Novinar, ekološki aktivista i potpredsednik Ekološkog društva „Arkus” iz Bačke Topole Mikloš Čongor govori o ulozi medija i nevladinih organizacija u zaštiti životne sredine i ekologiji…

Bačkotopolski novinar Mikloš Čongor, dugogodišnji je ekološki aktivista i potpredsednik Ekološkog društva „Arkus”. U razgovoru za „Ekolist” posebno se osvrnuo na ulogu medija u zaštiti životne sredine.
– Po mom mišljenju, mediji igraju prilično veliku ulogu na planu buđenja svesti građana o potrebi zaštite životne sredine. Međutim, pored „važnih” političkih izveštaja i u beskrajnom nizu senzacionalističkih priča, sasvim je drugo pitanje koliko prostora u medijima dobijaju problemi zaštite prirode i životne sredine. Srećom, čini se da se to ipak menja. Ne možemo a da ne primetimo da danas imamo sve više članaka i tema o zaštiti životne sredine, jer je to postalo nezaobilazno. Podsetio bih da, uprkos tome što stručnjaci već 25-30 godina govore o klimatskim promenama i o drastičnom nestajanju pijaće vode, mediji se tek u poslednje dve-tri godine ozbiljnije bave tim problemima.

Ekologija je tema na naslovnim stranama jedino kada se dogodi neki incident. Kolika je odgovornost medija, a kolika državne administracije?
– Budimo iskreni: ljudi će čitati ono što piše u novinama, gledati ono što se prikazuje u televizijskom programu – upijaće ono što im se servira iz dana u dan. Dakle, ukoliko ljudi na naslovnim stranama svaki dan vide „vest” o tome, šta je pijani pevač radio u rijaliti-šou, ili kuda je otputovala neka američka glumica, onda će vremenom poverovati da je to iz nekog razloga bitno za njih.
Isto tako, ako je za javne servise „vest” da dva političara danima raspravljaju o nekom opštem pitanju, i to bez rezultata, onda novinar fizički nema ni prostora, a ni vremena da, na primer, piše o razlozima zbog kojih se njive (uz državne subvencije) zalivaju vodom za piće. A to je već odgovornost države, jer u javnim servisima novinari ne dobijaju takve zadatke, prilikom kojih bi detaljnije mogli da se bave ekološkim temama. I dok za praćenje nekog političkog skupa nižeg nivoa uvek ima ljudi, novca i tehnike, pitanja i problemi zaštite prirode nisu prioritet.

Budući da ste dugogodišnji ekološki aktivista, kakva su vaša iskustva u radu s državom administracijom?
– Državna administracija još uvek nije shvatila važnost „naše” tematike. U nekim drugim segmentima se možda približavamo Evropi, ali sve dok se industrijske tehnologije, koje najviše zagađuju okolinu i stvaraju gubitke, smatraju važnijim od ekoloških propisa, odnosno problema, malo toga dobrog možemo da kažemo. Država se često ne pridržava ni sopstvenih pravila. Na primer, nadležni donesu Uredbu o upotrebi hemijskih sredstava u poljoprivredi, koje se posle niko ne pridržava, niti se kontroliše njena primena. Ili se u nekim slučajevima – ako su civilne organizacije veoma uporne – pokrene postupak. Međutim, na kraju se za prekršaj izriče manja kazna od zakonom propisane. Kratko i jasno: država ni na ovom planu ne obavlja svoj zadatak.

Koliko je vaš rad i rad vaših saradnika doprineo da se unapredi zaštita životne sredine?
– Ekološko društvo „Arkus” je još pre tri decenije počeo da istražuje prirodna dobra, floru i faunu Opštine Bačka Topola. Nakon nekoliko godina smo već imali konkretne podatke o veoma značajnom ptičijem fondu, kao i o biljnom svetu karakterističnom za lesne doline. Tokom godina smo održavali stalni kontakt sa Zavodom za zaštitu prirode Vojvodine, kao i sa Odsekom za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Pre oko 15 godina smo imali dovoljno podataka da bismo u saradnji sa Zavodom pokrenuli postupak zaštite.
U međuvremenu se taj proces usporio, i propisi su menjani, ali suština je da je pre tri godine u okolini topolskog jezera stvorena zaštićena teritorija pod imenom Park prirode „Bačkotopolske doline”. To je naš veliki uspeh – za mene lično, a i za Ekološko društvo „Arkus”.

Nesumnjiv je vaš doprinost zaštiti prirode kao novinara i aktiviste, kakav je vaš doprinos zaštiti životne sredine kao pojedinca? Šta svako od nas može da učini?
– U potpunosti verujem u odgovornost pojedinca, ne volim izgovore tipa: „šta ja tu mogu, ja sam samo običan čovek”. Stvaranje svake divlje deponije počinje jednom bačenom plastičnom flašom. Ja pokušavam da živim ekološki svesno koliko god je to moguće. Trudim se da smanjim svoju potrošnju na svakom planu, jer duboko verujem da je potrošačko društvo i mentalitet vezan uz njega glavni izvor svih naših briga. Trudim se da ne stvaram mnogo smeća i da recikliram sve što se može reciklirati. Sve što je moguće koristim više puta, a pre svega – ne kupujem suvišne stvari. Na primer, neću baciti svoj mobilni telefon samo zbog toga što je stariji i više nije moderan. Ukoli-ko radi – ne vidim razlog zašto bi završio na otpadu… Takve i slične stvari može svako da učini, a dobar primer je zarazan.

E. E.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Bačka Topola – opština ekoloških priča” koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Bačka Topola na konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.