Projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene”, koji sprovodi Zelena lista, odvija se kroz treći ciklus EKO-SISTEM programa podrške reformama u životnoj sredini, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska i on se nadovezuje na ranije projekte, koje je Zelena lista realizovala, u okviru programa EKO-SISTEM.
Klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova sa kojima se priroda i ljudsko društvo danas a još više u budućnosti suočava. Pored povećanja globalnih temperatura, posledice klimatske promena su sve češće ekstremne vremenske pojave, kao što su oluje, poplave, suše, požari i drugo, što dovodi do gubitka života i imovine pojedinaca, kao i do velikih ekonomskih i socijalnih gubitaka čitavih zajednica. Uticaj klimatskih promena proteže se na brojna područja života ljudi te zahteva hitnu akciju brojnih subjekata, od organa vlasti do pojedinaca. Posebno su uticaju klimatskih promena na zdravlje izloženi mladi i stari, kao i žene, a uticaju ekstremnih vremenskih pojava stanovnici pojedinih područja, kako urbanih tako i seoskih podrušja, turističkih lokacija, poljoprivrednih krajeva i dr.
Kako bi se svi sektori društva (industrija, poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, turizam, zdravstvo i dr) prilagodili klimatskim promenama u pravcu smanjenja negativnog uticaja i prilagođavanja na već izražene negativne uticaje, potrebno je problematiku klimatskih promena, pored formulisanja i sprovođenja posebne klimatske politike, uvrstiti i u ostale propise, strategije i sektorske politike.
Pošto se nastavak reforme sistema zaštite životne sredine u Srbiji na osnovu pravnih tekovina EU i dalje se odvija izrazito neravnomerno i sa još uvek nedovoljnim rezultatima, to se u još većoj meri odnosi na formulisanje i sprovođenje klimatske politike. Doprinos civilnog društva i građana pri tom i dalje nije dovoljan jer civilno društvo ni građani nemaju dovoljno kapaciteta, niti im do sada razvijene procedure pružaju veću mogućnost za uticaj na odlučivanje o životnoj sredini i klimatske politike i potencijalno veći doprinos reformi sistema zaštite životne sredina kako na nacionalnom, a još više na lokalnom nivou.
Na nivou lokalnih zajednica veoma je malo aktivnosti na ugrađivanju klimatskih promena u lokalne javne politike, posebno ključnu politiku razvoja (Plan razvoja lokalne samouprave) i planove zaštite životne sredine, planove energetske efikasnosti, urbanog razvoja i dr. Nije dovoljno primenjena ni Metodologija za praćenje primene EU standarda u oblasti zaštite životne sredine u lokalnim zajednicama u Srbiji koja se odnosi na klimatske promene. Tako su u Zelenoj karti Koalicije 27 prikazani rezultati monitoringa stanja i realizacije klimatske politike samo za 4 lokalne zajednice u Srbiji za ocenama „Ispod zakonskog minimuma” za dve (Novi sad i Sombor) i ocenom „neprihvatljivo“ za ostale dve (Paraćin i Loznica). Zelena lista Srbije je u ovom projektu obavila monitoring po ovoj metodologiji u još tri lokalne zajednice u centralnoj Srbiji (Bor, Trstenik i Vrnjačka banja) i da uz još produbljenije analize pojedinih lokalnih sektorskih politika i informisanje javnosti doprinela unapređenju klimatske politike a time i daljoj reformi sistema zaštite životne sredine. Posebno smo želeli da sagledamo rešanja za ublažavanje klimatskih promena koja su zasnovana na prirodi (Međunarodna unija za zaštitu životne sredine – IUCN). Prilikom izrade analiza i definisanja zagovaračkih inicijativa posebno smo sagledavali stanje i mogući uticaj klimatskih promena na mlade i žensku populaciju, naročito kada se radi o uticaju klimatskih promena na stanje zdravlja ovih populacija i primenu mogućih adaptivnih mera, kao i na moguće posledice na radno angažovanje žena u turizmu, poljoprivredi i dr.
Sa predstavnicima javne vlasti nastojali smo da ostvarimo najviši nivo partnerske saradnje prema Smernicama za učešće OCD u donošenju normativnih akata, te smo im pored analiza i predloga za unapređenje javnih politika, zatražili i učešće predstavnika OCD u radu radnih grupa, monitoring timova, potpisivanja memoranduma o saradnji i sl. S druge strane predstavnici članica ZLS uključeni su u nacionalne radne grupe i aktivnosti na kreiranju nacionalnih javnih politika što će dodatno doprineti razvoju partnerske saradnje civilnog i javnog sektora.
Kroz dosadašnje aktivnosti i kontakte u proteklim projektima prikupljeni su stavovi i opredeljenja ciljnih grupa o toma kako dalje jačati kapacitete OCD i motivaciju građana u naporima na rešavanju problematike zaštite životne sredine i klimatskih promena, što je značajno doprinelo u osmišljavanju i realizaciji ovog projekta.
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je od 3. do 5. novembra u Sokobanji u okviru projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene” organizovao obuku za članice ZLS na temu saradnje OCD i obrazovno vaspitnih ustanova, svoju XVII sednicu Skupštine, kao i okrugli sto sa mrežom „Zelena stolica” na kome je razgovarano o saradnji dve mreže i predstavljeni rezultati ankete koju je sprovela Zelena stolica u okviru EKO-SISTEM programa.
