U svetu se proizvodi dva puta više plastike nego pre dve decenije od čega najveći deo završi na deponijama, u spalionicama ili u životnoj sredini, a samo 9% se uspešno reciklira, pokazuju podaci iz novog izveštaja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Globalni izgledi za plastiku, prvi takav izveštaj OECD, pokazuju da rastući populacija i prihodi vode do ogromnog povećanja količine plastike koja se koristi i baca, kao i da su politike za smanjenje zagađenja čovekove okoline plastikom bezuspešne.
Gotovo polovina ukupnog plastičnog otpada nastaje u zemljama OECD, što su skoro sve zapadnoevropske zemlje, SAD, Kanada, Australija, Japan, Južna Koreja, Čile…
Prema izveštaju, u SAD godišnje nastane 221 kilogram plastičnog otpada po osobi, u evropskim članicama OECD 114 kilograma a u Japanu i Južnoj Koreji u proseku 69 kilograma.
Najveći deo zagađenja plastikom posledica je neadekvatnog prikupljanja i odlaganja makroplastike, ali ozbiljan problem predstavlja i curenje mikroplastike iz predmeta poput industrijskih peleta, sintetičkog tekstila…
Izveštaj je pokazao i da je pandemija kovida dovela do smanjenja upotrebe plastike za 2,2% u 2020. zbog usporavanje ekonomskih aktivnosti ali se sa oporavkom ekonomije u 2021. oporavila i potrošnja plastike.
Smanjenje zagađenja plastikom zahteva, kako se ističe, akciju i međunarodnu saradnju da bi se smanjila proizvodnja plastike, postigao bolji dizajn proizvoda i razvile ekološke alternative. Potrebno je takođe uložiti napore u unapređenje upravljanja otpadom i povećanje reciklaže.
Zabrane i oporezivanje plastike za jednokratnu upotrebu na snazi su u 120 zemalja ali to, kako se ocenjuje u izveštaju, nije dovelo do smanjenja zagađenja. Navodi se i da je većina propisa ograničena na proizvode poput plastičnih kesa, koje čine majušan deo plastičnog otpada. Te mere su efikasnije u smanjenju otpada nego u smanjenju potrošnje plastike.
Navodi se da je najveći deo plastike koja se danas korisiti primarna plaastika koja se pravi od sirove nafte i gasa, dakle s veoma malim udelom recikliranih komponenti.
Svetska proizvodnja plastike od reciklirane ili sekundarne plastike je od 2000. do 2019. učetvrostručena, na 6,8 miliona tona, ali to predstavlja samo 6% ukupne proizvodnje.

Ključni podaci
– Potrošnja plastike je učetvorostručena u poslednjih 30 godina a proizvodnja je od 2000. do 2019. udvostručena, na 460 miliona tona.
– Plastika učestvuje u globalnoj emisiji gasova sa efektima staklene bašte sa 3,4%
– Globalno stvaranje plastičnog otpada više je nego udvostručeno između 2000. i 2019, na 353 miliona tona. Gotovo dve trećine plastičnog otpada dolazi od plastike čiji je vek manji od pet godina, pri čemu 40% od pakovanja, 12% od robe široke potrošnje a 11% od odeće i tekstila.
– Samo 9% plastičnog otpada se reciklira (15% se prikupi za reciklažu ali se 40% toga odlaže kao ostaci). Još 19% se spaljuje, 50% završi na deponijama a 22% izbegne sisteme upravljanja otpadom i odlazi na divlje deponije, spaljuje se na otvorenom ili završava u kopenoj ili vodenoj sredini, posebno u siromašnijim zemljama.
– Procenjuje se da se u morima i okeanima nalazi 30 miliona tona plastičnog otpada a još 109 miliona u rekama. Gomilanje plastike u rekama znači da će ona još decenijama stizati do okeana, čak i u slučaju da se znatno smanji nepravilno odlaganje plastičnog otpada.
U izveštaju se zaključuje da međunarodni pristup upravljanju otpadom treba da dovede do mobilizacije svih dostupnih izvora finansiranja, uključujući razvojnu pomoć, kako bi se pomoglo zemljama sa niskim i srednjim prihodima da pokriju trškove unapređenja infrastrukture za upravljanje otpadom koji se procenjuju na 25 milijardi evra godišnje.
Izvor: EURACTIV.rs