Ekologija

Održana druga “Učionica inovativnog ekološkog novinarstva”

Istoimeni projekat ima za cilj jačanje lokalnih medija i obuku novinara o temama iz oblasti zaštite životne sredine I ekologije kao i upoznavanje novinara sa novim tehnikama i veštinama u pripremi objava uz pomoć digitalnih tehnologija. Projekat realizuje Institut za održivi razvoj I zaštitu životne sredine” Zeleni krug” i magazin “Ekolist” uz podršku fondacije Journalismfund Europe iz Belgije. Nakon uspešne prve “Učionice inovativnog ekološkog novinarstva”, u kojoj su održana predavanja stručnjaka iz oblasti biodiverziteta, uticaja poljoprivrede na životnu sredinu, cirkularne ekonomije, upravljanja otpadom, o vodama i zaštiti voda i klimatskim promenama i u drugoj “učionici” razgovano je o zanimljivim temama.

Mirjana Jovanović, programska menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi u oblasti- Energija, klima i životna sredina govorila je o – Javnim politikama u zaštiti životne sredine. Objašnjavajući definiciju ona je istakla da građani obično pomisle na politiku u smislu političkih partija, političkog sistema.

– Javne politike su javno iskazane namere organa vlasti o tome na koji način želimo da unapredimo određenu oblast, u ovom slučaju, životnu sredinu. Da bi imale smisla, one moraju i da se sprovode. Ono što je nezgoda kod nas jeste što taj sistem praćenja primene politika i izveštavanje o tome kako nam ide, izostaje. Bez informacije, da li je uspelo to što smo napisali, ako nije uspelo, zašto nije, mi se zapravo vrtimo u krug i ponavljamo iste mere, iste korake, iste ciljeve a ono što kao efekat vidimo je da životna sredina ne napreduje već nažalost nazaduje – kaže Mirjana Jovanović.

Osnovni cilj – Evropske politike u zaštiti životne sredine, najkraće rečeno, je da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije izjavila je ekspertkinja za komunikacije na EU projektima Marina Rakić. Zemlje EU su svoj budući ekonomski razvoj bazirale kroz strategiju-Evropski zeleni dogovor. Taj dokument pruža mapu puta sa aktivnostima za jačanje efikasne upotrebe resursa prelaskom na čistu, kružnu ekonomiju i zaustavljanje klimatskih promena, povrat gubitka biološke raznolikosti i smanjenje zagađenja a krajnji cilj je da Evropa do 2050. godine bude klimatski neutralna. Marina Rakić govorila je i projektu “Puls Evrope-medijske posete EU” kroz koji je omogućeno novinarima da izveštavaju o primerima dobre evropske prakse, o svim aktuelnim pitanjima u zaštiti životne sredine, kao i fondovima za medije za izveštavanje o životnoj sredini.

– Životna sredina košta a mi ne možemo reći da novca imamo onoliko koliko je nama potrebno. Prema procenama, da našu životnu sredinu dovedemo do poželjnih standarda koji su u Evropskoj uniji,potrebno je oko 20 milijardi evra. Mi taj novac trenutno nemamo – izjavio je u svom izlaganju o Zelenom dinaru Dejan Maksimović, istraživač i saradnik Ekološkog centra „Stanište” u Vršcu.

Prema njegovim rečima problem je u tome što i ono novca što imamo i što naplaćujemo kao naknadu za zagađenje životne sredine, mi taj novac trošimo nenamenski.

– U studiji, o tome kako se troši novac od ekoloških naknada, u period od 2010. do 2022.,ustanovljeno je da su prihodi od naknada, koje se naplaćuju privredi i građanima za zagađenje, veći od rashoda za oko 700 miliona evra. Da smo taj novac uložili npr. u modernizaciju toplana sada bi vazduh u gradovima u Srbiji bio znatno boljeg kvaliteta. Problem nenamenskog trošenje i ne ulaganja novce u životnu sredinu nije toliko finansijske, administrativne ili pravne prirode koliko je to problem vrednosnog i moralnog sagledavanja značaja zaštite životne sredine – zaključio je Maksimović.

S obzirom da svakodnevno raste broj onih koji koriste Internet kao izvor informisanja, njegova dominacija zahteva i novinare koji poznaju ovu vrstu novinarstva. O Internet ili web novinarstvu govorila je iskusna novinarka i medijska preduzetnica Violeta Jovanov Peštanac iz Pančeva. Prema njenim rečima nema suštinske razlike između web novinarstva u odnosu na tradicionalne medije.

– Sva osnovna novinarska pravila i načela bez izuzetka važe i na internetu ali pisanje i uređivanje na webu ima neke specifičnosti. Neophodno je da Web novinar poznaje veštine rada na računaru a sve češće i da zna da dizajnira web sajt, kreira multimedijalni sadržaj, sam snima i montira, uređuje društvene mreže. Svestranost i informisanost su jedne od osobina koju web novinar mora imati – naglasila je Violeta Jovanov Peštanac.

Medijska ekspertkinja za izgradnju angažovane zajednice, društvene mreže i preduzetničko novinarstvo Vladimira Dorčova Valtner, koja je osnivačica i odgovorna urednica dvojezičnog slovačko-srpskog portala Storyteller, govorila je kroz vlastito iskustvo i primere o “Pisanim i video medijima. Ono kaže da pisane i video medije, pored informacija povezuje – priča.

– Storytelling je jednostavno – pričanje priče. Digitalni storytelling je jednostavno pričanje priče u digitalnom okruženju uz pomoć digitalnih tehnologija. Upravo pričanje priče o temama iz oblasti zaštite životne sredine, kroz kombinaciju teksta i videa, povećava doseg novinarskog sadržaja jer su se navike publike promenile – kaže Vladimira Dorčova Valtner.

Koordinatorka projekta, Majda Adlešić najavila je da se, nakon stručnih predavanja, projekat nastavlja obukom novinara u redakcijama lokalnih medija. Prva radionica će biti održana 25. septembra u prostorijama “Storyteller”-a u Bačkom Petrovcu.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *