Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je od 22. do 24. septembra u Vrnjačkoj Banji u okviru projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene” organizovao obuku za članice ZLS na temu „Klimatske promene i prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima”, kao i skup na temu „Analize lokalnih politika klimatskih promena i nacionalne politike prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima”. Pored pomenutog, održana je i šesnaesta redovna sednica Skupštine ZLS na kojoj su usvojene izmene i dopune Strateškog plana ZLS i dogovoreni naredni koraci u delovanju Saveza.
Pomenuti projekat se odvija kroz treći ciklus EKO-SISTEM programa podrške reformama u životnoj sredini, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska i on se nadovezuje na ranije projekte, koje je Zelena lista realizovala, u okviru programa EKO-SISTEM.
U sklopu prvog dana obuke održane su radionice na temu klimatskih promena u svetu i u Srbiji, gde su se učesnici upoznali sa osnovnim pojmovima vezanim za klimatske promene, uticajem klimatskih promena na različite sektorske aktivnosti u Srbiji, kao i web-platformom Digitalni atlas klime Srbije koji prikazuje osmotrene i projektovane klimatske promene, različite indekse i zbirne podatke vezane za teritoriju naše zemlje. Pored toga, izvršeno je predstavljanje programskog i zakonodavnog okvira za prilagođavanje i mitigaciju klimatskih promena na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Predstavljeni su nacionalni dokumenti koji uključuju pojam klimatskih promena, kao i oni koji ga do sada nisu razmatrali. U okviru drugog dana obuke održane su prezentacije o lokalnim klimatskim politikama na području Vrnjačke Banje, Trstenika i Bora. Takođe je prikazana prezentacija o nacionalnom Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi i obavljena je rasprava na temu sadržaja dokumenta, učešća organizacija civilnog sektora i mogućnosti doprinosa ovom dokumentu i srodnim dokumentima vezanim za klimatske promene. Nakon svake prezentacije održana je diskusija učesnika na predstavljene teme. U okviru skupa prikazane su ukupno četiri prezentacije.
Prethodno su u okviru obuke učesnici bili upoznati učesnici sa osnovnim pojmovima vezanim za klimatske promene u svetu, a potom sa konkretnim predviđanjima koja se odnose na teritoriju naše zemlje i osnovnim klimatskim rizicima.Učesnici su upoznati sa veb-platformom Digitalni atlas klime Srbije koja na osnovu meteoroloških i geoprostornih podataka omogućava uvid u trenutne i buduće promene klime na nivou cele države, regiona ili svake pojedinačne opštine. Predviđeno je da se ovi podaci koriste za planiranje adaptacije na klimatske promene na lokalnom ili nacionalnom nivou u našoj zemlji, pa je prikazan primer upotrebe Digitalnog atlasa klime u Akcionom planu adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti za grad Beograd. Pored toga, izloženi su procenjeni uticaji klimatskih promena na različite sektore u Srbiji, poput poljoprivrede, šumarstva, energetike, biodiverziteta i javnog zdravlja.
