Klimatske promene

Strategija klimatskih promena u Srbiji

Usvajanje nacionalne međusektorske Strategije klimatskih promena i akcionog plana će omogućiti Republici Srbiji da sprovede sveobuhvatni nacionalni strateški i pravni okvir za klimatske akcije (ublažavanje i prilagođavanje) u skladu sa međunarodnim obavezama i obećanjima o ublažavanju efekata staklene bašte (Pariski sporazum i pristupanje Evropskoj uniji). Republika Srbija je deo Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija (UNFCCC) od 2001. godine i deo Protokola iz Kjota od 2008. godine. Ministarstvo zaštite životne sredine (MZŽS) je nacionalni kontakt za primenu Konvencije i Protokola.
Strategija klimatskih promena i akcioni plan identifikovaće prioritetne mere smanjenja emisije i odrediti odgovorne institucije za određene opcije uz vremenske rokove za primenu mera i odrediti sveobuhvatne zahteve finansijskih resursa. Povoljni potencijal za smanjenje efekta staklene bašte (GHG) za Srbiju biće uspostavljen i procenjen kroz pripremu transparentnih scenarija. Oni će pokriti ključne privredne sektore za 2020., 2025., 2030. i 2050. godinu. Ovi scenariji će imati u vidu plan potreban za ispunjavanje globalnih ciljeva do 2070. godine. Strategija će takođe obezbediti okvir za politiku prilagođavanja ukazujući na prioritetne oblasti poljoprivrede, šumarstva i bodoprivrede.
Strategija će doprineti kako Republici Srbiji u postizanju ciljeva u oblasti klimatskih promena, tako će i koristi srpskoj ekonomiji. Daće jasne smernice za buduće investitore (infrastrukturu i razvoj), kao i stvaranje uslova za povećanje industrijske i komercijalne konkurentnosti.

