Ekologija

Noć slavuja – širom Srbije ljudi uživali u pesmi slavuja

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije organizovalo je proteklog vikenda, u subotu 11. maja, manifestaciju “Noć Slavuja” tokom koje su na više lokacija širom Srbije organizovani izleti kako bi učesnici uživali u pesmi slavuja, jednoj od najlepših i najkompleksnijih pesama u svetu ptica. Izleti su organizovani u večernjim satima jer upravo tada počinje intenzivno slavujeva pesma i potom traje čitavu noć, do ranih jutarnjih sati.

Izlet na Adi Ciganliji
Foto: Mila Stojanović

Drugog vikenda maja, u sumrak, mogle su se videti grupe od par desetina ljudi, među njima i dosta dece, kako šetaju u sumrak, a zatim zastajkuju i pažljivo osluškuju pesmu ptica iz žbunja i sa drveća. Više od 150 ljudi na 9 izleta u Beogradu, Novom Sadu, Zaječaru, Sremskoj Mitrovici, Novom Kneževcu i Laćisledu uživalo je u oglašavanju slavuja. Poj ove male ptice pevačice kroz istoriju je nadahnjivao ljude, o čemu svedoče brojna poetska ostvarenja kako narodne tako i autorske književnosti.

“Cilj ove manifestacije jeste da upoznamo slavuje, najpre kroz uživanje u njihovoj pesmi koja je iako prepoznatljiva zapravo vrlo kompleksna. Slavuji imaju zapanjujuće bogat repertoar, u stanju su da proizvedu preko 1.000 različitih zvukova. Pritom, period godine kada oni pevaju ne traje dugo: polako počinju u aprilu nakon povratka sa zimovanja i pevaju sve do juna meseca. Oglašavaju se i nakon toga, ali znatno ređe. Zato je sada jedinstvena prilika da usporimo, oslušnemo i odmorimo uši njihovim oglašavanjem”, kaže Danica Veljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koordinatorka ove manifestacije.

Slavuje je mnogo lakše čuti nego videti. Život uglavnom provode u žbunju i niskoj šikari gde se mogu sakriti od krupnijih predatora i pronaći svoju hranu: insekte, paukove, gliste… Uglavnom pevaju mužjaci kako bi privukli ženke i kako bi svojom pesmom međusobno odredili granice teritorija koje zauzimaju. Kada ih vidite, možete biti iznenađeni njihovim izgledom koje je skromno u odnosu na bogatu pesmu: telo dugo 15-ak cm je uglavnom sivkasto-braon boje, dok su repna pera riđa.

“Prvi put sam na ovakvom izletu i oduševljen sam. Slušali smo slavuje, ali i sve ostale ptice. Mnogo znači kada idete sa nekim ko raspoznaje ptice po zvuku i može da vam kaže nešto više o tim vrstama, onda otrkijete koliko je zapravo okruženje bogato ukoliko znate da osluškujete”, prenosi svoje utiske jedan od učesnika.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *