WWF Adria predstavlja vodeću organizaciju za zaštitu prirode na Zapadnom Balkanu, koja radi na očuvanju biodiverziteta, unapređenju održivog upravljanja prirodnim resursima i jačanju otpornosti na uticaje klimatskih promena. Kao deo regionalne kancelarije,WWF Adria koristi naučna saznanja, zagovaranje i partnerstva kako bi promovisala zaštitu prirode i dobrobit zajednica širom regiona. WWF Adria se bavi ključnim ekološkim izazovima utičući na politike, jačajući kapacitete civilnog društva i unapređujući inovativna rešenja koja istovremeno podržavaju ljude i životnu sredinu.

Projekat Bezbedna priroda i klima jedan je od vodećih programa WWF Adria, osmišljen kao odgovor na sve veće pretnje ekosistemima, biodiverzitetu i lokalnim zajednicama koje proizilaze iz klimatskih promena i neodrživih praksi. Projekat je usmeren na jačanje institucionalnih i lokalnih osnova za delovanje u oblasti zaštite životne sredine i klime širom regiona za ukupno 31 organizaciju kroz 41 sproveden projekat. Kroz finansiranje projekata koji obuhvataju unapređenje regulatornih okvira, razvoj inicijativa za zaštitu prirode koje predvode lokalne zajednice, podršku merama prilagođavanja klimatskim promenama, kao i jačanje upravljanja u oblasti zaštite životne sredine, inicijativa osnažuje lokalne aktere da razvijaju i sprovode efikasne, inkluzivne strategije koje doprinose dugoročnoj otpornosti i usklađenom regionalnom napretku i finansijski je podržan od strane Evropske unije.

Podrška lokalnim organizacijama za zaštitu životne sredine predstavlja osnovu za efikasno vođenu zaštitu prirode i klimatskih akcija. Ove organizacije sa lokalnog nivoa imaju jedinstvenu poziciju da razumeju i odgovore na specifične ekološke i društvene kontekste svojih sredina. Podrškom putem finansijskih sredstava, razmenu znanja i mogućnosti za partnerstva, WWF Adria je unapredila njihovu sposobnost da aktivno učestvuju u dijalogu o javnim politikama, sprovode monitoring prirodnih resursa i primenjuju rešenja prilagođena lokalnim potrebama. Ovakvo osnaživanje podstiče lokalno liderstvo, neguje inkluzivno učešće i gradi tehničke i organizacione kapacitete neophodne za dugoročno upravljanje životnom sredinom.

Osim jačanja kapaciteta, povezanost WWF Adria sa lokalnim organizacijama stvorila je platformu za razmenu iskustava, inovacija i resursa. Takva saradnja jača društvenu koheziju potrebnu za zajedničko delovanje i obezbeđuje da napori u zaštiti prirode budu prilagodljivi, kulturno relevantni i društveno pravični. Podrška 31 organizaciji, takođe, omogućava veće uključivanje ranjivih i marginalizovanih grupa, čime se povećava inkluzivnost ekoloških inicijativa. Na taj način se ne samo unapređuju ciljevi zaštite biodiverziteta i klime, već se promoviše i socijalna pravda, osiguravajući da se koristi i odgovornosti ravnopravno dele unutar zajednica.

Rad 31 udruženja i organizacije obuhvata monitoring ekosistema, zagovaranje unapređenog upravljanja u oblasti zaštite životne sredine, mere prilagođavanja klimatskim promenama i rad sa zajednicama. Ulaganjem u ove partnere, WWF Adria podstakla je stvaranje otpornih mreža koje povezuju delovanje lokalnih zajednica sa regionalnim i nacionalnim politikama, ostvarujući sveobuhvatne i dugoročne efekte u zaštiti prirode i jačanju klimatske otpornosti. Ovakav pristup jasno pokazuje da je osnaživanje lokalnih ekoloških aktera ključno za postizanje zajedničkih ciljeva za prirodu i ljude.

Jasno je da je strateška podrška WWF Adria lokalnim organizacijama civilnog društva u okviru projekta Bezbedna priroda i klima imala presudnu ulogu u unapređenju zaštite prirode od strane zajednica i jačanju klimatske otpornosti širom Srbije. Svih 41 inicijativa pokazuje kako lokalne organizacije, osnažene finansijskim resursima, tehničkim znanjem i mrežama saradnje, mogu efikasno da prate i štite biodiverzitet, utiču na ekološke politike i predvode aktivnosti prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena, zasnovane na specifičnim regionalnim kontekstima. Ovi rezultati potvrđuju ključnu ulogu lokalnih aktera kao nezamenjivih partnera u očuvanju prirodnog nasleđa i unapređenju održivog razvoja.