Nakon prikazanih podataka, učesnici su primetili da, dok su u ranijem periodu za planiranje korišćene osmotrene dotadašnje promene klime, sada će se sve više prelaziti na upotrebu prognoza budućih promena klime u planiranju, kao i da Digitalni atlas Srbije može imati veliku ulogu u budućoj pripremi planova iz različitih sektora. Posebno je predstavljen programski i zakonodavni okvir za prilagođavanje i mitigaciju klimatskih promena na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Prikazani su osnovni globalni sporazumi vezani za klimatske promene. Predstavljeni su i nacionalni dokumenti koji uključuju pojam klimatskih promena, kao i oni koji ga do sada nisu razmatrali. U diskusiji je istaknuto da su organizacije civilnog društva dale primedbu na Radnu verziju nacionalnog Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove da se u tekstu nacionalnog Programa ne razmatra globalno značajni dokument Agenda održivog razvoja 2030., a naročito njegov poseban cilj 13 – Preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica. Ova primedba je uzeta u obzir i trenutna verzija ovog Programa, koja je na javnoj raspravi, sadrži poziv na ovaj dokument. Učesnici su takođe primetili da postoje određeni koraci ka definisanju klimatske politike u našoj zemlji, ali da su oni intersektorski neusaglašeni. Konstatovano je i da Zakon o klimatskim promenama nema usvojenih podzakonskih akata. Iskazana je potreba da šira javnost bude upoznata sa načinom merenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u našoj zemlji, kao i pripremama za funkcionisanje EU sistema trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Takođe, izneto je opažanje da, dok su državni planovi, programi i strategije u većoj ili manjoj meri usaglašeni sa klimatskom politikom, zakoni nisu, jer zakon o klimatskim promenama ne može pokriti sve aspekte, pa je neophodno ovaj pojam uvesti i u sektorsku zakonsku regulativu. Kao posebno važni primeri izdvojeni su Zakon o proceni uticaja, poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi. Istaknuta je potreba da se u lokalnim zajednicama obrati mnogo veća pažnja na klimatske promene, jer se klimatske politike najpre sprovode na tom nivou. Uočene su slabe tačke vezane za kapacitete za sprovođenje ove politike i propisa u institucijama i na lokalnom nivou. Lokalne klimatske politike oprikazane su kroz analize i prezentacije za Vrnjačku banju, Trstenik i Bor. Svaka od ovih lokalnih sredina ima svoje specifičnosti kako u načinu funkcionisanja i problemima životne sredine, tako i pristupu prema klimatskim politikama.
U diskusiji nakon prezentacija konstatovano je da posebne mere koje uključuju aspekte klimatskih politika u Vrnjačkoj banji trenutno nisu na snazi, pa je neophodno u tom smislu ažurirati lokalna dokumenta dok ne dođe do usvajanja novih.
Nakon prezentacije o lokalnim klimatskim politikama u opštini Trstenik, primećeno je da, iako su klimatske promene zastupljene u većem broju dokumenata javne politike u Opštini Trstenik i kreirana je dobra osnova (uključujući predlog za izradu Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti i klimatskim atlasom Opštine Trstenik), opština trenutno ima relativno nizak stepen prilagođavanja. On je u prvom redu izražen kroz povećanje energetske efikasnosti objekata i javnih usluga.
Izlagač je primetila da je glavni uočeni nedostatak nedovoljno ljudskih resursa u lokalnim institucijama, pre svega nedovoljan broj, loša obrazovna struktura, kao i demotivisanost osoblja za sporovođenje usvojenih dokumenata javne politike. Primećeno je da bi proučavanje nacionalnih strategija i smernica u oblasti klimatskih promena moglo koristiti Opštini Trstenik da se pripremi za konkurisanje za projekte iz oblasti klimatskih promena kod potencijalnih donora. Zaključeno je da organizacije civilnog društva na ovom području mogu da daju svoj doprinos ovoj temi kroz neformalno obrazovanje, obuke za nove veštine i podizanje svesti, kao i kroz ko-kreiranje dokumenata javne politike u oblasti klimatskih promena.
