O medijima, izazovima novinarskog posla, ali i prednostima modernih tehnologija, razgovarali smo s Nadeždom Tošić, urednicom portala uzicemedia.rs. Nadežda je završila Fakultet političkih nauka i profesionalno se bavi novinarstvom preko 30 godina. Radila je u lokalnim užičkim medijima, listu „Vesti” i Radio Užicu, kao novianrka, urednica i direktorka. Jedna je od osnivačica NVO „Užicemedia” (2010), koju čine novinarke iz lokala, osnovane u cilju poboljšanja stanja u medijima užičkog kraja. NVO je osnivač portala „Užicemedia” (uzicemedia.rs) čija je glavna i dogovorna urednica od osnivanja 2016. godine.

Radila na uspostavljanju saradnje sa drugim medijima i nevladinim sektorom, poput Radio Bijelog Polja iz Crne Gore i Radio i TV Srebrenice iz Bosne i Hercegovine. Sa ovim radio i TV stanicama realizovano je nekoliko zajedničkih projekata. Honorarno sarađivala u više medija, a članica je NUNS-a od osnivanja.

Iako su na rukovodećim položajima u medijima i izdavaštvu i dalje pretežno muškarci, poslednjih godina sve važniju ulogu imaju žene. Kako žene mogu da unaprede ovu sferu? Da li je to izbor tema ili način rukovođenja? Šta je po vašem mišljenju vaš najznačajniji adut?

– Teško. Jesu odgovornije, upornije, sa dobrim idejama, ali nije nimalo lako. Stanje u srpskim, posebno lokalnim medijima je dotaklo dno, da čini mi se nikada nije bilo teže. Nema nigde, bar meni nije poznato, jednog da mu ’cvetaju ruže’. U lokalu su svi u problemima ’do guše’. Brojne su teškoće u poslovanju, sa blokiranim računima, gde je minimalac ’dobra’ zarada. Sve su lošiji kadrovi. Slab ineres mladih za rad u medijima…

Osim na početku moga rada u medijima, kada se primala sigurna i dobra zarada, sve od sredine 90 -ih na ovamo je loše da lošije biti ne može. Pa upravo su tada muškarci počeli da beže iz profesije na bolje plaćena mesta. Kada sam počinjala većina u redakciji su bili muškarci. A kada sam došla na poziciju urednice i direktorice većena su bile žene.

Moram dodati da su ranije novinari/ke bili poštovani, cenjeni. A zatim je sve krenulo nizbrdo. Prvo nas je dotukla privatizacija, lokalne medije su pokupovali ljudi koji nisu imali pojma o informisanju. I onda su nas jedno po jedno otpuštali i mi smo se snalazili. I sada veliki broj nas „otpušenih” ima svoje portale, u kojima radi jedan do dva saradnika.

I to stanje se oteglo, dugo su mediji u lošem položaju. Ne znam koji je period gori. Ako bih počela da nabrajam sa čime se sve suočavamo ta niska bi bila nepregledna. Od finansijskih problema, ljudskih kapaciteta, različitih pritisaka. Nemamo adekvatnu tehniku, nismo u stanju da idemo u korak sa savremenim tokovima. Veliki je broj medija, portali niču svakodnevno. Medijsko tržište je prezasićeno i moram reći svako bi danas da bude novinar.

Sa jedne strane mi smeta što nema više dobrih tema u lokalnim medijima, kritike, a sa druge sam svesna da su moje kolege u stalnom strahu od gubitka posla. Da u medijima ima tako malo zaposlenih. A kada vidim dokle idu dodvoravanja lokalnim vlastima da bi se dobile pare iz budžeta, prosto zanemim.

Gde je izlaz?

– Možda u boljoj i transparetnoj raspodeli sredstava namenjenog informisanju, većem zalaganju strukovnih udruženja, poštovanju novinarskog kodeksa. Da se zna ko može da se bavi novinarskim poslom. Promeni shvatanja nas samih ali i političkih moćnika.

Najznačajniji adut? Obrazovanje, znanje, iskustvo, upornost. Stalna želja za istinom, pravdom. Stvaranje kvalitetnog informativnog sadržaja. Da što bolje ovladam novim i da to primenim.

Šta vama kao urednici, ali i kao menadžerki, predstavlja najveći izazov u svakodnevnom radu?

– Da ja i kolege pišemo što više o običnim, zanimljivim ljudima iz naše sredine. Da za njih čuju drugi. To što nastojimo da u fokus informisanja stavimo potrebe građana, da pokrećemo značajna društvena pitanja, da ostvarimo što bolju saradnju sa Užičanima i ljudima u našem okruženju.

Smatram da je to jedini ispravan put. Jer kada vam je javni interes prioritet u izveštavanju, pokazujete ozbiljnost, bez obzira na broj pratilaca, pregleda, lajkova, klikova. Nikada nam to nije ni bilo u prvom planu. Nastojimo da uradimo što više da nas građani prepoznaju kao značajan i relevantan medij. A to nam sugrađani i kažu u razgovoru, povremenim anketama, gde nas stvarno tako vide. I to prija.

Ponosna sam na priče o običnim ljudima. Bila sam presrećna kada je moje pisanje pomoglo jednoj samohranoj majci iz Užica da reši neke svoje egzistencijalne probleme.

Pa na teme koje smo kao mala redakcija uradili u okviru projekata koje smo realizovali. A njih je veliki broj. Tekstovi imaju dobar broj pregleda, a čitaoci im se vraćaju i dan danas.

Ali i na to što sam se tako brzo navikla da radim sve u mediju. Ranije sam bila novinarka, radila samo novinarske poslove, pa urednica – uredničke, a kada sam bila direktorica imala sam pored redakcije, pravnika, ekonomistu, marketing…

A sada uz par saradnika mnogo toga sama radim. I pratim događaje, pišem tekstove, odgovorna sam za projekte, njihovu realizaciju, za fotografije, snimke, za društvene mreže, objave. Pet u jedan. Ali se trudim, jer nemamo kapacitet sve da pratimo, da najvažnije teme iz grada budu blagovremeno plasirane.

Meni kao novinarki teško pada kada vidim da crna hronika zainteresuje mnoge, da ima hiljade pregleda, a da ih dobra lokalna tema ima malo.

Užasavam se kada se svakodnevno objavljuju samo loše stvari. Nas su profesori, a kasnije i urednici učili da se crna hornika ostavlja za kraj, pred prognozu vremena, osim ukoliko nije u pitanju neka katastrofa većih razmera. A danas, svaki udes u okolini Užica je zabležen i snimci takvom brzinom objavljeni. I u medijima je to udarna, prva vest. Često i jedina.

Stanje u medijima danas je veoma izazovno, između ostalog i zbog novih tehnologija. Koliko idete u korak sa tim izazovima? Koje su prednosti, a koje mane AI, open source, društvenih mreža…?

– Ja se trudim da primenjujem neke od novih stvari. Volim da sam u toku i često sam i u ovim godinama na edukacijama. Ima brojnih prednosti, ali i mana. Recimo, društvene mreže su sa jedne strane ekstra, jer ti je dovoljan telefon da dođeš na brz i lak način do informacije. Da je odmah objaviš.

Ali sa druge strane tu su prozivke, komentari, uznemiravanje. Jedan broj građana je naš portal ovih dana kritikovao što pratimo proteste studenata, prosvetnih radnika. Nema dana da mi ne upute pitanje koliko smo plaćeni, ko nas plaća? Tako je bilo i u vreme kovida, stalno su nas prozivali, a samo smo objavljivali proverene informacije. Srećom mnogo je veći broj onih koji nas podržavaju.

Uz sve danas je neophodno biti i oprezan, prepoznati dezinformacije, lažne vesti. I niz drugih stvari.

Kako vidite sebe, a kako uzicemedia.rs za pet ili deset godina? Kako će izgledati medijska slika sveta? Hoće li naš posao postati izlišan, u smislu da će vesti generisati neki AI, ili će uvek biti neophodan odgovoran čovek – novinar?

– Svakako se vidim u medijima. Nadam se da će ponovo doći vreme u kome će naša profesija biti i poštovana i cenjena. Da će ovaj period u kome svi znaju sve biti iza nas i da ćemo se kao narod vratiti svojim zanimanjima i truditi se da tamo učinimo nešto dobro i vredno.

Užicemedia zamišljam kao savremen, kredibilan portal, koji proizvodi kvalitetan informativni sadržaj, u skladu sa potrebama građana u našoj lokalnoj zajednici. Koji pridaje veliki značaj običnom, malom čoveku iz susedstva.

Portal u kome će pored nas sa iskustvom biti bar petoro mladih ljudi, obrazovanih.

Da nastavimo da se trudimo da idemo u korak sa savremenim tokovima, da konstantno radimo na poboljšanju kvaliteta informativnog sadržaja. A promene idu tako brzim tempom da nimalo nije jednostavno predvideti šta će se dogoditi za koju godinu.

Ja želim da sve te promene mediji i kod nas i u svetu prežive i opstanu. I naravno da glavnu reč vode novinari/ke. Da nam profesionalizam bude najvažniji, a redakcije da imaju obrazovane i odgovorne.

I na kraju očekujem bolju podršku lokalnim i medijima civilnog društva.