Gledajući unapred, buduće finansiranje lokalnog civilnog društva trebalo bi da stavi fokus na nekoliko ključnih oblasti kako bi se maksimizirali uticaj i otpornost. Prvo, kontinuirana i fleksibilna finansijska podrška je neophodna kako bi organizacije mogle da se prilagođavaju novim ekološkim izazovima i proširuju uspešne intervencije. Drugo, ulaganja u jačanje kapaciteta moraju se nastaviti radi unapređenja tehničkih veština, zagovaračkih kompetencija i organizacionog upravljanja, kako bi se obezbedila dugoročna održivost. Treće, podsticanje inkluzivnih partnerstava koja povezuju lokalne grupe sa državnim institucijama, akademskim ustanovama i privatnim sektorom doprinosi jačanju usklađenosti politika i mobilizaciji resursa. Na kraju, naglasak na integrisanju principa socijalne pravičnosti obezbediće da aktivnosti u oblasti zaštite prirode i klime donesu koristi najranjivijim zajednicama, jačajući društvenu koheziju i ekološku pravdu.

U nameri da predstavi rezultate i promene postignute na lokalnom nivou, WWF Adrija je tokom sprovođenja ovog projekta, realizovala tri Foruma ekoloških politika na kojima su predstavnici republičkih institucija kao i domaćih i međunarodnih organizacija upoznati sa rezultatima, ali i preporukama na koji način unaprediti angažman lokalnih zajednica po pitanjima zaštite životne sredine.

Neke od ključnih preporuka formulisanih nakon tri Foruma ekoloških politika u sklopu Projekta Bezbedna priroda i klima:

● Povećati dugoročna finansijska ulaganja u zaštitu prirode, klimatske akcije i upravljanje vodama kako bi se obezbedili zdravi, funkcionalni i ekonomski održivi ekosistemi u Srbiji.

● Ulagati u jačanje kapaciteta upravljača zaštićenih područja, naročito onih koji nemaju dovoljno znanja o svojim zakonskim ovlašćenjima i odgovornostima u upravljanju.

● Podržati mehanizme koji usklađuju pritiske ekonomskog razvoja (turizam, izgradnja, migracije ka zaštićenim područjima) sa očuvanjem biodiverziteta i planiranjem infrastrukture.

● Podržati umnožavanje i proširivanje dokazanih lokalnih klimatskih politika i praksi na nacionalni nivo.

● Podržati inicijative koje se bave promenom ponašanja i društvenim kompromisima posebno među mlađim generacijama.

● Podržati regionalne pristupe upravljanju vodama radi smanjenja velikih gubitaka vode i odgovora na rastuće zahteve vodointenzivnog ekonomskog razvoja.

● Ojačati tehničke i institucionalne kapacitete javnih komunalnih preduzeća za prevenciju kriza i obezbeđivanje otpornih sistema vodosnabdevanja.

● Podržati integrisane istraživačke i javnopolitičke pristupe koji povezuju klimatske promene, zagađenje (posebno plastikom) i ishode po javno zdravlje.

● Ulagati u preventivne i adaptivne mere zdravstvenog sistema koje se odnose na bolesti povezane sa klimatskim promenama, uključujući bolesti koje prenose bakterije, alergije, toplotni stres i nezarazne bolesti.

● Podržati interdisciplinarno prikupljanje podataka i monitoring novih zdravstvenih rizika povezanih sa klimatskim promenama i degradacijom životne sredine.

● Podržati razvoj i doslednu primenu sistema povratne naknade za ambalažu, infrastrukture za reciklažu i efikasnih politika upravljanja otpadom.

● Podržati kampanje podizanja javne svesti o svakodnevnoj izloženosti plastici kroz potrošačke proizvode, tekstil, kozmetiku i higijenske proizvode.

● Nastaviti i proširiti donatorsku podršku lokalnim organizacijama civilnog društva kao ključnim pokretačima inovacija u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih politika.

● Podržati upotrebu naprednih tehnologija (npr. dronova, mobilnih aplikacija, alata za participativni monitoring) u nadzoru životne sredine i uključivanju građana.

● Podržati inicijative koje lokalna rešenja u oblasti zaštite životne sredine prevode u nacionalne i regionalne javnopolitičke okvire.

● Ulagati u programe koji povezuju zaštitu životne sredine, klimatsku otpornost i ljudska prava.

● Promovisati inkluzivne i participativne pristupe koji obezbeđuju da lokalna znanja i iskustva sa terena utiču na nacionalne politike i politike usklađene sa EU.