Zelena agenda za zapadni Balkan je strategija regionalnog razvoja koja treba da odgovori na izazove klimatskih promena i zelene tranzicije, te da zemljama Zapadnog Balkana pomogne da usklade propise o životnoj sredini sa evropskim standardima i normama. Projekat „Evropska unija za Zelenu agendu u Srbiji”, uz podršku EU i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi Program Ujedinjenih Nacija za razvoj UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom i uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile Vlade Švedske, Švajcarske i Srbije. Jedan od ciljeva projekta je da se doprinese efikasnoj inkluzivnoj i održivoj primeni Zelene agende u Srbiji kroz, ne samo unapređenje strateškog i zakonodavnog okvira nego i sufinansiranje primene inovativnih pilot projekata u praksi. Jedan od projekata koji je podržan kroz projekat „Evropska unija za Zelenu agendu u Srbiji” je projekat ekološke zadruge u Adi koji su osnovali neformalni sakupljači 2022. godine i bavi se reciklažom kablova.

U Srbiji se godišnje generiše 100.000 tona kablova. Nešto manje od polovine se pali radi dobijanja bakra. Praksa spaljivanja kablova postoji još u zemljama Balkana (Srbiji, BIH, S. Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji) i u još nekim afričkim zemljama. U razvijenim zemljama ovakva dela protiv životne sredine izjednačena su sa terorizmom jer spaljivanjem kablova, izolacione plastike, radi dobijanja bakarne žice oslobađaju se velike količine toksičnih, kancerogenih i mutagenih materija u vazduh, od kojih su najpoznatiji dioksini i furani. Procene su da kod nas od posledica zagađenja vazduha godišnje umre 18.000 ljudi. Dioksini u životnoj sredini akumuliraju se u lancu ishrane. Ako i izbegnemo da udišemo zagađen vazduh nastao spaljivanjem bakarnih kablova, zagađenje će ipak doći do nas. Ono pada na tlo, završava na poljoprivrednom zemljištu, u podzemnim vodama i na kraju – unosimo ga u organizam kroz lanac ishrane. Dioksini su veoma toksični i mogu izazvati reproduktivne i razvojne probleme, oštetiti imuni sistem i izazvati rak. Takođe, sagorevanjem izolacione plastike oslobađaju se sitne čestice, manje od 200 nanometara, koje sadrže mnoštvo opasnih materijala i one prolaze u krvotok i pogubne su po zdravlje ljudi i sav živi svet. Tako je ne samo mesto spaljivanja bakarnih kablova nego i okolina pod velikim rizikom od zagađenja.

Kod nas je krađe kablova učestala pojava. Kradu se strujni kablovi na železničkoj infrastrukturi, trafostanice, kablovi u privatnim firmama. Problem je što su u sprezi sakupljači i otkupljivači sirovina kako bi više zaradili jer spaljeni kablovi su čak tri puta skuplji od kablova sa izolacijom. Takođe, oni koji spaljuju bakar mogu da ponude bolju cenu i tako lakše dođu do otpadnih kablova nego reciklažni centar. Reciklažna industrija u Srbiji, u velikoj meri, oslanja se na neformalne sakupljače koji, nažalost, nemaju mogućnost mašinskog odvajanja bakarne žice od izolacione plastike, pa kablove spaljuju. Podaci govore da neformalni sakupljači snabdevaju reciklažnu industriju Srbije sa više od 87 odsto sirovina, zbog čega imaju ključnu ulogu u ovom procesu. Upravo inicijativa Eko zadruge „Connect Clean – Roma Group” pruža održivo rešenje, koja paljenju kablova daje alternativu a to je – reciklaža. Recikliranje kablova direktno doprinosi smanjenju emisija štetnih gasova i otrovnih materija u vazduh. Ideja, da se neformalni sakupljači otpada uključe u organizovani sistem reciklaže – prepoznata je kao jedno od najboljih inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije zbog čega je osnivanje zadruge podržala Evropska unija u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”.

Pre nešto manje od dve godine, grupa neformalnih sakupljača u Adi osnovala je ekološku zadrugu „Connect Clean Roma Group” koja je nabavila mašine za uklanjanje plastične izolacije sa bakarne žice. Prema rečima osnivača zadruge Kilino Stojkova „inicijativa je došla od neformalnih sakupljača u borbi da se organizuju u neki pravni entitet gde će moći da imaju kvalitetniju proizvodnju, bolju cenu i neki entitet koji će zastupati njihova prava pred različitim institucijama”.

– Mi se bavimo reciklažom kablova, hladnjaka, kućnih aparata, ali uporedno radimo i na kreiranju javne politike u oblasti cirkularne ekonomije i klimatskih promena, integraciji neformalnih sakupljača i ono što je posebno važno, radimo na zaštiti vazduha. U fokusu nam je smanjenje paljenja kablova, uz postavljanje ovog našeg modela na različitim lokacijama – kaže Stojkov.

Kablove nabavljaju od sakupljača i kompanija koje generišu kablove kao otpad. Osim otkupa kablova u ovom postrojenju zadruga nudi uslužnu reciklažu kablova.

– U Srbiji spaljivanje kablova predstavlja veliki problem za zaštitu životne sredine. Na to ukazuje podatak o količini spaljenih kablova. Najveći otkupljivači bakra u Srbiji koji izvoze bakar, najviše izvoze paljenu bakarnu žicu koja je klasirana kao treća klasa. Srž problema je u otkupu paljene žice. Kada bismo prestali da otkupljujemo takvu žicu i sakupljačke firme ne bi imale potrebu da spaljuju kablove jer ne bi mogli da prodaju. Problem je dosta širi, zato što još uvek evropske topionice otkupljuju takav bakar – kaže Stojkov.

