Međunarodni Dan Dunava obeležava se 29. juna u 14 evropskih podunavskih zemalja, potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja ljudi i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodnih resursa.
Konvencija o zaštiti reke Dunav je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite Dunava na čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi. Potpisana je 29. juna 1994. godine, u Sofiji (Bugarska), od strane podunavskih zemalja i Evropske unije. Prvi put je ovaj dan obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi, na 6. redovnom sastanku ICPDR-a u Beču povodom desetogodišnjice potpisivanja Konvencije. Svih 14 podunavskih zemalja koje su potpisale Međunarodnu konvenciju o zaštiti Dunava proslavljaju ovaj dan. Manifestaciju prate brojni događaji koji se organizuju kako za najmlađe tako i za starije.
Dunav je druga po dužini evropska reka. Sa svojih 2.888 kilometara Dunav povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Kroz Srbiju njegov tok je dug 588 kilometara, tu se u njega ulivaju Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok… Pored Dunava se u Srbiji nalaze mnogobrojna zaštićena prirodna dobra: Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje”, SRP „Karađorđevo”, Park prirode „Tikvara”, PP „Begečka jama”, NP „Fruška gora”, SRP „Koviljsko petrovaradinski rit”, SRP „Titelski breg”, SRP „Deliblatska peščara” i Labudovo okno, NP „Đerdap”. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode trenutno radi na istraživanju i valorizaciji novih prostora pored Dunava radi zaštite. Želja nam je da zaštitimo nove prirodne predele pored Dunava i da ih sačuvamo za buduća pokolenja.
Dunav je jedna od najdužih reka Evrope i teče kroz više zemalja nego bilo koja druga reka na svetu. On svojim tokom ne spaja samo teritorijalno zemlje, već ujedinjuje i lokalna stanovništva svojim kulturnim, istorijskim, ekonomskim i rekreativnim potencijalom. Na tom putu, zajedno sa rekama Murom i Dravom, čini budući rezervat biosfere koje će svojim proglašenjem od strane UNESCO-a postati najveće zaštićeno rečno područje u Evropi.
Reke Mura, Drava i Dunav teku kroz pet zemalja, formirajući zeleni pojas dug 700 kilometara i povezujući gotovo million hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom. Danas obeležavamo ovaj dan ističući značaj Dunava i njegovih pritoka koje će ujediniti ljude ovim jedinstvenim rezervatom biosfere.
Ovim povodom, javnost će imati i prvi put priliku da pogleda projekciju dokumentarnog filma „Deca iz vode“ u Bačkom Monoštoru, autora Nataše Milivojević i Marka Prodanovića, koji govori o povezanosti ljudi i reka, o odnosu prema životnoj sredini koji se gradi od malih nogu i o značaju svakog pojedinca koji promoviše i širi glas o rekama kada se nađu pred izazovima i pretnjama poput prekidanja njihovog toka izgradnjom velikih i malih hidroelektrana, ili zagađenjem.
“Film je snimljen u periodu između avgusta i septembra 2020. godine, kada su mnogi ljudi usled izbijanja pandemije koronavirusa ponovo podstaknuti da obnove vezu sa prirodom. Reke Gostović, Piva, Vrbas, Dunav, Drina, Ibar, Krivaja, Lim, Pliva, Sana, Tara i Una, čiji prizori su u filmu, svoju snagu ulivaju u Dunav, ukazuju na povezanost ljudi i reka, činjenicu da reke ne prepoznaju granice, i na važnost i značaj ne samo ovih, već i svih ostalih reka za život, opstanak i vitalnu potrebu za očuvanjem životne sredine”, ističe Nataša Milivojević iz WWF Adrije.
U filmu se ističe i značaj koje reke imaju za sve ljude koje generacijama žive pored njih i od njih zavise.
“Ideja je bila da podstaknemo ekološku svest i podsetimo na to da su reke naše nasleđe i prirodna i kulturna baština koju treba da ostavimo deci i budućim pokolenjima. Reke razumeju samo dela, a da bismo i mi razumeli reke, moramo da izađemo u prirodu i da ih osetimo”, napominje Marko Prodanović iz rafting kluba KES “Pustolov”
Obeležavanje Dana Dunava se 2020. godine seli na internet zbog mera predostrožnosti u toku pandemije koronavirusa i odvija se pod sloganom „Otkrij Dunav”.
Izvori: www.pzzp.rs & www.wwfadria.org
Foto: Oliver Fojkar