Prezentacija koja se odnosila na Opštinu Bor takođe je pokazala da postojeći dokumenti ne uključuju klimatske promene i da je potrebno inkorporirati ih u dokumenta koja su u procesu izrade ili koja će biti doneta u narednom periodu. Neki od predloga za buduće korake u ovoj sredini odnosili su se na planiranje novih naselja sa nultom emisijom gasova sa efektom staklene bašte, kao i na planiranje remedijacije i rekultivacije degradiranih i zagađenih prostora rudničkim aktivnostima radi stvaranja ponora za gasove sa efektom staklene bašte. Potrebno je ponoviti predloge iz ranih konsultacija o Programu prilagođavanja vezane za uključivanje degradiranih površina iz oblasti rudarstva radi njihovog saniranja koje predstavlja meru prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
Nakon ovog dela skupa, moderator dr Dragana Ranđelović je održala prezentaciju o nacionalnom Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi, a u čijoj se radnoj grupi za izradu dr Ranđelović nalazi kao jedan od predstavnika organizacija civilnog društva. Druga organizacija koja je takođe u sastavu ove radne grupe takođe je imala predstavnika na ovoj obuci. Prisutnima su predstavljeni opšti i posebni ciljevi dokumenta, način izrade i naročito tok procesa izrade dokumenta i postupak uključivanja organizacija civilnog društva u radnu grupu. Izdvojeni su posebni ciljevi i mere iz dokumenta koji predviđaju učešće organizacija civilnog društva i jedinica lokalnih samouprava. Pored ovoga, predstavljena je i strateška procena uticaja na životnu sredinu za ovaj dokument. Naposletku, prikazani su mogući načini uključivanja organizacija civilnog društva u kreiranju javnih politika vezanih za klimatske promene kroz učešće u javnim grupama, izveštaje za Koaliciju 27, sprovođenje anketa, organizovanje tribina, okruglih stolova, panel diskusija i slično. Diskusija na temu sadržaja Programa prilagođavanja, učešća organizacija civilnog sektora i mogućnosti doprinosa ovom dokumentu i srodnim dokumentima vezanim za klimatske promene pokazala je da postoji potreba da uloga organizacija civilnog društva bude šire prepoznata u ovom dokumentu, kroz navođenje istih kao zainteresovanih strana u sektorskim i opštim ciljevima kao i kroz uključivanje organizacija civilnog društva u predviđene obuke za koriščenje Digitalnog atlasa Srbije.
Organizacije civilnog društva složile su se da je neophodno brže uraditi smernice za lokalne samouprave o izradi dokumenata vezanih za klimatske promene, kako bi se sto pre započelo sa aktivnostima na lokalnom nivou. Pored toga, organizacije su izrazile zainteresovanost za funkcionisanje koncepta “zelenih rashoda”, posebne budžetske linije za finansiranje aktivnosti čije se opredeljenje pominje u Programu prilagodjavanja. Izneseno je opažanje da u Strateškoj proceni uticaja nije navedeno postojanje organizacija civilnog društva koje se između ostalog bave aktivnostima u oblasti klimatskih promena, već samo da ne postoje organizacije civilnog društva koje se bave isključivo ovom tematikom. U diskusiji su izneti i primeri konkretnih aktivnosti vezanih za prilagođavanje i mitigaciju klimatskih promena koje organizacije civilnog društva mogu sprovesti na terenu, npr. kompostiranje, saniranje divljih deponija i bolje upravljanje otpadom. Ovaj deo skupa imao je karakter učešća OCD članica Zelene liste u javnoj raspravi o Predlogu nacionalnog programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
U okviru ovog teksta, predstavićemo i deo analize usklađenosti lokalnih javnih politika u oblasti klimatskih promena u Gradu Boru koju je za potrebe projekta izradio Toplica Marjanović, predstavnik Društva mladih istraživača Bor.
Zakon o klimatskim promenama promenama uređuje sistem za ograničenje emisija gasova staklene bašte i za prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima. Cilj zakona je smanjenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove usvajanjem i sprovođenjem dokumenata javnih politika. Za dostizanje ciljeva ovog zakona, državni organi i organizacije treba da usvoje odgovarajuće sektorske politike i mere iz delokruga svoje nadležnosti. Za dostizanje ciljeva ovog zakona, državni organi i organi zacije treba da usvoje odgovarajuće sektorske politike i mere iz delokruga svoje nadležnosti.
Zakon o planskom sistemu Republike Srbije Srbije uređuje planski sistem Republike Srbije, odnosno:
– upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje,
– vrste i sadržina planskih dokumenata koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode svi učesnici u planskom sistemu,
– međusobna usklađenost planskih dokumenata,
– postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i
– obaveza izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata, kao i shodna primena obaveze sprovođenja analize efekata na propise i na vrednovanje učinaka tih propisa.
Javne politike jesu pravci delovanja Republike Srbije i pravci delovanja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno lokalnih vlasti, u određenim oblastima, radi postizanja željenih ciljeva. One se realizuju donošenjm planskih dokumenata. Planski dokument jeste akt kojim učesnik u planskom sistemu postavlja ciljeve, utvrđuje prioritete javnih politika, odnosno planira mere i aktivnosti za njihovo dostizanje, u okvirima svojih nadležnosti i u vezi sa svojim funkcionisanjem.
Vrste planskih dokumenata su:
– dokumenti razvojnog planiranja: plan razvoja lokalne zajednice i prostorni planovi,
– dokumenti javnih politika: strategije, koncepti javnih politika, programi,akcioni planovi,
– ostali planski dokumenti koje jedinica lokalne samouprave donosi i druga planskadokumenta u skladu sa ovim zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.
Zakon o klimatskim promenama ne propisuje obavezu lokalne samouprave da donese strateški dokument javne politike o klimatskim promenama već sama lokalna samouprava procenjuje da li je potreban takav dokument. Strateška dokumenta JLS (prostorni i urbanistički planovi, strategija razvoja, lokalni ekološki akcioni plan, plan razvoja i sl.) treba da sadrže analizu uticaja klimatskih promena, procenu ranjivosti, mere i ak tivnosti za ublažavanje efekata i prilagođavanje na klimatske promene.

ZAŠTO JE POTREBNO DA DOKUMENTI JAVNE POLITIKE BORA SADRŽE OBLAST
KILMATSKIH PROMENA
Osnovne privredne delatnosti su rudarstvo i metalurgija. Ove privredne grane su veliki emiteri gasova staklene bašte. Rudarenje se odvija upotrebom eksploziva koji emituju okside azota a radom mašina sa unutrašnjim sagorevanjem nastaje ugljen dioksid. Metalurgija za svoje tehnološke procese koristi velike količine fosilnih goriva te je se iz njih emituje ugljen dioksid i azotni oksidi. Napušteni površinski kopovi, odlagališta rudarskog otpada i flotacijska jalovišta degradiraju velike površine zemljišta. Remedijacijom I rekultivacijom ovih prostora dobijaju se ponori ugljenikovih oksida. U toku je proces donošenja plana kvaliteta vazduha za aglomeracju Bor za period 2023. do 2032. godina. U programu je dat proračun emisije azotnih i ugljenikovih oksida. Prema toj proceni emisija godišnja emisija ugnjenikovih oksida iz površinskih (indivdualno grejanje) i linijskih izvora (saobraćaj) iznosi 805,8 tona/godišnje. Nisu prikazane emisije iz rudarstva, industrije i toplane centralnog grejanja iz koje su višestruko veće u poređenju sa emisijama iz saobraćaja i individualnih ložišta. Emisija azotnih oksida procenjuje se na 1.015,4 tona godišnje i to iz industrije, individualnih ložišta i saobraćaja. Nije procenjene emisije koje nastaju prilikom korišćenja eksploziva na površinskim kopovima bakra (Krivelj, Cerovo) u jamskim rudnicima (jama Bor, Čukaru Peki), Površinskim kopovima krečnjaka (Kriveljski kamen i Zagrađe) i kvarca (Donja BelaReka).
Programom energetske efikasnosti Grada Bora sačinjen je proračun emisije ugljenikovih oksida iz javnih objekata i postrojenja JKP Vodovod uz sagledavanje emisionih faktora ugljenikovih oksida od potreošnje električne energije (emisija nije na teritoriji Grada Bora već iz termoelektrana). Grad Bor je suočen za visokim prizemnim koncentracijama sumpordioksida I suspendovanih čestica (PM 10 i PM 2,5 ) pa se dokumenti javne politike o zaštiti vazduha bave tim problemima dok se ne sagledavaju emisije ugljenikovih i ozornih oksida ili se to čini nepotpuno različitim metodologijama i pristupom.
