Ekologija

Svetski dan zaštite ozonskog omotača

Svetski dan zaštite ozonskog omotača obeležava se 16. septembra u spomen na potpisivanja Montrealskog protokola 1987. godine, najuspešnijeg međunarodnog sporazuma kojim je omogućeno spasavanje ozonskog sloja od negativnih posledica ljudskog delovanja.
Ovim sporazumom se zemlje potpisnice obavezuju na smanjenje upotrebe freona za 50%. Montrealski protokol pooštren je s dve revizije, 1990. u Londonu i 1992. u Kopenhagenu, kojima je zatraženo da se do 2000. iz uporabe potpuno izbace freoni, haloni i drugi halogenirani ugljovodonici. Do danas je Montrealski protokol potpisalo oko 200 zemalja, a pozitivni efekti se već mogu uočiti pa se smatra najuspešnijim međunarodnim dogovorom u oblasti životne sredine.
Sedamdesetih godina prošlog veka američki hemičari Šervud Roland i Mario Molina pokazali su da hemikalije koja se pretežno koriste u frižiderima, klima-uređajima i sprejevima – freoni, haloni i drugi halogeni derivati ugljovodonika, znatno oštećuju ozonski omotač. Istraživači su za ovo otkriće 1995. godine dobili Nobelovu nagradu za hemiju, a pažnja javnosti je ka ovom problemu naročito bila usmerena od 1985. godine kada je iznad Antartika uočena velika ozonska rupa.
Kako ozonski omotač štiti Zemlju od ultraljubičastog zračenja, postalo je jasno da ako nastavimo da ga uništavamo, ovo zračenje će postati znantno jače, što direktno utiče na zdravlje ljudi i može da u velikoj meri poveća broj obolelih od raka kože. Kada se iz današnje perspektive govori o uspehu Montrealskog protokola, mnogi analitičari smatraju da ovo može biti jedan od uzroka zašto je ovaj dogovor dobio takvu podršku. S druge strane, doveo je i do pozitivnih efekata za koje ljudi ne bi možda na prvu loptu rekli da se tiču njihovog kvaliteta života, ali dugoročno su veoma važni, piše Klima101.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.