Dan ekološkog duga je dan kada je čovečanstvo zvanično potrošili sve resurse predviđene za ovu godinu koje ekosistemi mogu da obnove. Svake godine Dan ekološkog duga obeležava se sve ranije. Izuzetak je Dan ekološkog duga, pre dve godine, kada je zbog pandemije virusa korona, bio pomeren 24 dana unazad pošto je čovečanstvo potrošilo manje resursa. Ove godine Dan ekološkog duga dolazi dan ranije nego prošle godine, 28. jula. Za većinu država širom sveta ovaj neslavni datum već je prošao. Na globalnom nivou, Katar je pre svih, 10. februara ušao u ekološki dug dok je Benin najbliži obnovljivom korišćenju resursa, jer obeležava Dan ekološkog duga 26. decembra. I zemlje regiona su ispod globalnog proseka . Slovenija je u ekološkom dugu još od 18. aprila. Hrvatska i Bosna i Hercegovina su svoje resurse za celu godunu potrošile 29. maja, Severna Makedonija 6. jula, a Srbija je u dugu od 8. jula. Jedino Albanija će u dug ući nakon 28. jula.
Čovečanstvo trenutno koristi 75 odsto više resursa od onoga što ekosistemi mogu da regenerišu za godinu dana. Drugim rečima, trošimo 1,7 planeta, iako nam je na raspolaganju samo jedna.To nam govori da se nismo osvestili i nismo prihvatili činjenicu da trošimo više resursa nego što zemlja može da obnovi u jednoj godini, kaže izvršna direktorka Svetske organizacije za prirodu WWF Adria, Nataša Kalauz. Puno više emitujemo CO2 nego što šume i okeani mogu da upiju, prekomerno trošimo zalihe ribe, sečemo i krčimo šume više nego što mogu da se obnove, zagađujemo vodotoke tako da ne stignu da se regenerišu. Živimo na dug, jedemo sami sebe, ugrožavamo i sebe i budućnost naše dece i naredenih generacija. Na osnovu istraživanja koje je WWF sprovela širom sveta potpuno je jasno da ljudi nisu spremni na povratak na staro I da žive kao njihovi preci. Moramo tražiti tehnološka rešenja i rešenja koja će nam omogućiti suživot čoveka i priroda tako da se prilagodimo i klimatskim promenama ali i da smanjimo svoj uticaj na prirodu. Bojim se da drugog rešenja nema, kaže Nataša Kalauz. Ono što treba i moramo insistirati je prelazak sa fosilnih na obnovljive izvore energije , treba da smanjimo potrošnju brze mode, brze hrane, to su procesi na koji bi trebalo da utičemo. Kao pojedinci možemo smanjiti upotrebu klime ili ići na posao biciklom umesto automobilom itd… To je potrebno i treba to da radimo ali takve intervencije nam neće doneti nekakav ozbiljan pomak. Pojedinac može tu malo da utiče. Najveća odgovornost je na donosiocima odluka. Prema rečima Nataše Kalauz zemlje regiona zbog zaostajanja za razvijenim zemljama imaju prilično visok stepen očuvanosti prirode i biološke raznovrsnosti i nisu u kategoriji velikih zagađivača ali bi trebalo ozbiljno razmisliti o budućem konceptu razvoja. Umesto što kopiramo rešenja koja su već zastarila u razvijenim zemljama, imamo priliku da svoje ekonomije i društva prilagodimo na sofisticiraniji model razvoja.Da li ćemo za to imati kapaciteta to je drugo pitanje.Mi još uvek imamo relativnu nisku razvijenu svest po tom pitanju ali polažemo nade u mlade generacije koja su više ekološki osvešćene i koji bi trebalo aktivnije tražiti nekava rešenja koja će nam pomoći da sačuvamo naše prirodne resurese dodaje Nataša Kalauz.
Mreža za ekološki otisak navodi da bi prepolovljene emisije CO2 u sektoru energetike odgodile datum ekološkog duga za 93 dana ili ako bismo prešli na pametne mreže i postigli veću efikasnost naših energetskih sistema, dan ekološkog duga odložili bismo za 21 dan. Dekarbonizacija privrede je ne samo naša najbolja šansa za rešavanje klimatskih promena, već bi takođe značajno poboljšala ravnotežu između ekološkog otiska i obnovljivih resursa planete, navodi Mreža za ekološki otisak.
Avganistan, Bangladeš, Kambodža, Gambija, Haiti, Kenija i Madagaskar su zemlje koje neće biti u ekološkom dugu.