Udruženje industrije otpada Srbije “Hrabri čistač“, članica evropske organizacije privatne industrije otpada FEAD u saradnji sa Grupom za analizu i kreiranje javnih politika, a uz podršku kompanije Veolia organizovalo je tribinu pod nazivom “Mapiranje cirkularne ekonomije u Srbiji” u Privrednoj komori Srbije u četvrtak, 08. februara 2018. godine. Tribina je bila deo preko 60 događaja koji su se održali širom sveta, u okviru svetske nedelje posvećene temi cirkularne ekonomije koju je pokrenuo Circular Economy Club (Klub za cirkularnu ekonomiju) iz Londona koji okuplja preko 2.600 profesionalaca i organizacija iz ove oblasti.
Govornici na tribini bili su: generalna sekretarka “Hrabrog čistača” Sandra Kamberović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Siniša Mitrović, predstavnica kompanije Veolia Sonja Milovanović, visoki komesar za Srbiju Svetskog investicionog foruma biznis Anđela (WBAF) Jelena Plavanski, stručnjak za zelene javne nabavke Nataša Gligorijević i Žaklina Živković ispred Grupe za analizu i kreiranje javnih politika.
“Svesni smo da cirkularna ekonomija može obezbediti razvoj privrede i novih radnih mesta, ali je neophodno pod hitno početi sa impelementacijom propisa i rešiti prethodna pitanja poput, primarne selekcije otpada, poštovanje strategija i propisanih rokova, produžene odgovornosti proizvođača i privatnih investicija”, rekla je Sandra Kamberović.
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije ukazao je na važnost uključivanja industrije i civilnog sektora u razvoj strateškog okvira za cirkularnu ekonomiju, u saradnji sa donosiocima odluka. “Ključno je dati podršku administraciji u kreiranju pregovaračke platforme za Poglavlje 27 i u razvoju budućeg Zelenog fonda”, zaključio je Mitrović i najavio osnivanje Akademije cirkularne ekonomije koja će podići kapacitete za rešavanje ovih pitanja.
Sonja Milovanović, predstavnica kompanije Veolia, predstavila je rad svoje kompanije kao primer uspešnog poslovanja prema načelima cirkularne ekonomije. “Primenom ovih načela shvatili smo da se ne bavimo samo društveno odgovornim poslovanjem, već smo i kroz uštede došli do profita.”, istakla je Milovanović.
Rečenicom da su ekoinovacije „hardver i softver cirkularne ekonomije“, započela je svoje izlaganje Jelena Plavanski iz Privredne komore Srbije. Pojašnjavajući ovaj stav, istakla je koliko su nove tehnologije i tehnike, kao i veštine i novi biznis modeli važni za razvoj ove oblasti. Predstavila je finansijske modele koji su dostupni za podsticanje razvoja ekoinovacija i ekodizajna poput Horizon 2020, COSME, Evropski fond za inovacije i tako dalje.
Nataša Gligorijević, predstavljajući Inicijativu za zelene javne nabavke u Srbiji, istakla je da su zelene javne nabavke u Evropskoj uniji prepoznate kao jedan od najvažnijih instrumenata za implementaciju koncepta cirkularne ekonomije. “Smatram da je sad pravi trenutak za Srbiju da se uz Strategiju cirkularne ekonomije paralelno pristupi izradi Nacionalnog akcionog plana za zelene javne nabavke”, rekla je Gligorijević.
“Ključni akter u razvoju cirkularne ekonomije jesu mala i srednja preduzeća, i da bi se cirkularna ekonomija razvijala, neophodno je stvoriti preduslove da se ova, lokalna ekonomija razvija”, predočila je Žaklina Živković iz Grupe za analizu i kreiranje javnih politika. Živković se osvrnula i na socijalni aspekt i aspekt rodne ravnopravnosti cirkularne ekonomije: “Empirijski dokazi pokazuju veći procenat nezaposlenih žena inženjera i veoma visok procenat žena inženjera koje napuštaju profesiju, visoku rodnu homogenost na položajima odlučivanja kao i nizak stepen sindikalizacije.”
Nakon izlaganja usledila je konstruktivna rasprava, dok će zaključci sa konferencije biti uskoro objavljeni na sajtu Udruženja „Hrabri čistač“.