Trenutno stanje u vezi sa akcijama ublažavanja i prilagođavanja
Republika Srbija je pripremljena i doprinosi globalnoj borbi protiv klimatskih promena u skladu sa svojim kapacitetima, nacionalnim okolnostima i utvrđenim razvojnim ciljevima. Doprinosi Republike Srbije za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou su još značajni kada se uzmu u obzir očekivane klimatske promene i uticaji na različite sektore i sisteme.
Prema analizama izvršenim na nacionalnom nivou, period 1960. – 2012. godine, karakteriše trend srednjih godišnjih temperatura od 0,3°C po deceniji. U zavisnosti od scenarija, do kraja veka može se očekivati povećanje temperature od 3,2 do 4°C, kao i deficit padavina od 20 procenata. Ove promene će pratiti intenzivni ekstremi – uglavnom temperaturni. Najveći uticaji klimatskih promena posmatrani su i projektovani u oblasti poljoprivrede, hidrologije, u šumarstvu, oblasti zdravlja ljudi i oblasti biodiverziteta.
Od 2000. godine, Republika Srbija se suočava sa nekoliko značajnih ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja koji su uzrokovali značajnu materijalnu i finansijsku štetu, kao i ljudske žrtve. Dva različita događaja su suša 2012. i poplave u 2014. godini. Suša u 2012. godini je bila naročito ozbiljna i dovela je do smanjenja prinosa pojedinih useva za celih 50 procenata. Procene pokazuju da su suše iz 2000., 2003., 2007. i 2012. godine uzrokovale štetu veću od 3,5 milijardi evra, dok su poplave iz 2014. godine prouzrokovale štetu veću od 1,5 milijardi evra. Procene pokazuju da je materijalna šteta nastala šumskim požarima u periodu od 2000. do 2009. godine znatno iznad 300 miliona evra.
Ukupna šteta izazvana ekstremnim klimatskim i vremenskim događajima, od 2000. godine, premašuje pet milijardi evra, a više od 70 procenata gubitaka je povezano sa sušom i visokim temperaturama. Drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile su poplave. Ukupna procenjena ulaganja u realizaciju projekata koji se mogu smatrati merama prilagođavanja u periodu 2000. -2015. godine iznosi oko 68 miliona evra.
Da bi Republika Srbija ispunila svoje međunarodne obaveze, sa glavnim fokusom na Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama (UNFCCC), Ministarstvo zaštite životne sredine kao nadležna institucija u saradnji sa relevantnim vladinim institucijama (Ministarstvo rudarstva i energetike i Agencija za zaštitu životne sredine – SEPA) izradila je Nameravani nacionalno određeni doprinos smanjenju emisija staklene bašte (Intended National Determined Contribution – INDC) koji je Vlada Republike Srbije usvojila 11. juna 2015. godine. Republika Srbija je bila među prvih deset zemalja sveta i prva u regionu koja je dostavila svoj INDC Sekretarijatu UNFCCC u junu 2015. godine.
INDC Republike Srbije razvijen je na osnovu podataka o emisiji gasova staklene bašte (GHG) iz 1990. godine, službenih podataka i projekcija, nacionalnih strateških i planskih dokumenata i tekućeg i planiranog zakonodavnog okvira koji prvenstveno potiče iz procesa usklađivanja sa zakonodavnim telom EU – Acquis. Ukupno smanjenje nacionalne emisija GHG gasova do 2030. godine, u skladu sa “Scenarijem sa merama”, iznosi 9,8 procenata u odnosu na emisije iz 1990. godine.
U skladu sa zahtevima Pariskog sporazuma, Republika Srbija pokrenula je aktivnosti na reviziji INDC uglavnom kroz IPA 2014 projekat “Strategija klimatskih promena i akcioni plan”.
Istovremeno, Republika Srbija je postavila glavne komponente institucionalnog i pravnog okvira neophodnog za borbu protiv klimatskih promena. Osnova adekvatnog planiranja i klimatske politike sastoji se od tačnih, doslednih i transparentnih podataka o emisiji gasova staklene bašte (inventar GHG). Kredibilitet inventara GHG u velikoj meri zavisi od količine i kvaliteta relevantnih podataka. U narednom periodu neophodno je definisati jasne i precizne proceduralne nadležnosti za prikupljanje i podnošenje podataka, poboljšati kvalitet podataka, kao i QA/QC (sistem za osiguranje kvaliteta i kontrolu kvaliteta) i postupak za procenu neizvesnosti, izveštavanje i arhiviranje.
Uspostavljanje sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju (MRV) jedan je od glavnih zahteva Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, kao i EU Acquis. Priznajući značaj MRV-a za praćenje napretka, ali i za unapređenje planiranja i implementacije politika klimatskih promena, Republika Srbija je postavila određene bitne elemente ovog sistema.
Uspostavljanje kompletnog MRV sistema, odnosno sistema za prikupljanje relevantnih podataka i informacija o klimatskim promenama započet je finansijskom i tehničkom pomoći koju pruža Evropska unija (kroz IPA projekat “Uspostavljanje mehanizma za implementaciju MMR-a”), dok je ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine i klimatske promene odgovorno za implementaciju projekta. Kompletan MRV sistem će obuhvatiti praćenje GHG emisija, politike i mere. Projekcije GHG emisija i mere ublažavanja, kao i poslednje izveštavanje i praćenje aktivnosti relevantnih za planiranje prilagođavanja klimatskim promenama, itd.
Uredba o mehanizmu monitoringa (MMR), koja se primenjuje u zemljama članicama EU, predstavlja pravni akt koji reguliše monitoring i izveštavanje o svim antropogenim emisijama gasova staklene bašte definisanih Kjoto protokolom. MMR predstavlja pravni okvir za kreiranje politika i mera sa odgovarajućim projekcijama, ispunjavanjem obaveza prema UNFCCC u skladu sa nacionalnim programima, inventarima GHG emisija, nacionalnim sistemima i registrima država članica EU i samom Evropskom unijom.
Prema zakonu, Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) je odgovorna za razvoj nacionalnog inventara GHG. SEPA je takođe odgovorna za sprovođenje postupaka kontrole kvaliteta kako bi se osigurala transparentnost, tačnost, potpunost i konzistentnost ulaznih podataka, faktora emisije i drugih parametara, kao i za obračun emisija GHG gasova u skladu sa planom QA/QC (sistem za osiguranje kvaliteta i kontrolu kvaliteta).
Pored pravnog okvira koji podstiče i stimuliše određene vrste aktivnosti, smanjenje emisije GHG gasova postiže se uglavnom kroz implementaciju konkretnih infrastrukturnih projekata. Kako bi se postigao određeni potencijal smanjenja emisije GHG po sektorima, utvrđene su prioritetne aktivnosti za sektor energije, otpada i šumarstva. Sprovođenje ovih aktivnosti zahteva stranu tehničku i finansijsku pomoć.
Antropogene klimatske promene, ali uglavnom povećanje koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi, mogu se danas, nedvosmisleno, otkriti i odrediti količinu merenjem promena mnogih elemenata klimatskog sistema. Cilj prilagođavanja je smanjenje potencijalnih negativnih efekata klimatskih promena. Takođe, cilj je da se osigura funkcionisanje sistema ili, ako je moguće, njegovo poboljšanje u slučaju pojavljivanja pozitivnih efekata. Ovo se može postići primenom odgovarajućih planiranih mera u prirodnim i socio-ekonomskim sistemima. Buduća analiza rizika i ranjivosti u odabranim sektorima (vodoprivreda, poljoprivreda, šumarstvo i biodiverzitet) omogućiće identifikaciju prioritetnih mera za adaptaciju, što je takođe deo projekta “Strategija klimatskih promenama i akcioni plan”.
www.klimatskastrategija.eu

Projekat „Informisanjem protiv klimatskih promena” finansijski je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.