On dodaje da naši izvoznici izvoze spaljenu bakarnu žicu najviše u Nemačku i njihove topionice koriste tu sirovinu zato što je jeftinija.

– Problem mora da se reši sa evropskog nivoa i da taj otkup prestane. Jedan od najvažnijih metala koji je neophodan za razvoj zelenih tehnologija jeste bakar i zato moramo da budemo kritički nastrojeni prema tome. Odlično je imati zelenu tranziciju, ali odakle vam dolaze sirovine, da li stvaramo negde štetu da bismo dobili nešto što je dobro? To su pitanja koja se moraju postaviti – ističe Kilino Stojkov.

Stojkov kaže da je zadruga, u prvoj fazi projekta, nabavila mašine za odstranjivanje izolacije sa bakarne žice.

– Kablovi se ubacuju u drobilicu koja prenosi iseckane kablove na magnetnu traku koja šalje otpad u separator gde se razdvaja granulisani bakar i PVC plastika. Granulisani bakar dostiže 99,98% čistoće. U pitanju je čisto mehanička prerada, bez primene termičkih ili hemijskih procesa koji bi mogli ugroziti životnu sredinu. Takav bakar prodaje se livnicama i topionicama – objašnjava Stojkov. On dodaje da su u II fazi projekta, kao i u I fazi, od UNDP dobili finansijsku podršku po 100 hiljada dolara, da u saradnji sa naučnicima i profesorima pronađu neka rešenja kako bi kablovi mogli 100% da budu iskorišćeni. Pronašli smo sistem gde će izolaciona plastika moći da se koristi, gde ćemo joj dati ekonomsku vrednost i gde će pronaći svoju vrednost u nekoj daljoj proizvodnji. To je ono što nas čini trenutno inovativnom kompanijom u Srbiji ali i šire – kaže Kilino Stojkov.

Ceo projekat je zamišljen u šest faza, u okviru kojih će u potpunosti kompletirati cirkularni model, da na kraju proizvode bakarne žice i izolacionu plastiku.

– To je ideja što se biznisa tiče. Druga ideja je da utičemo da se donese zabrana otkupa paljena žice i treća inicijativa na kojoj radimo jeste globalna ekspanzija ovog modela. To je nešto što smo započeli i nadamo se da ćemo za pet godina započeti i sa sa tom inicijativom. Želja osnivača eko zadruge je da se njihov model rada širi globalno – istakao je naš sagovornik.

Stojkov smatra da u ovom vremenu globalizacije, svako ima priliku da uradi nešto za sebe, za svoju porodicu, svoju zajednicu bez obzira ako, kao on, dolazi iz male sredine.

– Ono što je mene podstaklo, kao pripadnika romske sakupljačke zajednice, jeste kako da napravim model koji može da pomogne mojoj porodici, mojoj zajednici jer poznato je da najveći broj sakupljača dolazi iz romske zajednice. Tu postoji puno problema. U početku je bila ideja kako da rešim probleme mojih stričeva, koji su sakupljači, ali kasnije se izrodila ideja kako da od toga ima koristi cela zajednica. Zahvaljujući UNDP-u, imali smo priliku da naš koncept predstavimo i drugima u svetu i videli smo da je on primenjiv i u drugim zemljama – kaže Stojkov.

Stojkov istinski veruje da kroz ovu inicijativu Srbija može da bude lider u formiranju manjih reciklažnih zadruga koje će doprineti boljoj zaštiti životne sredine.

Ekološku zadrugu „Connect Clean Roma Group” iz Ade ima preko 30 sakupljača i manji stručni tim – tri naučnika, advokata i ekološkog stručnjaka, koji radi na realizaciji inicijativa. Prema rečima Stojkova, sakupljačima obezbeđuju informacije, berzanske cene, ali rade i na edukaciji – kako pravilno sakupljati otpad, šta od toga mogu da drže kod sebe u svom domu, šta je neopasan a šta opasan otpad… To su i razne incijative koje organizuju unutar zadruge i koje doprinose boljem kvalitetu života.

– Za više od godinu i po dana, od kada postojimo, naš rad prepoznale su institucije koje se bave zaštitom životne sredine ali kratko je vreme… Potrebno je bar još dve godine kako bi se videli stvarni rezultati po pitanju javnog zdravlja koje nam je najbitnije – kaže Stojkov i posebno ističe da je paljenje kablova izuzetno kancerogen jer se ispuštaju toksične supstance kao što su furani i dioksini koji skraćuju životni vek ne samo sakupljača već i drugih ljudi koji žive u tom okruženju.

– Kada zaboravimo sve činjenice, a to je i dobar profit, dobar biznis i održivost, na vrhu piramide stoji zaštita javnog zdravlja za koje se borimo. Naša inicijativa, koja paljenju kablova daje alternativu a to je reciklaža, ima za cilj spasavanje života i unapređenje kvaliteta vazduha, doprinoseći tako da ljudi žive duže i da vazduh bude čistiji – kaže Kilino Stojkov.

Nedavno je u Novom Sadu, EU4Green Serbia, organizovao skup na kojem je okupio stručnjake i entuzijaste zelene tranzicije. Razgovaralo se o važnosti i uticaju Evropskog zelenog dogovora, sa posebnim osvrtom na Srbiju i region. Kao primer dobre prakse svoj inovativni projekat u upravljanju otpadom, uključujući napredne metode recikliranja predstavila je Eko zadruga „Connect Clean Roma Group”.

D. R.