili dobrovoljne akcije umesto da stvore zajedničke, usaglašene propise. Zemlje moraju da povećaju svoje aktivnosti i definišu sporazum sa usklađenim i obavezujućim globalnim pravilima ako želimo da postignemo pravičan lanac vrednosti plastike i želimo budućnost bez plastičnog zagađenja.