Od ukupno 40.779 ha poljoprivrednog zemljišta (47,6% ukupnih površina), jako oštećeno SO2, prašinom i drugim agensima je oko 12.600 ha (30,9%), i to na području KO Bor 1, Bor 2, Bučje, Donja Bela Reka, Krivelj, Oštrelj i Slatina, koje zahvataju 32,2% ukupne opštinske teritorije. Zahvaljujući ruži vetrova, poljoprivredna zemljišta u atarima naselja Brestovac, Metovnica i Šarbanovac, koji zahvataju oko 19% ukupne površine opštinske teritorije (ukupno 10.291 ha) i imaju relativno povoljne reljefne i pedološke uslove za razvoj poljoprivredne proizvodnje, samo su delimično oštećena. U brdskoplaninskim atarima (Gornjane, Zlot, Luka, Tanda, Topla) koji nisu izloženi aerozagađenjima (oko 48,6% opštinske teritorije) nalazi se 17.886 ha poljoprivrednog zemljišta, uglavnog, slabog boniteta, što se ispoljava i kroz relativno visoku zastupljenost pašnjaka, livada i voćnjaka, odnosno nisku oranica i vinograda vinograda. Gotovo 60% poljoprivredog zemljišta ja oštećeno sumpordioksidom, odnosno na svaki hektar skoro 60 ari.
Površinskim kopovima, deponijama rudarske raskrivke i flotacijskim jalovištima potpuno je uništeno preko 1000 ha, anansima pirita pored Borske reke i Velikog Timoka preko 2.000 ha najplodnijeg zemljišta. Rekultivacijom i remedijacijom zemljišta, pretvaranjem degradiranog u šumsko zemljište stvorili bi se uslovi za formiranje ponora ugljenikovih oksida.
Područje Grada Bora poseduje značajne potencijale za korišćenje obnovljivih izvora energije. Prosečna godišnja energija vetra procenjuje se na 100 metara visine na 1.800 – 2.700 kWh/m2. Planira se izgradnja dva vetroparka na Crnom Vrhu i Stolu i Velikom Kršu. Značajni su potencijali i za korišćenje solarne energije. Planira se izgradnja dve vetroelektrane manje snage. Serbia ZiJin copper na području Bora i Majdanpeka planira izgradnju solarne elektrane od 300 MW a Serbia ZiJin minning od 200 MW.
Bor se nalazi u Timočkoj eruptivnoj oblasti koja raspolaže značajnim potencijalima geotermalne energije koji nisu iskorišćeni. Brojne su pojave tremalnih i termomineralnih voda. Dosadašnja istraživanja su pokazala prisustvo termalnih voda ali katastar tih potencijala nije sačinjen. Ove vode se koriste u balneo terapiji u Gamzigradskoj i Brestovačkoj banji za rekreaciju u Nikoličevskoj banjici. Mora se posvetiti posebna pažnja istraživanju i korišćenju ovog obnovljivog izvora energije. Geotermalna energije se može koristiti u različitim aktivnostima i delatnostima građana Bora. Geotermalna energija treba da se koristi višenamenski. U zavisnosti od temperature podžemne vode i stena može se koristiti za dobijanje električne energije, zagrevanje industrijskih, komercijalnih, javnih i stambenih prostora, staklenika i plastenika, banjsko lečenje, rekreaciju i turizam itd.
Značajne emisije azotnih i ugljenikovih i azotnih oksida iz rudarstva, metalurgije, saobraćaja i energetike, prostrane zagađene, oštćene i degradirane površine zemljišta, potencijali eolske, solarne i geotermalne energije, planovi povećanje energetske efikasnosti industrijskih postrojenja i javnih objekata, kao i planovi izgradnje solarnih i vetroelektrana nameću potrebu da dokumenti lokalnih javnih politika (razvojni programi, prostorni i urbanistički planovi, sektorski programi) obavezno sadrže odredbe o klimatskim promenama u svim dokumentima a priritet je izrada posebnog plana prilogađavanja lokalne zajednice klimatskim promenama.
Marko Vukomanović
Predsednik Zelene liste Srbije

Analizu lokalnih dokumenata o javnim politikama o klimatskim promenama u Opštini Trstenik pročitajte OVDE.

Kompletnu analizu možete preuzeti OVDE.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini
Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.
Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Info – Članice Zelene liste
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
http://www.oplanetise.com/