U sklopu svojih strateških napora da značaj problema klimatskih promena što više približi javnosti UNEKOOP je u partnerstvu sa Mrežom za ruralni razvoj Srbije, Fakultetom za primenjenu ekologiju „FUTURA” i Udruženjem cementne industrije Srbije (CIS) organizovao okrugli sto „Zelena gradnja kao šansa za dekarbonizaciju sektora građevine”.
Neposredni povod za izbor ove teme leži u činjenicama da je sektor zgradarstva u EU „odgovoran” za potrošnju 40% energije i 36% emisije CO2. Pored toga proizvodnja cementa sa emisijom od preko sedam odsto zauzima treće mesto emitera CO2.
Situacija u Srbiji je još drastičnija jer preko 300.000 objekata u Srbiji nema nikakvu izolaciju, što ih svrstava u energetski neefikasne objekete sa potrošnjom od oko 200 kWh po metru kvadratnom dok je Evropski prosek 70 kWh po metru kvadratnom.
Predstavnicima civilnog sektora, privrede, JLS i fakulteta predstavljen je strateški okvir primeri dobre prakse u oblasti dekarbonizacije sektora građevine na globalnom i lokalnom nivou.
Prvi panelista, prof. dr Vladica Simić sa Fakulteta „FUTURA” prezentovao je Direktive EU i strategije u oblasti smanjenja emisija CO2 u procesu izgradnje i eksploatacije građevinskih objekata, sa posebnim osvrtom na stanje i izazove koje stoje pred Srbijom.
Direktorka Poslovnog udruženja cementne industrije Srbije Dejana Milinković prisutne je upoznala sa aktivnostima koje cementna industrija sprovodi na smanjenju karbonskog otiska cementne industrije kroz smanjenje udela klinkera u portland cementu, povećanje energetske efikasnosti i korišćenje alternativnih goriva, „deponovanju CO2” i podsticanju inovacija.
Povećanju energetske efikasnosti i korišćenja oobnovljivih izvora energije u funkciji smanjenja emisija CO2 Bila je tema Jove Nesovića iz UG „Novi put” Iz Kraljeva.
Vladimir Janković iz UNEKOOP-a govorio je o inovativnom pristupu korišćenja biobetona na bazi miskantusa i industrijske konoplje u cilju ublažavanja negativnog uticaja na životnu sredinu i klimu. On je istakao da korišćenje biomase u građevini stvara osnov za uspostavljanje novih lanaca vrednosti kroz razvoj zelene ekonomije i stvaranja zelenih radnih mesta. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodelom Zelenog inovaciong fonda podržala je aktivnosti na razvoju ovih materijala.
Okrugli sto je bio izuzetno dobro posećen podržan od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine u okviru projekta „KARAVAN ZELENE EKONOMIJE” i projekta podržanog od EU NAGE˝- „Networking and Advocacy gor Green economy”.
