Očekuje se da ministri energetike EU odbiju predlog Evropske komisije da najmanje jedno od deset parking mesta ima stanicu za punjenje električnih automobila. To bi, kako je predloženo, važilo za parkinge izgrađene za nove nestambene zgrade, poput kancelarija i šoping molova. Komisijin predlog nije dočekan sa dobrodošlicom i članice, ali i evroposlanici, nastoje da ga ublaže.

Ministri energetike treba 26. juna u Luksemburgu da usvoje pozicije članica o predlogu Komisije iz novembra kojim se dopunjuju propisi EU o štednji energije u zgradama.

Komisija je predložila da od 2025. sve novoizgrađene nestambene zgrade sa više od deset parking mesta postave pumpe za punjenje električnih vozila na 10% izgrađenog broja parking mesta.

Nestambenim zgradama smatraju se građevine u kojima se “manje od polovine ukupne korisne površine koristi za stanovanje”.

Isto pravilo “jedno od deset” primenjivaće se za postojeće nestambene zgrade koje prolaze kroz “značajno renoviranje”.

“Značajno renoviranje” podrazumeva radove čija je cena u visini najmanje 25% vrednosti zgrade ili koji obuhvataju više od 25% građevinskih radova na zgradi na zidovima, krovovima, temeljima.

Kokoška i jaje

Nove odredbe trebalo bi da pomognu da se reši problem “šta je starije, kokoška ili jaje” koji onemogućava brzi prelazak sa kola sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem na električne automobile. Naime, ako ne bude dovoljno stanica za punjenje, ljudi neće kupovati električna kola a sve dok je tako, nema ni mnogo podsticaja za instalaciju stanica za punjenje.

Jedna visoka zvaničnica EU koja je želela da ostane anonimna rekla je novinarima da je taj predlog bio “pomalo inovativna ideja” koju će članice odbiti iz više razloga.

“Energetskom efikasnošću bave se ministri energetike. Ako govorimo o e-mobilnosti, stanicama za punjenje, to je tema za ministre transporta. A oni ne razgovaraju uvek jedni s drugima”, rekla je ta zvaničnica EU, preneo je EUObserver.com.

“Drugi argument je, kako smo čuli, cena. Oni kažu da je to preskupo”, rekla je ona i dodala da je, po mišljenju Evropske komisije, procenjena cena od 3.500 evra po stanici za punjenje “minorna” u odnosu na ukupne troškove renoviranja i izgradnje zgrada.

Treći argument je da članice žele same da odluče kako će povećati broj stanica za punjenje električnih vozila umesto da ih obavezuju pan-EU ciljevi.

Malta, predsedavajuća EU do kraja juna, predložila je da se odredbe ublaže i da se umesto “jednog od deset” instalira “najmaje jedno mesta za punjenje” električnih vozila.

Zvaničnica EU međutim smatra da to “nije dovoljno ambiciozno” i kaže da bi u tom slučaju”zgrada sa 200 parking mesta mogla da ima samo jedno mesto za punjenje”.

Troškovi

Drugi izvor blizak maletškom predsedavanju kaže da je Malta “nastojala da najviše što je moguće izađe sa prihvatljivim kompromisom”.

“Možete da dovedete konja do vode ali ga ne možete naterati da pije”, slikovito je rekao taj zvaničnik.

“Čini se da za ono što je na stolu postoji neophodna podrška”, rekao je taj izvor dodajući da su spone tačke uglavnom “pitanje cene, tehnički problemi i administrativne teškoće, posebno kada je reč o već postojećim zgradama”.

U izmenjenom tekstu se uvodi zahtev postavljanja “infrastrukture, odnosno provodnika za električne kablove, koja će kasnije omogućiti postavljenje pumpi za punjenje električnih vozila na svakom trećem parking mestu”.

I evroposlanici razvodnjuju odredbe

Pre nego što novi propisi o štednji energije postanu zakon, treba da ih odobre članice i Evropski parlament.

Ključni čovek za to pitanje u Parlamentu Bendt Bendtsen takođe je za ublaženo pravilo “jedno od deset”.

U njegovo nacrtu izveštaja predlaže se da izvođači radova na novim nestambenim zgradama samo opreme svako deseto parking mesto “adekvatnom opremom” koja će omogućiti instaliranje stanice za punjenje a ne i da postave tu stanicu.

Bendtsen takođe kaže da, kada je reč o postojećim nestambenim zgradama, propis treba da važi samo za one kod kojih će biti značajno renovirani “elektroinstalacije ili parkinzi”. To je uža definicija od one koju je predložila Komisija.

Taj nacrt izveštaja predstavlja tek prvu verziju i moguće je da će je evroposlanici još menjati.

Inače, nastojanja usmerena na štednju energije u sektoru zgrada u sklopu su obaveze koju je preuzela EU da kroz energetsku efikasnost smanji potrošnju energije “za najmanje 27%”. To obećanje dali su lideri EU na samitu u oktobru 2014. a zatim ga potvrdili u Parizu, na pregovorima o klimatskim promenama koji su krajem 2015. završeni usvajanjem globalnog sporazuma.

Izvor: EUObserver.com