Posebna pažnja učesnicima obuke posvećen je zakonskoj regulativi saradnje gde je detaljno objašnjena povezanost obrazovnog sistema sa Udruženjima i postupci ka početku saradnje škola i Udruženja. Analiziran su svi članovi Zakona koji regulišu način saradnje i date preporuke na koji način da bude izbršena priprema i početak saradnje a da sve to bude na zadovoljstvo svih aktera i da sve bude po zakonu kako biko ne bi imao bilo kakvu prozivku ali i kako be bi bilo odustajanja u poslednjem trenutku što negativno utiče na dalju saradnju. Zatim je izvršena razmena prakse i analiza učinjenih koraka sa preporukama šta se treba doraditi kako bi sve bilo po slovu zakona. Radionica je imala lep odziv od strane učesnika koji su imali želju da saznaju konkretne procedure vezane za njihovu trenutnu saradnju sa obrazovnim institucijama. Sutradan se popsebna pažnja posvetila načinu izrade materijala sa kojima bi udruženja aplicirali ka svim vidovima Školskih dokumenata. Dati su primeri kako bi trebali da izgledaju ti dokumenti i šta bi trebali da imaju od strukture da bi bili prihvaćeni od strane obrazovnih institucija. Na samom kraju dati su neki od primera kako inplementirati Zelenu priču u obrazovni sistem s obzirom da u ovom trenutku obrazovnim planovima nedostaje dosta sadržaja iz ekologije.
Opšti utisak je da su učesnici obuke zadovoljni dobijenim informacijama i da će imati dosta materijala da koriguju svoja dokumenta i predložiti Anekse ka Školskim dokumentima kako bi nastavili svoju saradnju.
U prethodnom periodu su u okviru projekta u Boru i Šarbanovcu kod Bora organizovane tribine na koji su prisutni upoznati sa:
• pojmomom klimatskih promena,
• uzrocima klimatskih promena i posledicama,
• uočenim klimatskim promenama u Srbiji,
• prognozama promene klime do 2040. i 2070. godine, kao i do kraja veka,
• predviđenim promenama klime na području Bora,
• uticajima klimatskih promena i njihovih posledica na sve sektore, posebno poljoprivredu,
• zakonodavnim okvirom za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje na njih,
• merama adaptacije, posebno u oblasti poljoprivrede.
Kao i fokus grupe u Brestovcu i Zlotu kod Bora organizovane koje su za cilj imale:
1. Utvrditi mišljenja, ocene i stavove građana učesnika u dijalogu na fokus grupi o problematici klimatskih promena, posebno uticaja na pojedine oblasti – poljoprivreda, šumarstvo, infrastruktura, urbanizam, energetika, zdravlje, biodiverzitet i dr.
2. Utvrditi ocene učesnika u radu fokus grupe građana o stepenu njihove informisanosti i kanalima informisanja o stanju klimatskoh promena i mogućnostima prilagođavanja, kao i evropskim ekološkim standardima, strateškim i normativnim opredeljenjima na nacionalnom i lokalnom nivou.
3. Sagledati mišljenja učesnika u radu fokus grupe građana o ulozi i aktivnostima lokalne samouprave i civilnog sektora – organizacija civilnog društva, stručnih institucija i dr. u prilagođavanju izmenjenim klimatskim uslovima.
Fokus grupno istraživanje je jedna od novijih tehnika u istraživanju stavova koja se zasniva na dijalogu učesnika i realizuje prema posebnim principima ove vrste istraživanja. Cilj dijaloga/razgovora je prikupljanje podataka o mišljenjima, osećanjima, stavovima, iskustvima, idejama i reakcijama o klimatskim promenama i prilagođavanju izmenjenim klimatskim uslovima.
Novembar mesec je, bar što se Zelene liste Srbije tiče bio prepun aktivnosti, pa je tako u Milutovcu kod Trstenika 17. novembra održana lokalna akcija koja je za cilj imala unapređenje znanja i motivacije mladih za povećanje lične i otpornosti lokalne zajednice na klimatske promene kao i razmena primera dobre prakse u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena između učenika i nastavnika dveju škola. Radionicu je vodila Marijana Trifunović Dimitrijević, diplomirani master-biolog, nastavnik biologije i eko koordinator eko škole „Rade Dodić“ iz Milutovca koja je upoznala goste o aktivnostima škole u oblasti klimatskih promena. Učenici škole su pripremili prezentacije o konkretnim ekološkim aktivnostima u kojima su učestvovali. Nakon osveženja i druženja učenici su obišli će lokalno preduzeće za proizvodnju lozno-sadnog materijala u Milutovcu.
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je u petak 24. novembra u Medija centru u Beogradu organizovala konferenciju za štampu. Povod za pomenutu konferenciju za je realizacija projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene” koji Zelena lista Srbije sprovodi u partnerstvu sa organizacijama članicama – Društvom mladih istraživača iz Bora, Moravskim oraškom iz Trstenika, Centrom za decu i omladinu iz Vrnjačke Banje, udruženjem Village iz Bora, odredom izviđača Zavičaj 1093 iz Vranja, Planinarskim ekološkim udruženjem Ras iz Novog Pazara i Zelenim putokazima iz Raške.
Marko Vukomanović
Predsednik Zelene liste Srbije

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini
Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.
Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Info – Članice Zelene liste
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
http://www.oplanetise.com/